Društvene mreže i mas mediji – ko je tigar, a ko plen?

Nedavno sam gostovala kod Ivana Bildija u podkastu o internet marketingu i tom prilikom smo pričali o društvenim mrežama i načinu na koji ih upotrebljavaju mediji.

Jedno od pitanja koje mi je postavio je kako mediji doživljavaju društvene mreže. Moje najkraće objašnjenje je: većina medija vidi društvene mreže kao paperboya. Da, da i to baš na način na koji su radili raznosači novina: izvolite, ove linkove smo vam danas spremili.

Ali, ne lezi vraže. Svet su “zaludeli” i društveni mediji koji linkove zanemaruju. I ne samo to. Dobar deo društvenih medija i nije mnogo friendly za bilo kakve linkove do portala, a armiju njihovih korisnika koji tu provode sate i nije baš mnogo briga da prate masovne medije. U prilog tome ide nedavno istraživanje da je milenialsima Facebook glavni izvor vesti o politici i da im je zamenio večernji dnevnik.

Tu onda dolazimo do pitanja kako su društvene mreže (i društveni mediji u celini) promenile način komunikacije medijskih kuća i u kojoj meri su se mediji adaptirali na novonastale okolnosti? Tokom priče sa Ivanom nije bilo dovoljno vremena, pa sam samo to ilustrovala primerom NowThis News.

Šta je poenta generalno? Mas mediji sve više shvataju da treba da prestanu da publiku tretiraju kao masu, kao i da ih ne ugrožavaju Google ili Facebook, već dinamičnost samog interneta. I da tome treba da se prilagode, ako žele da opstanu.

Sada i objašnjenje na gore spomenutom primeru. NowThis je krajem 2012. osnovao dvojac iz Huffington Posta: suosnivač i bivši direktor Kenneth Lerer i izvršni direktor Eric Hippeau. Okupili su oko sebe kreativne i uspešne ljude koji su radili na visokim funkcijama u poznatim američkim medijima (VICE Media, Newsweek, New York Magazine, MTV Networks…) i već u startu su etiketirani kao novi BuzzFeed. Mada ima onih koji su se našalili da mu je otac CNN, a majka Huffington Post. Glavna razlika je što BuzzFeed kreira sadržaj primamljiv za deljenje na društvenim mrežama i odatle crpi inspiraciju, dok Now This kreira sadržaj prilagođen za društvene mreže. Nedavno je Dragan Varagić pisao upravo o distribuciji online sadržaja i distribuiranom sadržaju.

Ideja tvoraca NowThis je da najvažnije vesti dana predstave u video formatu, ali prilagođene prvenstveno za konzumiranje putem mobilnih uređaja, i plasiraju direktno na društvene medije (Facebook, Instagram, Youtube, Snapchat, Kik, Twitter i Vine). Dakle, tri ključne reči su: video, pametni telefoni i društveni mediji.

Imaju Android i iOS aplikacije, pa čak i web sajt, ali ovako izgleda naslovna strana.

NowThis dnevno objavi desetak vesti, kraćih video klipova prilagođenih platformi na kojoj će biti objavljen, ali čak i na Facebooku ne prelazi 90 sekundi trajanja. Primetićete da su titlovani uprkos tome što se čuju izjave na engleskom, i da nema naratora, već je samo ispisan tekst. Imali su u vidu da neće svako imati slušalice da presluša tonski prilog, a osim toga – dostupni su osobama oštećenog sluha.

Like it or not, money is a reflection of our culture. Yesterday, it was announced that Alexander Hamilton’s face will no longer be the only one on the $10 bill. For the first time in over a century, a woman will be the face of an American paper currency. Rosa Parks, Eleanor Roosevelt, Clara Barton, and Harriet Tubman are frontrunners at this point, but it’s still up in the air, and the public has a chance to help make the decision. Secretary of the Treasury Jack Lew says they’re looking for a woman “who was a champion for inclusive democracy.” The new version of the ten spot will hit the streets in 2020, right in time for the 100th anniversary of the 19th Amendment, which gave women the right to vote. If you want to voice your opinion, sound off on Twitter using the hashtag #TheNewTen.

A video posted by NowThis (@nowthisnews) on Jun 18, 2015 at 3:59pm PDT

Na prvi pogled deluje sve vrlo jednostavno i lepršavo, ali oni na svoj način priređuju najvažnije vesti dana bilo da je reč o Obami, legalizovanju gej brakova, finalu NBA lige ili reviji venčanica od toalet papira. I verujte mi, iz iskustva znam, da na ovaj način predstaviti vesti uopšte nije lako. Nekada mnogo više energije iziskuje da vi u pola minuta objasnite šta je najbitnije, nego da napišete 10 strana sitno kucanog teksta. Osim toga navike ljudi su se promenile, raspon pažnje je sve kraći i mnogo je onih koji žele da čuju samo siže.

Kada je pre godinu i po BBC imao eksperiment da objavljuje video vesti dana na svom Instagram nalogu odmah je dočekan na nož uz komentar da ljude na toj društvenoj mreži ne zanimaju informativne teme. Istina je da, primera radi, BBC News na Instagramu prati 323.000 ljudi, što je mizerno naspram nekih pojedinaca, ali zato više od 16 miliona fanova na Facebooku nije. Tu sada dolazimo do dve strane medalje: da li je to Facebookova ili BBC-jeva “armija” ljudi, šta je akcija, a šta reakcija?

Činjenjično stanje je trenutno sledeće: plimu ka društvenim medijima i oseku od mas medija dobro su detektovali veliki igrači poput Googlea, Facebooka i Twittera i intenzivno rade na tome da postanu platforme za vesti. Mediji će sada još žešće morati da se bore za svoje parče neba i komad hleba. Opis cele situacije staje u repliku iz jednog domaćeg filma: Svet je jedna džungla, u toj džungli ili si tigar ili si plen.

BONUS>> Dugogodišnji urednik Guardiana, a sada kolumnista Peter Preston pisao je kako uprkos broju klikova i profitu mediji poput BuzzFeeda nisu svojim sadržajem dostigli uticaj klasičnih medija. Preporučujem vam da pročitate taj tekst, mada tema sama po sebi zaslužuje posebnu pažnju.