5 priča vrednih pažnje: Naučna fantastika postala je realnost, a mi smo sve manje maštoviti

illustration by Ouch.pics
illustration by Ouch.pics

Da nastavite da podstičete i negujete svoju radoznalost u nastavku sam ponovo priredila kolaž raznolikih priča: od sletanja na Mesec (iz drugog ugla), preko vredne arhive magazina za istraživanje društvenih prilika u prošlom veku, do inovacija, tehnologije i sestara koje su prkosile normama u kojima su živele i sačuvale tradiciju.

Pred vama su priče koje su proteklih dana okupirale moju pažnju, a verujem da bi i vama mogle biti interesantne.

*** Ukoliko želite da svake nedelje ujutru na vaš mejl stignu ovakve preporuke za čitanje, gledanje, promišljanje, osluškivanje i istraživanje – prijavite se na Curiosity newsletter.

 

Kada je naučna fantastika postala realnost

Nezaobilazna tema proteklih dana bila je 50. godišnjica čovekovog sletanja na Mesec. Ako zanemarimo spektakl kao takav, taj događaj ipak treba da posmatramo šire – u kontekstu kosmičke trke između Rusa i Amerikanaca.  RTS je uradio dobru analizu osvrtanjem na niz događaja koji je prethodio ovoj demonstraciji moći novca i znanja. Videćete arhivske snimke, čuti mišljenje nekoliko stručnjaka i lično sećanje simultarnog prevodioca Boška Čolak-Antića, koji je za Radio Beograd radio prenos prvog čovekovog sletanja na Mesec 1969. i za to dobio specijalnu nagradu američke svemirske agencije NASA za najbolje praćenje i komentarisanje letova na Mesec iz programa “Apolo” u medijima van engleskog govornog područja.

+ Ako vas ova tema zanima, a narednih meseci ste u Beogradu, obavezno posetite galeriju Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, gde je upravo otvorena izložba Put na Mesec.

Prikazani su posebno vredni eksponati počev od originalnih fragmenata Mesečevog tla − lunarnog bazalta, zatim zastava SFRJ koju je nosila na Mesec i vratila na Zemlju posada “Apola 17”; replika plakete koju je posada “Apola 11” ostavila na mesečevoj površini 20.07.1969, poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu (da, oni su bili u Jugoslaviji!); replika kugle detonirane na površini Meseca 14. septembra 1959. godine kada je prva bespilotna letilica “Luna 2” dospela na Mesec, poklon Nikite Hruščova Josipu Brozu Titu…

Jednako je zabavan deo izložbe koji je posvećen mitologiji i simbolici Meseca u brojnim civilizacijama i kulturama kroz istoriju, kao i ulozi Meseca u okultnim naukama, ezoteriji ili pop kulturi.

Šta možemo da uradimo sa našim mozgovima?

Kako sagledavamo problem i predlažemo njegovo rešenje na inovativan način drastično se razlikuje kod petogodišnjaka u odnosu na odrasle ljude – naravno, u korist klinaca koji umeju da maštaju. Kako odrastamo sve više smanjujemo potencijal našeg mozga jer se konstantno osuđujemo, kritikujemo, cenzurišemo.
A možemo li da vežbamo naš mozak da ponovo imamo toliki broj inovativnih ideja? Da, tako što ćemo svakodnevno sanjariti. Pokušala sam ukratko da prepričam TEDx govor (pokojnog) profesora Džordža Lenda o važnosti kreativnosti, ali preporučujem da izdvojite 13 minuta da ga poslušate. Vredi.

+ Dodatak temi je još jedan TEDx govor i to Gaja Kavasakija, koji o umetnosti inovacija govori kroz primere biznisa i visokotehnoloških kompanija, čijem svetu i sam pripada.

Istraživanje prošlosti kroz Politikin zabavnik

Na mom Facebook Newsfeedu proteklih dana najviše puta se pojavio link sajta Politikinog zabavnika uz oduševljenje što je arhiva ovog magazina digitalizovana i besplatno dostupna javnosti. U slučaju da nemate FB ili vašim (online) prijateljima to nije bio fokus – delim sa vama link.

