Da je Prag muškarac bio bi rasni slovenski lepotan, čijoj bi se krasoti svi divili, ali koji osim toga nema šarm kojim te kupi na prvu i opčini trajno.
Nema carsku uzvišenost Beča, niti nadobudnost Pariza, a sa ta dva grada eventualno mogu da ga poredim, od onih koji su na listama najlepših u Evropi. S druge strane, suviše je ušminkan u poređenju sa Berlinom i hladan u odnosu na Barselonu.
Zbog takve reputacije dala sam frajeru Pragu i drugu šansu da me šarmira. Međutim među nama jednostavno nije “proradila” hemija.
Kada sam prvi put posetila Prag prethodno sam danima zamišljala kako ću prošetati Karlovim mostom i čitala o njegovoj istoriji. Danas prvo čega se setim su crnci (da budem politički korektna: Afro-Amerikanci) obučeni u čisto bela mornarska odela 30. decembra kako se na ulazu na most fotografišu sa turistima. Mahom turistkinjama, da budem preciznija.
Nema tog ko ne zna da je ovaj most preko Vltave zaostavština Karla IV, kao i da je prvi češki car Svetog rimskog carstva pažnjivo birao datum postavljanja kamena-temeljca. Astrolozi i numerolozi proračunali su da će most biti jak, izdržljiv i otporan na poplave ukoliko njegova gradnja počne 9. jula 1357. u 5:31. Ovaj datum predstavlja skup simetričnih neparnih brojeva 135797531, koji je prema legendi mostu doneo večnost.
Druga legenda kaže da ukoliko se sa voljenom osobom poljubite na mostu – vaša ljubav trajaće večno. Potajno verujem da je ona izmišljena jer je most kameni i nema uslova da se kače katanci.
Prag je među 10 najposećenijih gradova na svetu i generalno priliv od turizma čini 20% ukupnog godišnjeg prihoda Češke. Nekoliko miliona turiste godišnje poseti samo češku prestonicu i svi oni makar jednom pređu preko Karlovog mosta, na kome je uvek gužva, i popiju makar kriglu piva. Da ne pričamo tek o domaćem stanovništvu koje u proseku popije više od 160 litara za 365 dana.
Više vam se isplati da u Pragu naručite kriglu 0.5 nego flašicu coca-cole (0.2 l = 35 KČ). Iskrena da budem, nisam probala domaće pivo, ali sam posetila nekoliko njihovih pivnica.
Poznato je da je maltene prvo moje pitanje kada stignem na novu destinaciju: gde jedu lokalci? Sledeće me interesuje kako izgledaju pijaca i železnička stanica.
U Pragu lokali sa domaćom kuhinjom najčešće nose nazive koji počinju sa “U” i gotovo sve su uređene kao pivnice. Nije da smo birali one koje su u glavnoj ulici, kao ni one koje su na prvoj strani preporuka TripAdvisora, ali svaka u koju smo ušli bila je krcata. Čak smo morali da delimo sto sa drugim ljudima. Npr U Vejvodu, čiji ukupni kapacitet je 400 gostiju, bila je tolika gužva da se hrana čekala više od sat vremena, a otprilike upola manje dok vam konobarica priđe i pita šta želite da popijete.
Osim nadaleko poznatih moravskih kobasica okosnicu češke kuhinje čine kolenice, čorbe, pola patke, podvarak, knedle, krompir na sve načine, gulaš (koji se često služi u činiji od hleba)… Tipično lokalno jelo je vepřo-knedlo-zelo, koji čine nekoliko parčića pečene svinjetine, knedle i kuvani kiseli kupus. U dva navrata sam jela ovo, da utvrdim gradivo, i sasvim je ok, mada mi je pred kraj putovanja bilo loše od tolike količine mesa pojedene za tih nekoliko dana. Zapravo, deo koji mi se najviše dopao je sitno seckani dinstani kupus, samo znatno manje masan od sličnih jela u tradicionalnoj srpskoj kuhinji.
Poslastice za svakog poštenog ljubitelja kromira su Bramboráky – palačinke od krompira sa belim ili crnim lukom. Milina! Krompir čak koriste za pohovanje pilećeg mesa. Probala, svidelo mi se.
Cena porcije od oko 150 – 200 grama (pored svake je naznačeno kolika je) je oko šest evra. Bar je tako bilo u nekoliko lokala koje smo obišli – U Medvidku, Krčma U Parašutistu i U Provaznice.
Pored ovog poslednjeg nalazi se najkorektnija menjačnica (26.8 kruna za evro, ako menjate 100). Zašto ovo naglašavam? Jer u pojedinim menjačnicama uzimaju proviziju i do 30%. Kolokvijalno govoreći – šišaju po ušima. U boljem slučaju dogodi se da na ulazu piše da je evro 25, a unutra vam daju po kursu od 23 ili manje, uz opravdanje da je bolji samo ako menjate veću količinu novca.
