Šta blogeri mogu da nauče od novinara, a šta novinari od blogera

Svakim danom linija razgraničenja novinara i blogera sve je bleđa. Moglo bi se čak reći da razvoj i dostupnost tehnologije gotovo da je briše. Koliko god vam to zvučalo kao kliše fraza.

Bilo da su deo kolektiva od još 5.000 ljudi ili sede u sobičku studentskog doma svako od njih je danas medij za sebe.

Razlike gotovo da nema.

Razliku prave Kvalitet i Kredibilitet.

Namerno velikim slovima. Jedan do drugog, jednako važni.

Inspirisana sopstvenim iskustvom s obe strane, ali i neposrednim kontaktom sa jednima i drugima, sastavila sam listu šta mogu, šta bi trebalo ili šta su već naučili  jedni od drugih.

1. Da pišu o ljudima i idejama, ne o sebi

Blogovi su sredinom devedesetih nastali kao onlajn dnevnici, dok je predistorija novinarstva još iz perioda pronalaska papira. Prva dekada XVII veka se računa kao zvanični početak štampanja novina kako bi informacije od opšteg značaja stigle do što većeg broja ljudi.

Dakle, novinar je i danas svestan da se obraća osobama (manje ili više) različitih profila, da predstavlja njihov glas i uvek obuva njihove cipele i razmišlja šta je to što bi njih zanimalao o određenoj temi, šta to privlači njihovu pažnju, o čemu i na koji način diskutuju sa prijateljima.

2. Da pišu jednostavno

Generalno govoreći, ne postoji niko ko može jednostavnije da prenese ljudima šta se događa. Jasnoća i preciznost još su neke od osnovnih novinarskih mantri.

Najbolji novinari se ni ne trude da ikoga impresioniraju rečeničnim sklopovima iz magistarskih radova. Oni znaju da je lepota u jednostavnosti.

Osim toga, još davnih dana su ih učili da je “obrnuta piramida” zakon. Voljena je i od strane marketing stručnjaka koji žele da njihova poruka bude pročitana.

U vremenu kada je ljudska pažnja kraća i od one koju ima zlatna ribica (9 sekundi), zato se praktikuje da najbitnije informacije budu na samom početku. I mada ćete negde pročitati “tumačenja” da kako tekst odmiče informacije su sve dosadnije, zapravo vešti novinari umeju da razradu načine neodoljivom, tako da s interesovanjem čitate svaki naredni pasus.

3. Da pronađu priču

Kor novinarstva je lov na zanimljive priče i kvalitetan novinar zna da je prepozna. Setih se sada čuvenog natpisa u popularnoj seriji s početka milenijuma: “Carrie Bradshaw knows good sex and isn’t afraid to ask“.

Baš tako. I nemojte ovo shvatiti bukvalno, moooolim vas.

Novinari odlično umeju da “namirišu” seksi priču, da pronađu ugao iz koje nije obrađena i da se posvete istraživanju određene tematike, čemu smo posvetile čitavo poglavlje online kursa Pisanje bloga za klijente.

Kada hoću da se pohvalno izrazim o nekome, onda kažem: On ume da napravi vrhunsku priču i o nogari drvene stolice.

4. Da slušaju i pitaju

Jedno od osnovnih pravila novinarskog zanata je: novinar ne mora da zna, ali mora da zna onoga koji zna. Zvuči neverovatno, ali pre interneta ljudi su se informisali i tako što su pitali kompetentne osobe iz određene oblasti. A u razgovoru uživo nema povezanih linkova, koji te usmeravaju na opširnije objašnjenje određene teme, nego moraš pažljivo da slušaš sagovornika i da istovremeno “obrađuješ” informacije koje je s tobom podelio, tako da bi znao kako da postaviš naredno pitanje.

I znate šta? Upravo zato, vešti novinari nikada nemaju doslovce spremna pitanja, već samo teme o kojima planiraju da razgovaraju i znaju dobar tajming kada treba da izgovore “recite mi nešto više o tome”.

1. Da bolje predstave kontekst

Čuvena je priča kao je vrhuška New York Timesa na bolan način shvatila da je potrebno da imaju ozbiljnu digitalnu strategiju. Bilo je to u noći dodele Oskara, kada je nagrađen film “12 godina ropstva“. NYT je samo tvitnuo svoj skenirani tekst star 161 godinu koji govori o istinitom događaju na čijem temelju je nastao film.

Za to vreme popularni američki blog (koji više ne posluje) Gawker je priredio taj tekst i njime zapalio društvene  mreže. Bio je to jedan od njihovih najčitanijih tekstova te godine, a New York Times je dobio samo mrvice.

Naravoučenije: trebalo je da pojasne konkretnu situaciju.

Bombardovani smo najrazličitijim informacijama sa svih strana. Vrlo često jednostavno ne povežemo na  prvu.

2. Da promovišu svoj rad

Svi blogeri znaju zlata vrednu reč – DISTRIBUCIJA. Oni najuspešniji znaju i primenjuju čuvenu formulu: 20% vremena ulažu u pisanje i kreiranje sadržaja, a 80% u promovisanje svog rada. Istina je da u redakciji situacija izgleda malo drugačije i raspoređeni su poslovi. Isto tako je činjenica da mali broj novinara ima svest o tome da kada stavi poslednju tačku na tekst, tek tada počinje igranka.

Blogeri su aktivniji na društvenim mrežama, svesni da dobar deo uspeha teksta zavisi i od toga kako su ga prezentovali publici i koliko učestvuju u komunikaciji sa njima.

3. Da bude multimedijalni umetnik

U periodu tranzicije, kada su online mediji još mladi imamo situaciju da na portalima rade novinari koji su prethodno bili u nekim tradicionalnim medijima, da na fakultetima predaju mahom profesori koji nemaju praktično iskustvo, a kada taze diplomirani novinari dođu u redakciju, oni opet nemaju baš ni od koga da “kradu” zanat.

Kao posledica nekadašnje striktne podele posla u redakcijama, kod dobrog dela novinara tek sada počinje da se razvija impuls da uz pomoć svog mobilnog telefona mogu da dokumentuju određeni događaj. Ne zaboravite: kada je čovek prvi put sleteo na Mesec učinio je to uz pomoć znaaatno slabije mašine nego što svako od nas danas ima u svom džepu, pod uslovom da tu drži mobilni telefon.

Pisala sam detaljnije o tome u tekstu Uticaj mobilnog telefona na obavljanje novinarskog posla.

4. Da optimizuju i struktuiraju tekst

Nastavljam se praktično na ovo prethodno i čini mi se da je objašnjenje slično kao i u prethodnom: blogerima je internet najčešće prirodno i primarno okruženje, učili su i uče prateći druge blogove. Trude se više da prodru i SEO tajne, da poslože pasuse tako da ljudskom oku bude što prijemčivije za čitanje…. S mnogo više razumevanja prihvataju i činjenicu da su za uspeh njihovog teksta veoma bitne i ove dve stavke.

No, možda će vam neke stvari biti jasnije ako se prisetite mog teksta Kakva je sličnost između web novinara i tenisera.

Ono što je zajedničko i jednima i drugima – i novinari i blogeri umeju da kreiraju kvalitetan sadržaj, bez koga je današnji marketing gotovo pa nezamisliv.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

fotografije: Unsplash