Prvo što sam ja najpre želela da saznam je kako je izgledao Zabavnik u godini mog rođenja, ponadala sam se da možda ima neki broj iz meseca u kome sam se rodila, međutim – nisu uopšte objavljeni brojevi za tu godinu. Primetila sam da za još nekoliko godina uopšte nema digitalizovanih primeraka, no nadam se da će se arhiva vremenom dopunjavati. Iskreno, interesantniji su mi ti stariji brojevi (npr 1. izdanje iz februara 1939. sa stripom Miki hrabri krojač na naslovnoj strani) nego iz ovog veka.

+ Kako to obično biva, jedan link otvara drugi i tako na sajtu Narodne biblioteke Srbije stigoh do arhive ilustrovane revije Žena i svet, koja je izlazila između 1925. i 1941. i bavila se emancipacijom žena i njihovim položajem u društvu. Saradnice su im bile i Ksenija Atanasijević i Desanka Maksimović. Međutim, ima tu dosta saveta o modi, negovanju i svakodnevnom životu, kao i kulturi tela, krojevima za šivenje i receptima. Huh… i teških tema kao što je “muž me vara” u rubrici Da zajednički rešimo tvoj problem draga prijateljice, koji se završava rečenicom: Nemoj se stideti ako moraš da učiniš ustupak srcu i ostaneš kraj nevernoga muža. To je jedna večita borba na koju su upućene slabe žene. Uostalom, veruj u svoju krajnju pobedu. A ako se pokaže neuspeh, reži ranu naglo i sigurno, hrabra i uverena da je bolno mučenje i neizvesnost daleko teža od jedne definitivne odluke.

Šira slika

Nedavno otkriće Youtube serijala The Big Picture mi je prava poslastica. Tehnološki portal The Verge u oko 5 minuta pokuša da prikaže “širu sliku” o nekoj aktuelnoj pojavi, kao što je na primer: zašto su telefoni toliko skupi, Huawei je mnogo veći nego što mislimo, bez Amazona bi nestala većina interneta, gde su nam pametne naočare…

Nadam se da će vam biti interesantno koliko i meni, jer danas se i takve informacije podrazumevaju pod praćenjem društvenih tokova.

+ Kada smo već kod tehnologije… Imala sam ideju da u kratkim crtama podelim svoje iskustvo kako izgleda iznajmljivanje e-trotineta putem servisa (spakovanih u mobilnu aplikaciju) koji su u ekspanziji, međutim sumirajući utiske shvatila sam da sve ipak prerasta u čitav pokret mnogo kompleksniji od nečujne vožnje od tačke A do tačke B izbegavajući saobraćajnu gužvu. Malo sam proširila priču i to s razlogom.

Čudesne sestre Janković

“Da li znaš za sestre Janković?” Nisam imala pojma i nisam želela da blefiram (u takvim situacijama često mi je u glavi prank Zorannah na Nedelji mode u Milanu). Sada znam i drago mi je zbog toga.

Najbolje da citiram divnu devojku koja mi je sa mnogo strasti predstavila Ljubicu i Danicu, jer istražuje njihov život i delo:
“Njihova priča je neverovatna! Bez njih danas ne bismo znali sve korake folklora. One su obišle ceo Balkan pre Prvog svetskog rata i zapisale oko 1.000 koraka. Pogotovo u to doba dve žene se veru po planinama, jer su tu najoriginalniji i najstariji koraci. Čudo su napravile, bukvalno stavile etnokoreologiju na noge kod nas i dobile mnogo svetskih nagrada.”

Saznajte ovde više o sestrama Janković, a ja se nadam da ću uskoro sa vama moći da podelim super vest o projektu inspirisanom upravo njima dvema.

+ Mene je, pak, ovaj razgovor inspirisao da napravim malu anketu na Instagramu. Stizali su mi odgovori od kneginje Ljubice do Sandre Perović. Sada isto pitam i vas: koje žene (iz javnog života) biste okarakterisali kao badass / lafice / carice / one koje su uradile nešto fantastično i vanserijski? I zašto baš njih?

Total
1
Shares
1 comment
  1. Ne bih mogla tako da ih okarakterišem jer za te epitete moram da poznajem osobu, ipak javni život pokazuje samo jednu stranu. Neko je možda super na jednom a užasan na nekom drugom polju života…. ipak, evo ja bih da izdvojim sve devojke/žene koje rade po silnim društvima za zaštitu životinja, koje se ne pokazuju a rade plemenit i mukotrpan posao sa jako malo pomoći.

Nemoguće je da nemaš komentar?!

You May Also Like