Odmah ću vam jasno reći svoje namere: želim da vas ubedim da postanete digitalni minimalisti. Ako niste za to, bolje odmah zatvorite ovaj tekst i nastavite dalje da surfujete internetom. Nemojte makar na njega da gubite vreme.
Znaaam, dosta vam je svih tih uber fancy reči digitalni detox, spa, wellness…
Načitali ste se i statistike: koliko dnevno vremena provedemo ispred jednog, drugog, trećeg ekrana, koji procenat ljudi prvo što uradi kada se probudi i poslednje kada legne u krevet proveri obaveštenja na svom telefonu – i koliko njih zbog toga je poremetilo san ili odnose sa najdražim bićima, koji procenat ljudi bi se pre odrekao čula sluha, nego mobilnog telefona…
Te brojke nas samo preseku. Žigne nas oko grudi i nastavimo tamo gde smo stali. Ako se uopšte i sećamo, jer sve više patimo od poremećaja pažnje.
Preskočiću i savete, kakvih već gomilu možete da pročitate diljem interneta, poput: obrišite aplikacije društvenih mreža sa telefona i za što više njih isključite obaveštenja, podesite crno-belu pozadinu ekrana (Greyscale) da vam bude manje privlačan, ograničite sebi korišćenje interneta ili još bolje – pristup uređajima, krenite u misiju odvikavanja zajedno sa još nekim jer lakše je uz međusobnu podršku…
Sve su to dobri saveti. I sama ih primenjujem ili sam makar pokušala. Ali znate kako… Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
E to junačko srce u meni je baš onako snažno zakucalo i došlo mi u grlo, kada sam gledajući monodramu “Laura 2000” čula repliku: Danas sam skrolovao svoj dan.
Pošteno me je ta rečenica otresla o pod.
Počela sam u glavi da “skrolujem” dan shvativši šta sam sve propustila. Još bitnije: šta ću nastaviti da propuštam ukoliko ostanem u tom ritmu “Ona bi Instagram, malo Facebook, malo Youtube, malo mejlovi, portali, malo Viber i Twitter… O-o-o, skupe stvari…” kako ga je prigodno opevao narodni pesnik Stefan.
Dobro, i šta ćemo sad, Alex?
Sabrala sam se i popisala šta sam umesto čega mogla da uradim. Svaki odgovor vodio je ka tome: “mogla sam da uživam u trenutku”, mada zvuči dosta izrabljeno i bljutavo.
Da kažemo to ovako, više u mom stilu: Kada sam sve sebi naredila da parkiram telefon i nisam se pokajala. U početku je to stvarno bilo brojanje do 3 ili 5 i naređenje. Vremenom sam uvežbala i suptilnije pristupe.
– Opet si otvorila Instagram Explore Feed i zamajavaš se nekim opskurnim likovima već sat vremena, a na polici i u Kindlu te čeka još 6 knjiga koje si kupila ovog meseca i nisi ih ni otvorila? PARKIRAJ! 🅿️
– Da li si svesna šta jedeš i piješ ili samo gutaš kao ćurka?! Sela si sama sa sobom u miru da popiješ kafu, da “odmoriš mozak”, i ti skroluješ Twitter. PARKIRAJ! Hajde sad ponovo. Draga Alex, kakvu ti ono kafu piješ? Hm… Barcaffè Perfetto Cappuccino, ako već mogu da biram. Kupila sam da probaš njihov Macchiato Irish Cream u kapsulama. Mmmmože. Tri minuta kasnije: magijom sam se pretvorila u barmenka, ubacila Barcaffè Perfetto kapsule u Nescafe Dolce Gusto aparat i bez mnogo truda napravila tu savršenu kremastru strukturu. Mmm… Što lepo miriše!
– Jel realno da si na koncertu kome sam se mesecima radovala i držiš podignut telefon kako bi snimila mrljavu sliku i krčeći zvuk? Šta će ti uopšte?! Taj video nikada više nećeš ni pogledati, garantovano. PARKIRAJ!
– Platila si da dođeš čak u Lisabon na konferenciju da slušaš ovog predavača, sada i ko zna kada uživo, a ti se glupiraš i kačiš Insta Story. I ove poruke na Messengeru, kao da na njih ne možeš da odgovoriš kasnije. Nije što si odvojila novac, nego si u ludilo gradu, a ti sediš u nekoj zagušljivoj sali i slušaš nekog tipa koji te ne interesuje. Pa zanima me, zbog njega sam ovde došla! Ne ponašaš se uopšte tako. Sad fino da isključiš internet i da se latiš telefona samo ako ćeš da hvataš beleške. Inače sledeći put svesku i olovku da uzmeš, ako već ne možeš da se suzdržiš.
– Viđaš se sa mamom jednom nedeljno i za to vreme naizmenično odgovarate na poruke, mejlove i telefonske pozive. Ajde što ti, ali i ona… Majko, da batališ taj telefon, neće posao da pobegne. Hajde da pravimo vanilice, znaš koliko dugo ih nisam jela.
Navela sam samo neke životne situacije.
Sigurna sam da ste sada i vi imali flashback-ove. Možda vas je malo prošla jeza, možda su vam se oznojili dlanovi i pri samoj pomisli da treba da se povremeno diskonektujete s neta i odjavite sa chata. FOMO, bato! (ovo je nova varijacija na uzrečicu: prpa, bato!)
Istinski FOMO (engl. Fear of missing out) koga treba da se pribojavamo je što propuštamo svoj život plašeći se da ne propustimo nešto iz tuđeg ili makar sopstveni odraz na tuđem ekranu, pošto se u oči više ne gledamo.
