Kako znam da će u 2016. biti mnogo dobrih vesti

Znam. Naslov zvuči baš primamljivo. Zato ste i rešili da mi date šansu, da vidite šta sam ja to napisala i ispod njega sakrila. Imala sam ideju da napišem samo: znam, jer ću ih ja pisati i tu stavim tačku. Možda bi to zvučalo pomalo egoistično, ali nije netačno.

Ne mogu da utičem na potpuni mir u svetu, ozonske rupe i da ne kane nijedna dečja suza, ali mogu da pokušam da uradim šta je u mojoj moći. I kada bi svako krenuo od sebe i promislio na koji način on može da doprinese tome, možda ne bismo došli u situaciju da na kraju 2015. podvlačeći crtu zbrojimo da je 16 miliona dece rođeno u konfliktnim zonama. Dobro razmislite kako je došlo do tih povodljivih teledirigovanih masa. Tako što one nemaju kritičko mišljenje. A zašto ga nemaju? Zato što nisu obrazovani i informisani.

“Najveća greška je da ne učiniš ništa samo zato što možeš da učiniš malo.“

I znate šta još? Kada bi sva deca na planeti naučila da čitaju – broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu bi se smanjio za 171 milion.  Ilustracije radi, to je ukupan broj stanovnika Španije, Italije i Velike Britanije. Znanje bi im donelo i imanje, o kome svi toliko brinu. Današnje investiranje u obrazovanje gradi društvo budućnosti. Uopšte nije besmisleno ako sagledate širu sliku.

I nemojte da ste Kermit.

 Setite se svih tih radoznalih i vrednih ljudi zahvaljujući kojima mi danas imamo nemerljivo bolje uslove za spokojan život nego naše pradede, a o onima koji su živeli pre 200-300 godina da i ne govorimo.

Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Aleksandar Fleming, Luj Paster, Johan Gutenberg, Aleksandar Graham Bel, Rozalind Frenklin, Mileva Ajnštajn… Nabrajanje znamenitih imena bi moglo da traje do prekosutra, a onoga što su učinili za dobrobit čovečanstva do kraja sledećeg meseca.

Ovde bih da za trenutak zastanem i podsetim vas reči kojima Tesla počinje svoju knjigu “Moji izumi”:

“Postepeni napredak čovečanstva i svojoj biti zavisi od čovekovih pronalazačkih ostvarenja. Ona predstavljaju najznačajniji plod njegovog stvaralačkog uma. Njihov krajnji cilj je potpuna prevlast uma nad materijalnim svetom, uprezanje sila prirode u službi čoveku. To je suština tog teškog zadatka pronalazača, koga svet čest ne shvata i ne daje mu zasluženu nagradu.”

Dobra vest je da takvih neverovatnih umova ima još i to ne samo u dalekom svetu, već i u Srbiji. Rešila sam da upravo njima ove godine na mom blogu posvetim malo više prostora. Tokom 2015. počela sam rubriku Moji heroji, koju već na startu ove godine nastavljam punom parom, uz svečano obećanje da ću to činiti makar jednom mesečno.

Počinjem od prof. dr Marije Gavrović-Jankulović, šefom Katedre za biohemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Ukratko, problemi kojima se ona bavi su: strukturna i funkcionalna karakterizacija proteina; primena biohemijskih i molekularno-biološkim metoda za unapređenje dijagnostike alergije; dizajn himernih proteina sa imunomodulatornim i/ili mukoathezivnim svojstvima kao sistemi dostave u imunoterapiji; kreiranje terapeutskih proteina sa antiviralnom aktivnošću; interakcije antigena hrane sa epitelnim ćelijama – komponentom urođene imunosti.

