Organizovanje Curiosity Chata – interaktivog događaja na kome učesnici pred vratima ostavljaju svoje titule i otkrivaju svoje pravo ja, bez ikakvih stega, definitivno je obeležilo moju 2019. godinu. Gostima je zajedničko bilo što su multipotencijalisti, ali svaki je bio različit ne samo po svojim interesovanjima i karijernom putu, već po karakteru.
Ponosna sam što je od starta kreirana prijatna podržavajuća atmosfera, tako da su bez zadrške delili svoje životne lekcije, ono što su savladali na lakši ili teži način.
Još sam ponosnija što su kroz taj razgovor i oni ponešto novo naučili o sebi, jer skoro svi su mi priznali: „znaš, kada si mi poslala pitanja nije mi bilo lako, baš je zanimljivo zapitati sebe neke od ovih stvari…“
Najponosnija sam što su koncept i teme okupljanja privlačile publiku koja je postavljala jednako podsticajna pitanja, jer mi je od samog početka cilj i bio da ne idem na masovni događaj, već da svi koji dođu budu ravnopravni učesnici.
Pitanje koje posebno izdvajam, a koje verovatno čuči u većini ljudi i malo ko ga verbalizuje, je upravo ovo iz naslova: Kako da se ne plašim svojih želja?
Mudri Milorad Pavić bi joj rekao: “Ako ideš u smeru u kojem tvoj strah raste, na pravom si putu“, no pitanje nije bilo upućeno njemu, već gošćama Curiosity Chata 008 | Putovanje u nepoznato, te sam prepustila Dariji da odgovori
„Do radosti kao emocije se dolazi tako što aktivno idemo ka njoj, ne možemo da sedimo i razmišljamo, nego moramo da radimo nešto da bi se došlo do tog osećaja radosti. A ako osetimo strah znači da baš u to treba da idemo. Ako osećamo strah to je signal koji nam telo daje da to treba da probamo. Tu učimo. Ja bih ako osetim strah pomislila: aha, zanimljivo! Ajmo da vidimo šta tu ima“, kazala je Darija Medić, koja kroz upotrebu jezika, tehnologije i umetnosti istražuje područje korekcije/krađe/građenja identiteta i lavirinata savremenih tehnoloških praksi.
Danima nakon događaja kopkalo me je ovo pitanje i odakle je ono moglo da dođe. Prebirući po mislima setila šta je Tara Mor pisala o strahovima u knjizi „Veliki iskorak“. Kada sam se ponovo vratila na taj deo – kockice su se perfektno posložile.
Ona nas podseća da hebrejska biblija upotrebljava dve različite reči za strah: pachad i yirah.
Pachad je preteran, iracionalan strah koji potiče od zabrinutosti zbog onoga što bi se moglo desiti, zbog najgorih mogućih ishoda koje zamišljamo.
Yirah označava osećanje koje nas savlada kada se nađemo u prostoru mnogo većem od onog na koji smo navikli ili smo iznenada došli u posed mnogo veće energije nego što smo imali ranije.
Suptilne su razlike, ali pachad je često usredsređen na mogući ishod u budućnosti, a yirah je obično odgovor na ono što se upravo dešava u sadašnjosti.
Yirah je strah od rastapanja granica, dok je pachad strah koji osećamo unutar granica.
I kao što znamo: ljudski mozak je „naštelovan“ da bude preterano osetljiv na potencijalnu opasnost i upravo to pokreće pachad – strah od onoga što bi se moglo desiti.
Kao jednu od vežbi za suzbijanje pachada Tara Mor predlaže da se prepustite radoznalosti.
Kada god se nađete u situaciji koja vas plaši, zapitajte se: „Šta u ovoj prilici može da probudi moju autentičnu radoznalost?“ Dopustite da vas radoznalost vodi. Osim što nas oslobađa straha, radoznalost ima mnoštvo drugih propratnih efekata: takođe nas ispunjava energijom i donosi osećaj začuđenosti i razigranosti u ono što radimo.
Strah od neuspeha uništava kreativnost. Radoznalost je čaroban lek protiv straha.
