Kada je vidite prefinjenu i nežnu ne biste joj poverovali da je kao devojčica maštala da bude đubretar. Trideset godina kasnije uz široki osmeh kaže da je na metafizički način to i ostvarila kroz duhovno pročišćenje koje publika doživljava tokom opere.
Preko časova klavira stigla je do solo pevanja. Preko prirodnog smera gimnazije do prve na listi za upis Fakulteta muzičke umetnosti.
Tijana Đuričić je sopran, novinarka, menadžer u kulturi i umetnosti, teoretičarka umetnosti i medija, profesor na NOVA Akademiji umetnosti i menadžer za odnose s javnošću regionalne kancelarije Turističke organizacije Nemačke.
Za sebe kaže da je zavisnik od adrenalina, koji to ne manifestuje kroz ekstremne sportove, ali kome je ta vrsta zadovoljstva u radu značajna.
Bila je moja gošća na prvom Curiosity Chat* okupljanju koji sam organizovala i kroz video intervju u nastavku teksta sumiramo ukratko deo razgovora. Bio bi greh sažeti u svega nekoliko minuta čitav događaj koji je trajao dva i po sata i bio vrlo interaktivan, te je ovo samo prva u nizu priča.
“Često me moji najbliži zafrkavaju: “Ti stalno ideš i govoriš ljudima da svi mogu sve. Da li si ti šašava? Neko će ti i poverovati!” Ali ja čvrsto verujem da svi mogu sve ukoliko se posvete i predaju i žele iskreno. Mislim da nije čista floskula da gde ima interesovanja uvek se nađe i put. Modeli ne postoje, svako bi trebalo da se razvija u skladu sa svojom prirodom”, ispričala je Tijana i priznala da joj je pomogla mudrost njenih roditelja u trenutku kada im je rekla da želi da upiše istoriju i pevanje, a oni je savetovali da bi bilo dobro da se bavi još nečim osim muzikom i usmerili je na menadžment u kulturi i medijima.
Tijana je kao mala veoma volela da čita i da mašta. Svi ti svetovi imali su junake – ljude izuzetnih kvaliteta i to joj je do danas ostalo inspiracija. Osvrćući se na sve što je do sada uradila konstatuje da je to lep presek, ali da još nije ostvarila ni deo svojih kapaciteta.
Imam pravo da budem sve to…
Tokom Curiosity Chata otvoreno je govorila da postoje procesi u radu u kojima ne uživa, ali ih se prihvata jer je veseli krajnji ishod posla. Istakla je još da je dosadašnji karijerni put neretko bio njen “unutrašnji trk između aspiracija, želja i mogućnosti” i da do doktorskih studija nije govorila drugim ljudima da ima druga interesovanja.
“Moje iskustvo je pokazalo da kada vi nekome pošaljete CV sa svim vašim interesovanjima, prvo što oni pomisle je da ste površni, da ste nešto lagali ili da ste nesposobni da oblikujete CV poslu za koji aplicirate. I, čini mi se da, nije nikada sa velikim ohrabrenjem posmatrano. Dugo godina osećala sam da, čim ja kažem čime se sve bavim, ljudi misle ili da se hvalim ili sa druge strane da radim ofrlje i površno, tako da sam selektivno pokušala da govorim onima koji mogu da to prihvate i razumeju.
Situaciju su promenile interdisciplinarne studije kod profesora Miška Šuvakovića, koji je teoretičar umetnosti, ali je pre toga bio umetnik i elektroinženjer. Sama činjenica da je okupio ljude koji su veoma neuobičajeni po svemu, počevši od disperzivnih shvatanja do brojnih interesovanja, pružila nam je okrilje da je to sve normalno. Kod mene je došlo do spoznaje i samopouzdanja. Prvi put sam prestala da se osećam kao podvojena, potrojena ličnost – pre podne sam operski pevač, popodne sam menadžer… već više kao osoba koja apasolutno ima prava da bude sve to. Ako neko pomisli da su takve osobe možda površne – to je njegov problem”, podelila je svoje iskustvo Tijana Đuričić.
Srećom, postoje ljudi koji veruju da “upliv” drugačijih znanja i veština može da oplemeni dosadašnji pristup/način rada, donese nešto novo i drugačije. Tako je razmišljala Tijanina šefica kada je pre skoro deceniju konkurisala za posao u Turističkoj organizaciji Nemačke. Iako prethodno nije imala iskustvo u turizmu i nije govorila nemački – Tijana je odabrana za posao koji uspešno obavlja i danas.
Srce mi je bilo puno kada mi je rekla da su joj pitanja koja sam joj poslala u pripremi za Curiosity Chat pomogla da pojedine stvari sagleda iz drugog ugla i o nekim temama prvi put porazmisli i redefiniše svoj posao.
Doživljavam (i tako će biti i u budućnosti) to kao najveću vrednost ovih radoznalih okupljanja: da zastanemo i osvrnemo se na to šta i kako smo do sada radili, da spoznamo šta je ipak zajedničko kod svih naših iteresovanja i šta nas u njima ispunjava na bilo koji način, da čujemo stavove i iskustva različita od naših i razmislimo mogu li da nam koriste ili su nam pak pomogla da argumentovano učvrstimo svoje mišljenje.
Nakon 1. Curiosity Chata u pokušaju da Tijanina iskustva spakujemo “za poneti” pričale smo o još nekim izazovima sa kojima se multipotencijalisti sreću:
– Kada bi ipak morala da se odluči za samo jedno zanimanje ili posao – šta bi to bilo?
– Postoji li harmoničan balans svih interesovanja i zašto sve ono čime se bavi karakteriše kao žongliranje?
– Kada se osećala kao da je izdala sebe i šta je učinila tim povodom?
– Šta je za nju fokus i kako ga je ona postigla?
– Kada je zažalila zbog žurbe i kako je naučila da da sebi slobodu da napravi grešku?
Saznajte u videu šta mi je odgovorila.
* CURIOSITY CHAT je okupljanje polimata / univerzalaca / renesansnih osoba – jednom rečju svestranih ljudi previše radoznalih da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednom pravom pozivu koji treba da pronađemo i da se njime bavimo celog života. U formi otvorenog dijaloga razmenjujemo iskustva i ideje kako da “prigrlimo” svoja različita interesovanja, prihvatimo svoj unutrašnji sklop i uzmemo najbolje od njega. Cilj je da se povežemo, ohrabrimo i učimo jedni od drugih kako bismo što bolje balansirali sve svoje kreativne težnje. Opširnije o događaju koji realizuje Fondacija Dva 37.
Prijavite se za naredni događaj ili za Curiosity newsletter.