Ono što sam ja zapamtila i što bih mogla s razumevanjem da ponovim je da je, između ostalog, posvećena istraživanju novih terapeutskih reagenasa za lečenje alergijskih oboljenja. Ako znamo da samo u Evropskoj uniji čak 150 miliona ljudi pati od nekog oblika ovog oboljenja onda je jasno koliko je stvar bitna. Konkretno, Marija i njene grupa doprineli su unapređenju prognostičkih vrednosti dijagnostičkih testova alergije na plod kivija.

“Bavljenje naukom je kreativan posao koji se uz dobru organizaciju može uskladiti sa privatnim obavezama, a u tom slučaju nema potrebe za odricanjima”, objašnjava Milanovčanka Marija.

Ostala mi je dobro urezana u sećanju rečenica jedne mlade naučnice koja je na pitanje kako i pored dvoje dece uspeva da se bavi istraživanjima bez mnogo pompe rekla da se naukom bavi u slobodno vreme, a da novac zarađuje na prvom poslu. “Dobra stvar u nauci je što je volim i uvek nađem vreme”.
Slično razmišlja i Marija, koja je pride članica Evropske akademije za alergiju i kliničku imunologiju.

“Kako biste uspeli potrebno je da budete motivisani, posvećeni, i istrajni u poslu kojim se bavite. Tako je i u nauci. Prepreke su stanice na putu ka uspehu i od njih ne treba uzmicati već ih prevazilaziti“.

Nisam mogla da ne pitam Mariju zašto je odlučila da ipak ostane u Srbiji i da ne bude među onih 80 koji u ovom trenutku pakuju kofere spremajući se da je sutra bespovratno napuste. Ne spori da su “zbog vrlo skromnih sredstava koja se ulažu u istraživanja, uslovi za bavljenje naukom u Srbiji prilično otežani“. No, znate kako – boj bije srce u junaka (i znanje u đaka!).

“Kada se uzmu u obzir uložena sredstva, rezultati koje postižu naučnici u Srbiju su zaista na visokom nivou. Finansije diktiraju kvalitet istraživanja i to pravilo generalno važi za ceo svet. Ipak, finansijska sredstava ne moraju da budu presudna. Neophodno je vladati fundamentalnim znanjima i imati dobre ideje. U saradnji sa domaćim kolegama kao i sa kolegama iz inostranstva, te ideje se mogu realizovati na kvalitetan način i u Srbiji, što nam pokazaju brojni uspešni istraživači iz naše zemlje“, pojašnjava.

“Najbolji način da predvidiš svoju budućnost je da je sam kreiraš.” 

Prof. dr Marija Gavrović-Jankulović će ove godine učestvovati u ostvarivanju nečijeg sna i nisam je slučajno izabrala da sa njom u 2016. počnem rubriku Moji heroji. Ona je deo četvoročlane komisije programa “Pokreni se za nauku” koji će petoro mladih sa dobrim idejama i znanjem dodatno finansijski motivisati da nastave da se bave naučno-istraživačkim radom. Da, dobro ste pročitali – baš ovde u Srbiji. Da su zaposleni u nekoj od naučnih ustanova u našoj zemlji i da imaju stalno prebivalište u Srbiji bitan preduslov za mlade, talentovane i perspektivne naučnike (doktorirane nakon 1. januara 2009.) koji žele da konkurišu za stipendiju u uznosu od 600.000 (i slovima: šest stotina hiljada) dinara kako bi dobili sredstva da realizuju naučno istraživanje u oblasti medicine, farmacije, biologije i hemije.

E tako ja znam da će biti dobrih vesti u ovoj godini.

Ili ćemo pronaći dobre vesti ili ćemo ih sami napraviti.

BONUS>> Prva dobra stvar koju sam ja započela ove godine je Ne propusti… newsletter kako bih sa drugima podelila interesantan sadržaj koji pronalazim na internetu i popravila im raspoloženje nedeljom ujutru kada bilten stigne na njihov mejl. Prvim reakcijama ljudi sam i više nego zadovoljna, što je super preporuka da se prijavite i vi.