Ukoliko vam se nakon obilatog ručka i malo više piva ne sloši prilikom menjanja novca, onda sigurno hoće od vožnje metroom. Ti vozovi prilično se tresu i zaista je neophodno da se držite za šipke ako stojite. Ali Beograd nema čak ni takav metro, te nemam pravo da se mnogo bunim! Uzgred, vremenska karta za pola sata vožnje gradskim prevozom je 24 kruna, a za 90 minuta 36 KČ. Prosečna plata u Pragu 800-850 evra, pa uporedite.
Osim metroom, tramvajem ili autobusom možete se voziti i brodom po Vltavi. Sat vremena – 10 evra. I nije neki spektakl u poređenju sa plovidbom Senom ili Šprejom.
Gotovo svakog turistu će upozoriti da tramvaji imaju prednost čak i na pešačkom prelazu. Ukoliko se dogodi nesreća, vozač za to nije kriv!
Prag je grad sa mnogo muzeja i galerija, od muzeja Franca Kafke i Alfonsa Muhe i galerije Rudolfinum do Sex Machines Museuma. A ja sam izabrala da posetim – pogađajte koji? Nisu ni Muzej komunizma, ni KGB muzej (kažu da nije impresivan i da su pretežno zastupljene fotografije), već Muzej gastronomije.
Dočarava način pripreme hrane kako pećinskog čoveka tako i Z generacije, kakvi su obroci bili i kako su izgledale kuhinje i pribor kroz vekove. Naravno, deo postavke posvećen je posebno češkoj kuhinji. Ima dosta zanimljivih informacija i eksponata, mada ja uvek glasam za interaktivne postavke u kombinaciji sa modernom tehnologijom.
Kustos nam je rekao da klinci posle obilaska na prvom mestu zapamte slavinu koja kada teče voda emituje različite boje, a u zavisnosti od njene temperature. Meni najpre na pamet pada pribor za dijetu. Tipično ženski.
Ako pak volite više tradicionalne muzeje onda ćete sigurno obići grandiozni Narodni muzej, a u povratku ka strogom centru shvatićete zašto Prag zovu Amsterdam Istočne Evrope. Snimila sam nekoliko bordela i drugih barova za opuštanje, ali nisam relevantan sagovornik na ovu temu.
Čak i ne morate vi da tražite njih. Pronaćiće one vas. Gradom često krstare luksuzne bele limuzine (ovo mu dođe kao pleonazam?!) sa natpisom Darling Cabaret. Kad vidi slike – pametnom dosta.
Svakome će zapasti za oko i bogata ponuda salona za masažu, posebno nekoliko trabanta sa natpisom “thai massage” parkiranih u širem centru grada. Grešna mi duša, možda samo masiraju. Nisam se raspitivala o uslugama.
A sada HIGHLIGHT mog putovanja. Kao i sa Sajgonom ispostavilo se da su najzanimljiviji doživljaji smešteni u poslednjih nekoliko sati boravka u Pragu.
Šetajući centrom pažnju mi je privukao energični vodič koji je povećoj grupi mladih na engleskom pričao o Puderastoj revoluciji – studentu Janu Palachu koji se samozapalio na Venceslavovom trgu, tenkovima koji su razarali prelepe zgrade, zašto je hokej postao nacionalni sport i Stonsima koji su uprkos jakoj kiši besplatno svirali za više od 100 hiljada ljudi. Karte su košale 10 dolara, a slogan konceta 17. avgusta 1990. na stadionu bio je “The Rolling Stones roll in, Soviet army rolls out”. Ovom događaju prisustvovao je i Václav Havel, poslednji predsednik Čehoslovačke, odnosno prvi predsednik Češke republike. Pokojni Havel, nekada i sam muzičar, je za ministra kulture postavio Franka Zappu.
Gore pomenuti vodič Declan, koji je inače vodi odlične besplatne ture po gradu, odveo nas je i do najfotografisanijeg objekta u Pragu. Ne, to nije Karlov most, već Obecní dům – majstoriju Art Nouveau arhitekture. Za lokalno stanovništvo ona predsavlja mesto gde je nakon Prvog svetskog rata potpisana Deklaracija o nezavisnosti Čehoslovačke, dok je turisti najčešće prepoznaju iz filma “XXX” u kome Vin Diesel izvodi neverovatne vratolomije bežeći od atentatora.
Žao mi je što nisam imala vremena da obiđem i unutrašnjost zgrade, ali tu je makar virtuelna tura.
Posle ovakve priče o Pragu, u drugi plan padaju Katedrala Sv. Vita, Astronomski sat, pa čak i dvorac na Hradčanima – najveći na svetu prema Ginisu. Želite li da saznate o uobičajenoj predstavi kulturno-istorijskog nasleđa “zlatnog” Praga pročitajte ovaj putopis.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=Ctvxoe-cPdE&w=600&h=338]————————————
BONUS SAVETI:
– Ukoliko ste filmofil pre dolaska u Prag bi trebalo da pogledate ovih 10 ostvarenja.
– Obavezno skinite Trip Advisor Prague City Guide, aplikacija radi offline i u mnogome će vam olakšati snalaženje
– Google Maps aplikacija sada radi i bez interneta, a Prag je prilično dobro pokriven čak i što se tiče reda vožnje gradskog saobraćaja
2 comments
Pribor za jelo sa ruzinim trnjem je fenomenalno 🙂