Kako su nekada zamišljali sajber-novinare 2015. godine

Ne znam da li su baš mislili na 2015, tek pre ravno 30 godina su ovako zamišljali reportera sutrašnjice. Ako je verovati Miror Style Guideu ovu ilustraciju je Press Association objavio 1985. godine i novinar-izveštač je bio opremljen naizgled pomalo naivnim spravicama gledajući ove današnje. MADA što se tiče njihove funkcionalnosti, sve je na mestu – vodootporni računar, displej za hitne poruke iz redakcije, eksterna memorijska kartica… I naravno, olovka kao glavno oruđe za rad 🙂

tomorrowsreporter

Dugo već imam knjigu “Online Journalism: Reporting, Writing, and Editing for New Media” Richarda Craiga, ali sam poslednje poglavlje Novinar XXI veka i deo gde piše o sajber-novinaru 2015. namerno čuvala da pročitam uoči dolaska upravo te godine.

Uspešno online novinarstvo zahteva svežinu razmišljanja. Morate ozbiljno da razmišljate o temama na koje bi vaše kolege izveštači pre 20 godina samo prevrnuli očima, a pre 50 odmahnuli glavom. Obratite pažnju na prezentaciju, na audio i video snimke, na upotrebljivost i izgled stranice, neophodno je zbog prirode medija i njegove glavne publike. Tačno je da to nema nikakve veze sa suštinom i pojedinostima priče, ali istu tu priču može da prikaže na jedinstven i angažovan način” – napisao je Craig, koji je profesor novinarstva i masovne komunikacije već 15. generaciji studenata na San Jose State University.

Danas ovo je vrlo opšte mesto za svakoga ko iole poznaje internet i novinarstvo.

Ono što je ipak zanimljivije je kako je pre više od 10 godina Richard Craig predviđao budućnost novinarstva. Mada je tada već postojala preteča smartphonea, Craig spominje digitalnu reportersku sveščicu:

Ovaj uređaj pomoću bežičnog modema može da napravi video i audio snimak i da omogući pristup bazi podataka i webu. DRS takođe može da prevede snimljeni intervju u tekst, ali uz puno grešaka, tako da izveštač ipak veći deo intervjua sam prepisuje u kancelariji. Ukoliko se odigra neki važan događaj, on može pomoću DRS da pošalje živi audio ili video snimak na servere portala da bi se reprodukovao online, mada kvalitet nije tako dobar kao kada se snimi i priredi profesionalnom digitalnom video kamerom“.

Craig verovatno nije imao kristalno jasnu viziju kako i koliko će tehnologija napredovati, mada je suštinu pogodio na koji način će ona pomoći novinarima u izveštavanju. Možda mu Google Glass ili Go Pro kamere nisu delovale kao realne. Ipak, ono što izdvaja kao najbitnije je da svi “putujući lovci” budu u stanju da koristeći sve raspoložive tehnologije prikupe, provere i predstave informacije u multimedijalnom formatu, kako će korisnicima ponuditi vrednost velikog broja tehnologija.

Kao i pre 100 godina i današnje novinare najviše treba da zanimaju činjenice priče, ali isto tako moraju dobro da razumeju vidove i strukture predstavljanja priča.

Najbolji izveštači biće oni koji postojano pružaju istinu i celokupni uvid, na način koji će publici pomoći da bolje razume temu – dodao je Richard.

Profesor Craig je, ako mene pitate, previše insistirao na tome da novinari treba da savladaju JavaScript, Flash ili DHTML. Uzgred, da biste danas napravili sajt potrebno je da znate HTML5, CSS3 i JavaScript plus za aplikacije Objective C i Java programski jezik, no čemu sve to kada WordPress ili Drupal sasvim dobro rade posao ukoliko već potpuno sami želite da se upustite u ovu avanturu.

Daleko od toga da ne smatam da bi novinari trebalo da budu informatički pismeni i da je ovakva vrsta znanja na odmet, ali imajući u vidu kako je tehnologija napredovala i u ovom slučaju novinar bi trebalo da “zna onoga koji zna”. Pregršt je aplikacija napravljenih od strane profesionalaca koje mogu savršeno da se iskoriste, samo treba znati kako.

Pisala sam već šta je sve potrebno da novinar zna i o mobilnim aplikacijama koje mogu da olakšaju obavljanje posla, a u narednom periodu planiram da se u kontinuitetu posvetim tome.

Došla nam je i ta famozna 2015. o kojoj je Craig pisao. Šta će biti glavni pravci u ovoj godini čitala sam i u tekstovima pojedinih istaknutih radnika u novim medijima. Čak i na mnogo razvijenijim i medijski naprednijim tržištima, nego što je Srbija, dosta toga je još uvek u tranziciji. Trendovi se rapidno smenjuju i svako na svoj način pokušava da se prilagodi. Stasavanje milenijumske generacije, koja komunicira na mnogo nekonvencionalniji način, tek će nam doneti promenu u pristupu plasiranju vesti.

Kada bih umela da crtam reportera u 2020. godini bih predstavila kao dvoglavu hobotnicu. Spisak veština koji treba da poseduje biće sve duži, a vreme za koje treba da na što više mesta distribuira vest i to bez greške, sve kraća. Tražiće se specijalisti iz određenih oblasti, ljudi kojima se veruje. Znatno više nego danas novinari će biti ti koji su nosioci vesti i oni najbolji postaće veći brend, nego medijska kuća za koju rade. Naravno, veliku podršku reporterima pružiće programeri, koji će automatizovati veliki broj radnji (poput objavljivanja udarnih vesti – zemljotres, hapšenje, ubistvo…) i razvijati komandu glasom za mobilne uređaje, koji će imati (polu)personalizovane operativne sisteme.

Videćemo se u budućnosti.

Nemoguće je da nemaš komentar?!