Polemika o tome da li mediji objavljuju trivije zato što to interesuje njihovu publiku ili publika to konzumira zato što mediji objavljuju spada u rang rasprava da li je starija kokoška ili jaje. 
Društveni mediji su poput steroida za trivijalnosti, kojih je u medijima svakoga dana sve više. Tu prednjače dnevne novine i portali. Pa tako vrlo često možete da pročite naslove poput:
- Lola i Mina razmenjuju nežnosti preko Facebooka
- Lady Gaga zapratila Staniju
- Jeremić napisao na Twitteru da je prevrtao stolove na Menhetnu
- Bojana Rajić pozira pred sinom i ogledalom
- Karađorđe se odrekao Aleksandre preko Facebooka
- Seka Aleksić zabranila kučetu Facebook
Da ne nabrajam dalje, ali jasno je ovakvi naslovi poput steroida lako i brzo “pumpaju” čitanost. Naravno, većina komentara je koga-ovo-zanima, nisam-mogao-da-živim-bez-te-informacije i varijacije na temu hejta. A da ipak mnoge zanima egzaktno svedoči Google Analytics.
Parafraziraću ono što sam nedavno rekla na Kikinda WebBiz Forumu:
Kada s jedne strane imate ozbiljan analitički članak na koji potrošite nekoliko dana ili nedelja, s druge strane vesticu sklepanu od tri tvita u kojima Maja i Dača “razmenjuju nežnosti” i na koju ste potrošili nekoliko minuta, a statistika ide znatno u korist ovog drugog, onda svako ko radi u komercijalnom mediju nema mnogo dileme.
Zašto? Zato što sutra kada dođe oglašivač prvo će (često i jedino) pitati za čitanost ~ broj otvorenih strana/prodatih primeraka, eventualno o demografiji. Ako nema brojki, onda ne vredi ni da u redakciji imate dobitnika Pulicerove nagrade.
Jedino vredi da na naslovnoj imate Staniju ili Ekrema, čemu je pribegla i novinska agencija Tanjug. Druga opcija su smešni video klipovi sa životinjama, bebama, pijancima, plavušama… I to nije srpski patent, već svetska “moda”.
Tu dolazimo u situaciju da novinari izveštavaju (ako se to tako može nazvati) o onome što ljudi dele na društvenim medijima ili onome za šta veruju da će biti šerovano. Da, vazda je uloga novinara da se bave temama za koje se interesuje veliki broj ljudi, onome o čemu se priča i o čemu će se pričati.
Društveni mediji su znatno skratili put do brojnih takvih sadržaja. A ako za iste pare dobiju više muzike (tj čitanja), samo će se retki odlučiti da listanje Facebooka, Twittera ili foruma zamene listanjem telefonskog imenika, pozivanjem sagovornika i odlaskom među ljude, na događaje.
Neće me začuditi priča da je neko dobio posao zato što je u biografiji kao posebnu veštinu naveo “brzo kliktanje F5“.
Da se razumemo, daleko od toga da mislim da su društveni mediji najveće zlo koje nas je zadesilo. Još jednom podvlačim da novinari treba da budu prisutni na istima jer sam i sama inspiraciju za neke priče pronašla upravo tu.
Objasniću i slikovito citirajući mog dobrog druga kada vidi izrazito nabildovanu osobu: “malo je preozbiljno shvatio teretanu”. Hm… i verovatno koristi steroide.
A znamo kakve efekte na duže staze ima prekomerna upotreba steroida.
