Nedavno mi je poznanica u poverenju ispričala da je obišla mnoga mesta širom sveta zahvaljujući Google Street View. Kaže mi da kada njeni ukućani odu na spavanje, satima hoda ulicama dalekih gradova. Da, pogađate. Ana je skromnijih materijalnih mogućnosti i putuje znatno manje nego što to njen radoznali duh ište. Međutim, poznaje neka mesta bolje od ljudi koji su na njima fizički bili.
I sama ponekad na ovaj način prošetam Galapagoskim ostrvima, Aljaskom, Nepalom, Čileom, Bolivijom, zaronim u okeane…
Jasno vam je onda šta sam najpre potražila kada su mi u ruke došli Samsung Gear VR i Galaxy S7. Isprva se nisam ni osvrnula na to koliko S7 izgleda seksi (edit: kasnije, kada smo se malo više družili, uverih se da je telefon što bi mladi rekli – munja i teška srca sam se rastal od njega) već sam odmah telefon povezala sa kacigom i krenula da pretražujem kakav VR travel sadržaj je dostupan. Opa! Odmah pa Nomads. Dokumentarni film snimljen u 360 stepeni, 12-minutna trilogija koja prati živote nekoliko nomadskih naroda širom sveta.
Moja sledeća reakcija bila je:
MAAAAMAAAA! Vodim te na putovanje. Odmah!
Delovala je prilično cool kada sam joj postavljala kacigu i objašnjavala šta treba da radi i ubrzo je znatiželjno počela da okreće glavu levo-desno, gore-dole. Zavaljene na kauč naizmenično smo se teleportovale s jednog na drugi kraj sveta. Sedele smo sa stočarima u mongolskim stepama, upoznale Masai pleme iz Kenije i osetile kako je živeti na vodi zajedno sa Bajau ljudima iz Bornea.
Ne znam da li ćemo ikada zaista posetiti ove predele, ali ovako sam na superautentičan način spoznala kako žive neki potpuno drugačiji ljudi sa kojima delim planetu.
Ono o čemu je moja profesorka na fakultetu govorila pre 10 godina sada eto stoji predamnom, u mom domu. Telefon i kaciga i – cap! Eto me na drugom kontinentu. Nekada bejahu (crno-bele) fotografije, pa video snimci, pa StreetView, a sada virtuelna realnost.
Uz odgovarajuću opremu možete da putujete na mnoge destinacije širom sveta, da zavirite u najbolje svetske muzeje i vidite kako je u najpopularnijim kazinima u Vegasu ili Monte Karlu, bez potrebe da napustite svoj dom.
VR oprema i tehnologija rapidno napreduju i sve su bolji. Mnogi se zabrinuto pitaju: da li će ljudi zbog toga manje imati želju i potrebu da putuju u budućnosti? To pitanje je u rangu sa dilemom da li su TV putopisi uticali na smanjenje putovanja. Naprotiv!
Svi znamo kako izgleda Mona Liza, zar ne? Ali bez obzira na to, Luvr godišnje poseti devet miliona ljudi i taj broj je u porastu.
Saglasni smo da je virtuelna realnost neverovatna tehnologija, ali i dalje je bleda u poređenju sa stvarnosti, posebno kada su u pitanju stvaranje osećanja koja su inherentna. Ljudi putuju zbog iskustva. VR jednostavno ne može da zameni ono što osećamo fizički.
Ipak, već sada je praksa pokazala da ljudi koji su kroz VR ture obilazili određene destinacije nakon toga su bili još više zainteresovani za njih i to je iniciralo njihov naredni korak planiranja putovanja.
I tu dolazimo do još jedne dobrobiti: zar ne biste voleli da umesto da satima čitate komentare na TripAdvisoru i listate fotografije praveći spisak lokacija koje treba obići i kako provesti vreme na određenom mestu, jednostavno za desetak minuta pogledate 360° video i onda odlučite da li je to nešto čemu zaista želite da posvetite vreme? Uz VR ture stičemo mnogo bolji utisak o tome šta možemo da doživimo u određenoj oblasti. I uzbudljivo je, u krajnjem slučaju.
Zato se neizmerno radujem napretku ove tehnologije. A sada žurim da pregledam još neke VR travel aplikacije. Uostalom, oduvek sam želela da posedujem supermoć da se teleportujem 🙂
