GRAD KAO OSOBA
Kristijan je dobro negovan muškarac u kasnim četrdesetim. Svedeno obučen u kratki kaput od sivog tvida i elegantne pantalone ispod čijih nogavica proviruju senf žute čarape. Ako biste mu na prevaru zavrnuli rukave košulje, na podlakticama biste videli tragove studentskog života mastilom utisnutim na kožu.
U poštarskoj torbi od nepromočive veštačke kože svakog dana nosi ručak u metalnoj posudi. Draže mu je da pauzu za ručak iskoristi sedeći na doku sa kolegama, nego da sa turistima stoji u redu za omanju porciju brze hrane. Tek ponekad, kada sebi i svom novčaniku dopusti „dan za varanje“, skokne do obližnje radnje da se priseti kakvog su ukusa najbolji vafli u Skandinaviji, zbog kojih se stoji ispred omalenog lokala i po pola sata.
Na posao ide biciklom, pedalajući više od pola sata do kancelarije smeštene s druge strane reke, u moderno preuređenoj staroj fabrici tekstila. Do pre neku godinu bio je to mali dizajn studio, ali potražnja je toliko porasla da su morali da dupliraju broj zaposlenih. Kristijan je, kao iskusniji dizajner postao menadžer jednom od timova.
Napredovanje na poslu donelo mu je i bolju platu. Kada je prvo ushićenje zbog toga prošlo odlučio je da ipak ne rentira veći stan, već da za prvi put otvori štedni račun, jer konačno može nešto da odvoji sa strane. Iako nameštaj koji rade uspešno izvoze u Ameriku ne bi voleo da u suprotnom smeru uvezu njihovo 12-časovno radno vreme. Voli i ljubomorno čuva svoje slobodno vreme za gušterisanje u Rosenborg bašti.
Kristijan je Kopenhagen, kada bi bio osoba.
ISTORIJA POD KOŽOM
Šta je potrebno da bi se jedna naizgled obična zgrada našla samostalno na magnetu i postala jedan od prepoznatljivih simbola grada?
Kada sam videla magnet sa samo jednom žutom zgradom, koja nimalo nije podsećala na raskošne kraljevske palate, bila sam znatiželjna šta li ona uopšte predstavlja.
Na adresi Nyhavn 17 smešten je najstariji tattoo studio na svetu, koji još uvek radi.
Priča počinje još davne 1884. kada je Ole Hansen video priliku da zaradi novac od mornara koji su se iskrcavali u Nyhavnu, luci u srcu Kopenhagena. Mornari su želeli da tetovažama ispričaju priče o svojim putovanjima u inostranstvu.
Nyhavn je danas koloritna i skupa turistička lokacija, ali nekada je vrveo od prostitutki i mornara, koji su čak plaćali prodavačicama ljubavi da tetoviraju muška imena na svojim telima. Hansen i lokalne prostitutke su imali dogovor: on bi tajno koristio drugačiji metod tetoviranja na njima koji bi već sutradan mogao da bude uklonjen.
Ipak, najpoznatija mušterija ovog studija je Frederik IX. Danski kralj je ovde uradio tetovaže zmaja i sidra, pre nego što se go do pasa fotografisao za naslovnu stranu čuvenog Life magazina.
Uprkos slavnoj istoriji Tattoo Ole, opstanak studija na ovoj adresi je ugrožen jer vlasnik zgrade želi da proširi kuhinju restorana. U pomoć Majbritt Petersen, koja vodi studio poslednjih 8 godina, priteklo je više od 10.000 ljubitelja tetovaža iz svih delova sveta. Potpisali su peticiju protiv iseljavanja Olea.
ZABAVA PRE SVEGA
Ako ljudi imaju čime da se zabavljaju, manje misle o politici.
Tom rečenicom je, nakon 5 godina “natezanja”, Džordž Karstensen ubedio tadašnjeg danskog kralja Kristijana VIII da mu dozvoli izgradnju zabavnog parka.
Ovo je pogled na njega iz Gradske kuće u Kopenhagenu, koja je preko puta ulice.
Da, pogodili ste – reč je o Tivoliju.
Nedavno je proslavio 175 godina postojanja i još se dobro drži, iako vodi vrlo uzbudljiv život.
Godišnje ga poseti 4,5 miliona ljudi, što zbog luna parka, što zbog restorana, što zbog predstava i koncerata koji se tu održavaju.
Iako je Diznilend danas najpoznatiji zabavni park na svetu, navodno je Volt Dizni upravo nakon posete Tivoli parku koji ga je oduševio i dobio ideju da napravi nešto slično. Da se ljudi zabavljaju.
___
Minut priče su moje crtice sa putovanja i bivstvovanja, zapažanja širom otvorenih očiju i uma.
