Osoba s kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom osrtvu

Upoznale smo se ekstremno hladnog zimskog dana 2012. Tamara je trebalo da za potrebe snimanja priloga pravi fokaču rustika i prezentuje deo onoga što će biti u okviru gastro radionice za zaljubljene u školi kuvanja. Pre nego što i izustite da kažete “kakav kliše”, da vas preduhitrim: rekonstruisala je recepte afrodizijaka iz prošlih vekova. Fokača je bila toliko fenomenalna da i danas mogu da jasno prizovem taj ukus na nepcima. Suštinski, taj hlepčić nije master rad kulinarstva, ali i pored mnogih ukusa verovatno da taj još uvek pamtim jer je Tamara imala sjajnu priču uz njega. To nije obično testo, to je vatreni hleb sa začinskim biljem za stare Rimljane! Ubrzo potom ponovo nas je spojila još jedna priča o hrani i istoriji – rekonstrukcija poslednje večere na Titaniku. Nazdravile smo punčem Rumein početku jednog divnog poznanstva. Da danas treba da odaberem jednu osobu da sa njom provedem 3 meseca na pustom ostrvu, a da izbor isključuje moje najvoljenije, verovatno bi Tamara bila u najužem krugu od 3. Dva su razloga: u svakoj situaciji bi se ne samo snašla nego je okrenula u svoju korist i to bi bili dani ispunjeni najzanimljivijim pričama o hrani, istoriji i umetnosti. My cup … Continue reading Osoba s kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom osrtvu