Da jezik ima kosti mnogi bi ih polomili izgovarajući reč “multipotencijalista”.
Hajde polako, slog po slog. Mu-lti-po-ten-ci-ja-li-sta.
Bar 40% ljudi odustalo je posle “multi”, a još 30% nije se ni potrudilo. Preostali su mahom smandrljali. Ovo je moja slobodna procena za poslednje 2 godine, koliko baš pažljivo osluškujem ljude razgovarajući na temu multipotencijalnosti.
Šta je to što ne mogu da izgovorim, a uz to i ne razumem baš najbolje?!
Krenula sam onda “zaobilaznim putem”.
Brojne sam izraze koristila ne bih li imenovala osobe sa više polja ili područja interesovanja.
Najčešće – renesansni čovek / polimat / erudit.
U formalnim definicijama ovih izraza stoji da su to prvenstveno sinonimi za učenog, obrazovanog, načitanog čoveka sklonom dubokom razmišljanju, onoga koji poseduje stručno znanje i veštine u mnogim područjima, stručnjaka u nekoliko različitih oblasti.
Huh… klizav teren. Može da zvuči pretenciozno, što ne želim.
Pa onda – generalista / univerzalac / skener.
Da, dobro je i približnije objašnjenje, ali ipak nije mnogo intuitivno.
Znate šta?!
Ako ne možete da izgovorite multipotencijalista, nije ni bitno.
Mnogo važnije je da verujete da “čovek može da se bavi svim stvarima, samo ako to želi” (reči Leona Batiste Albertija, od koga potiče ideja o polimatima i renesansnom čoveku). Svako od nas može da bude renesansna ličnost ako je duhovno radoznao i kreativan, ako teži da nešto korisno i lepo stvara i ostavlja za sobom.
