Komentar za otkaz

Bumerang

Konobarica u piceriji požalila se na Facebooku na dve mušterije koje su joj ostavile malu napojnicu (5 dolara) iako ih je služila tri sata i zbog njih ostala sat duže na poslu.

Hvala vam što jedete u Briksu” – bila je sarkastična Ešli, a potom je nastavila da im se podsmeva nazivajući ih stipsama.

Pogađate šta – dobila je otkaz, a lokal u kome je radila negativan publicitet medija širom sveta.

Još u anketi sprovedenoj 2009. godine u američkim kompanijama, čak 8% zaposlenih je otpušteno zbog komentarisanja na nekoj od društvenih mreža.

Čuveni je i primer radnika u krematorijumu u Njukaslu. Metju Kej je dobio otkaz jer je na svom FB profilu objavljivao neprimerene šale, rugajući se svom poslu i mrtvima.

Ako vas zanimaju najčudniji slučajevi otpuštanja zbog Facebooka Business Insider se potrudio da sastavi listu najneverovatnijih.

Masovnijim korišćenjem, ali i sve većem pridavanju na značaju svakim danom se sve više vodi računa šta ko objavljuje na svojim profilima na društvenim mrežama. Čak i da su oni privatni – ipak su javni stav pojedinca.

Ako konobarica ili zaposleni u krematorijumu treba da obrate pažnju šta će pisati u statusima i misle ne samo na svoj lični ugled, već poštuju norme i vrednosti koje propagira poslodavac, onda je to vrlo očekivano ponašanje za zaposlene u medijima, koji bi ipak trebalo da kreiraju javno mnenje.

Čovek je gospodar neizgovorene reči, a rob izgovorene.

U teoriji mediji “ohrabruju novinare da koriste društvene mreže”, u praksi to ume da bude vrlo klizav teren. Čak i da naglasi da su stavovi LIČNI, uvek će biti ogledalo medija za koji radi i to pod lupom. Publika sve više novinare poistovećuje sa medijima, pa se i stavovi poistovećuju sa stavom medija za koji rade.

1. Vrlo često će se njemu obraćati, pa i javno ga prozivati ukoliko “njegov” medij napravi neki “greh”, iako konkretni novinar nema nikakve veze s tm
2. Mora da bude vrlo obazriv kada je u pitanju objavljivanje još neproverenih informacija i iznošenje ličnog stava po bilo kom pitanju

Da, lako je reći: napravi posebne Twitter naloge, poslovni i privatni. Davnih dana smo zaključili da društvene mreže tu granicu brišu i da je sve javno, a da do najvećeg broja očiju i ušiju stigne upravo ono što ne želimo da podelimo baš sa celim svetom. Ne snalaze se svi tu jednako dobro, ili barem tako ne misle njihovi poslodavci.

Evo samo nekih od primera:

  • (jul 2010.) Urednica CNN Bliski istok, Octavaia Nasr je nakon 20 godina provedenih u ovoj medijskoj kući dobila otkaz jer je kroz tvit izrazila veliko poštovanje prema preminulom osnivaču Hezbolaha, ajatolahu Muhamedu Huseinu Fadlalahu, u američkoj javnosti povezivanog sa bombaškim napadima u kojima je ubijeno više od 260 Amerikanaca.
  • (januar 2015.) Jim Clancy, koji je 34 godine bio voditelj CNN i za to vreme izveštavao i i o padu Berlinskog zida, genocidu u Ruandi i ratovima u Iraku, dobio je otkaz, odnosno “dobrovoljno je otišao”, nakon što je javno podržao Charlie Hebdo, a zatim kritikovao izraelsku politiku prema Palestincima i proizraelske PR aktiviste koji su ušli u raspravu s njim na Twitteru.
  • (mart 2015.) Novinar HRT-a Vedran Kukavica dobio opomenu pred otkaz zbog objave na Facebooku nakon smrti Vlade Divljana.
  • (jul 2015.) Kolumnista turskog Milijeta Kadri Gursel dobio je otkaz jer je porukom na svom Twitter nalogu aludirao da je predsednik Radžep Tajip Erdogan odgovoran za napad u Suruču. Konkretno, napisao da je “sramotno” što svetski lideri upućuju saučešće “glavnom uzroku za terorizam Islamske države”.

Da, da… Digitalno doba donelo nam je mnoge olakšice i promene u načinu izveštavanja i funkcionisanja medija, ali i mnoge etičke dileme. Naravno, suludo je razmišljati o isključivanju sa društvenih mreža, jer bi tada novinari izgubili značajan izvor vesti i sagovornika.

