Možda nije baš prva koju instalirate kada uzmete novi mobilni uređaj, ali je sigurno među prve tri neka od instant messaging aplikacija. One su postale gotovo obavezni deo svakog telefona, pa čak i fableta ili tableta, a samim tim i nezaobilazno sredstvo savremene komunikacije. Verovatno ključna reč je – BESPLATNO. Za korisnike ovaj servis je besplatan i pruža veliki broj mogućnosti, za koji smo ne tako davno morali da odvajamo osetnu količinu novca ili da ih se u suprotnom odreknemo.
Hvala Skypeu, Google Hangoutsu, Facebook Messengeru, Viberu, WhatsAppu, Snapchatu, Lineu, WeChatu… ne moramo. Makar ne kada imamo dobru internet konekciju.
Uprkos tome što su ove aplikacije besplatne (ili makar veći deo) njihovi kreatori se utrkuju ko će brže unaprediti servis i pružiti nove funkcionalnosti korisnicima. Tako na primer, Viber osim slanja besplatnih tekstualnih i glasovnih poruka nudi mogućnost razmene zabavnih stikera, fotografija, video snimaka, lokacija, doodle crteža, komunikacije pomoću komande Push-To-Talk i poziva HD kvaliteta među korisnicima ove aplikacije. Trenutno njih ima više od 600 miliona iz 193 države sveta. Neki od njih imaju mogućnost da kroz Public chat posebno prate poruke koje ostavljaju ličnosti iz sveta zabave, kulinarstva, sporta, muzike, ali i pojedini mediji.
Zašto sam spomenula baš ovaj IM servis? Zato što je u okviru svoje strategije lokalizovanja sadržaja Viber, ili po srpski “Vajber”, u avgustu 2015. i zvanično otpočeo poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao jednom od tri najzastupljenija regiona na svetskom nivou. Ako je verovati statistici, najveća tržišta u ovom delu Starog kontinenta i to s tendencijama razvoja predstavljaju Bugarska, Srbija, Grčka i Mađarska.
Šta to konkretno znači za korisnike Vibera u Srbiji imala sam priliku da saznam od Atanasa Rajkova, generalnog direktora Vibera za Centralnu i Istočnu Evropu, koji je odgovorio na nekoliko mojih pitanja.
“Oni će videti mnogo više lokalnog pristupa. Želja nam je da Viber bude ponajviše prilagođen srpskom tržištu u odnosu na ostale messenger aplikacije. Postoji mnogo mogućnosti da se to uradi kroz partnerstvo sa lokalnim medijima, poznatim ličnostima, sportskim ekipama i brendovima, koji će imati svoje stickere (nalepnice), Public chatove (javne razgovore) i servisne poruke“.
Na svetskom nivou Viber ima saradnju sa medijskim kućama i javnim ličnostima, a ta praksa već je počela da se “preliva” i na Srbiju. Trenutno ima 11 lokalnih Public chatova: FK Crvena zvezda, Kurir, Telegraf, Tranzit, TopSpeed Srbija, Beograd noću, Elle Serbia, Vinarija Zvonko Bogdan, Car:Go, Comtrade Shop i Running Serbia. Očekivano – u startu najviše pratilaca ima nalog Zvezde, čiji učesnici su i pojedini fudbaleri.
“Pozvali smo FK Crvenu zvezdu da nam bude partner i sada imamo zajedničke planove. U sličnim pregovorima smo i sa drugim vodećim fudbalskim klubom u Srbiji. Takođe, narednih nedelja planiramo da dodamo još neke partnere među medijskim kućama. Pretežno se trudimo da budemo proaktivni za sve strateške partnere koje vidimo kao dorasle i sposobne za ono što naša društvena platforma može da ponudi. Osim toga, istražujemo mogućnosti partnerstva sa kreatorima mobilnih igara i servisa za personalizovane usluge. Tu vidimo mnoge aspekte komunikacije koji mogu da protiču kroz Viber, ali je u isto vreme naš glavni prioritet da klijenti budu bezbedni od neželjenih poruka ili direktnog oglašavanja“, pojasnio je Rajkov.