Duško Radović je napisao “brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drukčije“. Možda medijska kuća nije bila matičar na venčanju novinara i Twittera npr, no pojedine su sastavile vodič za ponašanje na društvenim medijima. Velike medijske kuće poput Reutersa, CNN-a, Associated Pressa, BBC-a, Sky Newsa su još pre nekoliko godina dale instrukcije novinarima kako da se ponašaju, ali imajmo u vidu da među armijom zaposlenih imaju i ljude koji se specijalno bave imidžom i komunikacijama.

zip

Više puta spominjani CNN je u priručniku skrenuo pažnju zaposlenima da sve što kažu ili urade je javno, pa je to slučaj i sa onim što su napisali – ili je javno ili može da bude javno dostupno.

Takođe imajte na umu da ne treba da komentarišete ili pišete o onome što se dešava na radnom mestu i iza scene, bez posebnog odobrenja viših rukovodilaca CNN-a.

Američka informativna mreža insistira na tome da novinari ne komentarišu javno teme o kojima izveštavaju za CNN, odnosno da budu nezavisni i objektivni.

Cenimo što svako ima život izvan posla i ohrabrujemo naše zaposlene da se uključe u pitanja koja su važna u njihovim zajednicama, ali izbegavajte bilo kakav oblik pristrasnosti. To je samo jedna od odgovornosti prema novinskoj organizaciji.

Internacionalna novinska agencije Reuters na svom sajtu odavno ima javno objavljen Handbook, gde su detljno opisan kodeks ponašanja i poverenja principima, kojim od svojih zaposlenih zahteva da budu odgovorni, pravedni i nepristrasni. Jedan deo posvećen je upotrebi društvenih medija i u njemu se navodi da se svet toliko brzo menja da će novinari bez obzira na određene smernice koje dobijaju od svojih redakcija morati da primene zdrav razum u mnogim slučajevima, svakako svesni da će u mnogim situacijama biti pod pritiskom.

Sve što kažete na društvenim mrežama može da bude iskorišćeno protiv nas na sudu, ali i da (zlo)upotrebe ljudi koji iz svojih razloga žele da bace negativno svetlo na nas. Očigledno je da ne možemo da kontrolišemo ono što drugi pišu nama, ali možemo da izbegnemo “plamen rata”, zapaljivu retoriku i neodređene izjave“.

Reuters podstiče svoje novinare da istražuju načine na koje društveni mediji mogu da im pomognu u poslu i istovremeno upozorava da budu oprezni.

Pre nego što tvitnete ili postujete razmislite kako će se to odraziti na profesionalizam i naš kolektivni ugled. Kada ste u nedoumici u vezi sa postom, tvitom ili drugim akcijama na društvenim mrežama razgovarajte sa kolegama, urednikom ili svojim pretpostavljenim, čak i po cenu malog kašnjenja.

Odluka Sky Newsa da svojim zaposlenima zabrani retvitovanje rivalskih medija i pojedinaca izazvala je pravu buru februara 2012. godine, posebno jer su gajili reputaciju digitalno inovativne redakcije koja je koristila Twitter za vesti o važnim događajima uključujući arapsko proleće ili nerede u Engleskoj. Novinari Sky Newsa su bili šokirani ovakvom odlukom i smatrali su je retrogradnom, ali su morali da poštuju i odluku da svaka najnovija vest najpre prođe news desk pre objavljivanja na društvenim mrežama.

Associated Press je izdao najdetaljniji vodič za društvene medije za svoje zaposlene, makar od onih koje sam ja imala priliku da pročitam. U njemu je takođe naznačeno da osoblje AP mora da bude svesno da mišljenje koje oni izražavaju može da šteti AP-ovoj reputaciji kao nepristrasnog izvora vesti .

Zaposleni u AP moraju da se uzdržavanju od iznošenja svojih stavova o spornim pitanjima od javnog značaja na bilo kom javnom forumu i ne smeju da učestvuju u organizovanoj akciji podrške bilo kog pokreta. Osoblje AP može da komentariše na društvenim medijima o sportu i zabavi, ali imajte na umu da to ne sme da bude podrugljivo, jer osoba o kojoj ste pisali može videti to. Persona koju ismevate može biti saradnik vašeg kolege.”

VODIČ ZA DRUŠTVENE MEDIJE ZA NOVINARE U SRBIJI

Najpre da istaknem: Zakon Republike Srbije o medijima u Članu 49. jasno precizira da novinar ne može da bude otpušten ili stavljen u nepovoljan položaj bilo koje vrste, jer je izrazio(la) istinite tvrdnje ili mišljenje.

Za razliku od HRT-a koji je još 2013. uveo pravila o radu i ponašanju koja zaposlenima brane javne nastupe koji bi mogli naštetiti ugledu ili interesima kuće, a u to su uključene i društvene mreže i blogovi, većina medija u Srbiji nema jasno definisan i javno komuniciran stav o tome.

Menadžment jedne od najvećih medijskih kuća kod nas je početkom 2015. godine svojim zaposlenima poslao cirkularni mejl sa vodičem za društvene medije u kome je u jednom delu bilo osvrta i na privatne naloge. Suštinski, smernice nisu ništa različite od primera koje sam prethodno navela, a novinari se mole da se uzdrže postovanja sadržaja koji je uvredljiv, vulgaran, rasistički, seksistički ili krši zakone ili prava trećih lica.

Vrlo mi je interesantno što je prilikom javne rasprave o Etičkom kodeksu novinara Srbije profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Radojković istakao da nije saglasan sa ograničavanjem slobode izražavanja za novinare na internetu.

Novinar je građanin kao i svaki drugi. On ima pravo da kaže šta misli bez obzira na medij u kom radi i to niko ne bi smeo da mu ograničava. Ono što ne bi smeo je da na Twitteru ili Facebooku objavi informaciju pre nego je objavi njegov medij. To je kršenje i poslovne discipline i radne etike, a izražavanje stavova nije” – smatra Radojković.

Nasuprot njemu, čovek koji je u praksi svašta iskusio, novinar RTS-a Zoran Stanojević je stava da sve što je objavljeno na mrežama predstavlja javnu informaciju.

Ko je objavio tvit ili status već je pristao da to dođe u javnost. Ja kao novinar RTS-a i na Twitteru nosim obavezu sa svog posla. Ono što ja privatno izražavam može vrlo da utiče na moj položaj na RTS-u. Ne mogu na Twitteru da napišem da Kosovo nije Srbija ako to nije politika moje kuće, pa ako me kuća otpusti zbog tvita nemam pravo da kukam na ugnjetavanje jer sam odredbama u ugovoru upozoren” – rekao je istom prilikom Stanojević.

Mada gotovo da nema medija u Srbiji koji se bavi edukovanjem svojih zaposlenih kako da koriste društvene mreže, novinari samostalno kroz praksu spoznaju njihove dobre i loše strane. Samim tim postaju svesniji da svaki komentar koji napišu, makar bio namenjen i samo njihovim Facebook prijateljima, može da im se vrati kao bumerang. Oni koji brinu za svoju reputaciju dobro se zamisle pre bilo kakve objave da li to može da stvori sumnju da svoj posao obavljaju profesionalno i nepristrasno.

Danas je veća šansa da izjava u Dnevniku 2 prođe manje opaženo, nego isti taj stav iznesen u tvitu ili statusu.

BONUS> Volela bih da čujem šta vi mislite o ovoj temi i kakva su vaša iskustva. Ostavite komentar ispod ili mi pišite na Facebooku ili Twitteru.

3 comments
  1. “Moj zid, moje pravo da pišem šta hoću”. Često pročitam na tajmlajnu. Meni lično to prolazi jedino u sobi na pravom zidu, da, soba je spavaća. Stav svakog pojedinca, bez obzira na to kojim poslom se bavi, objavljen na društvenoj mreži meta je. Samim tim jer je “objavljeno”. I spremnost za posledice. Pozitivne i negativne.

  2. Moje mišljenje je da je najveći problem što građani doživljaju novinare kao svojevrsne insajdere koji znaju više o situaciji, pa imaju više poverenja u njih, samim tim i u njihove objave na društvenim mrežama. To može da dovede do nenamerne obmane građana i pogrešnog informisanja.

  3. Овако адхок, када разни ликови по ТВ емисијама могу да изјаве да је нешто управо изречено њихов лични став а не став странке/фирме/владе/државе онда то нарочито може на интернету да уради сваки појединац.

    Сви ми имамо право на лично мишљење. Ако немамо право јавно да искажемо лично мишљење чему онда оно служи?! Јел’ то оно: “Мисли ти шта хоћеш али ћути”? Дакле сви имамо право да ЈАВНО искажено свој ЛИЧНИ став и мишљење.

    Супротно од тога значи да фирма у којој радимо не плаћа наш рад већ купује нашу личност која тиме нема право да јавно искаже свој лични став тј. не треба ни да га има.

    Ето, то је мој лични јавни став. Нећу да ћутим! 😀

Nemoguće je da nemaš komentar?!