Mada su krajem 2010. godine Viber osnovala četiri partnera iz Izraela i Belorusije, a u te dve države se još uvek nalaze razvojni centri kompanije registrovane u Los Anđelesu i na Kipru, Bugarin Atanas Rajkov kaže je on tek prva osoba iz Jugoistočne Evrope zaposlena u ovoj firmi.
“Trenutno gradimo naše planove za razvoj regiona. Srbija je vrlo važno tržište za nas i definitivno ćemo ga tretirati sa povećanom pažnjom i kako napredujemo u našim planovima postoji dobra šansa da se perspektivni stručnjaci iz vaše zemlje pridruže našem timu. Pored toga, opredelili smo se da naša regionalna PR agencije bude iz Srbije, što je još jedan znak naše duboke posvećenosti toj državi“, odgovorio mi je Rajkov na pitanje da li imaju u planu otvaranje kancelarije samo za Srbiju.
Inače, Rajkov je pre nego što se pridružio Viber timu 10 godina radio na razvoju mobilne telefonije i VAS usluga pri najvećem telekom i mobilnom provajderu u Bugarskoj, kao i na kreiranju i jačanju lokalnih startup eko sistema sa fokusom na mobilnu telefoniju. I sam Viber je startup, a sada je deo japanskog giganta Rakuten.
“U Viberovom DNK su inovacije i želimo da podržimo bilo kakvu ideju ili obećavajući startup kroz našu platformu. Srećan sam što mogu da objavim da ćemo uskoro lansirati prvo partnerstvo sa startupom na Public chatu i objavićemo APIje i funkcionalnosti kako bi startapi mogli da iskoriste Viberovu bazu korisnika, na sveopšte zadovoljstvo i dobrobit naših i njihovih zajednica“.
I za kraj, pitala sam Atanasa Rakova da mi navede šta je prednost Vibera u odnosu na ostale instant messaging aplikacije i zašto bi bilo bolje da koristimo baš njega.
“Mogu da vam dam tri glavna razloga: najekspresivniji smo servis za razmenu poruka, veoma smo bezbedni i postajemo sve više i više lokalizovani. Kada govorimo o izražajnosti: Viber posebnu pažnju pridaje kvalitetu i izboru sticker paketa, pa ih tako imamo više od 500, koje sa zadovoljstvom svakodnevno koriste milioni ljudi širom sveta. Drugo, veoma ozbiljno smo posvećeni bezbednosti poruka koje šalju korisnici Vibera: svaka poruka se enkriptuje i za razliku od ostalih, poruke se veoma kratko ili uopšte ne čuvaju na našim serverima. Neke informacije se razmenjuju i direktno između korisnika, bez posredstva servera. Na kraju, prisutni smo u regionu i slušamo povratne informacijama koje dobijamo od naših srpskih partnera u cilju stvaranja sledećeg talasa kvalitetne ponude za srpske potrošače, dok teško da ćete ovde sresti nekoga od naših konkurenata“.
Suma sumarum: Viber u svom Sticker Marketu od nedavno ima nalepnice FK Barselone, koje koštaju 2,3 dolara (standardna cena). Ukoliko bi oko 200 dinara bila cena i paketa stikera za Zvezdu i Partizan, sudeći prema masovnosti kolekcionara samolepljivih Panini sličica nema sumnje da će i ovde biti veliki broj “navijača” koji će svoj đački džeparac potrošiti na ovaj način.
Osim sportista za Public chat valja pričekati još neku ličnost iz javnog života, a s obzirom na to da je na globalnom nivou jedan od prvih učesnika bio Perez Hilton s nestrpljenjem čekam da vidim da li i o će biti domaći “odgovor”. Generalno gledano – koncept javnog chata trenutno odstupa od načina komunikacije koji su nametnule društvene mreže i ne daje mnogo prostora za dijalog. Interakcija je gotovo na nivou televizije ili štampe, jedino više što mogu da urade pratioci je da “lajkuju” određenu objavu. Iskrena da budem, nije mi zanimljivo da pratim Public chat čak ni onih svetskih medija čiji rad inače pratim, mada očito ja i nisam ciljna grupa sudeći po načinu na koji komuniciraju brendovi ovde.
BONUS>> Nedavno sam pisala koliko su IM aplikacije bitne za medijske kuće i kako mogu da iskoriste njihov potencijal. Pogledajte taj post, ako već niste.
