Novinari informativnih portala moraju da budu jednako dobri na svim “podlogama”, ne igraju na vreme, već na klikove, na terenu su sami i ne znaju uvek ko će im biti naredni “protivnik”, na promenu termina igranja sada i ovde.
Ni sama ne znam zašto su moji roditelji kada sam bila mala želeli da treniram baš tenis, mada ja sredinom devedesetih nisam pokazivala preveliko interesovanje za taj sport. Umesto tenisa odabrala sam odbojku, a posle sportsko novinarstvo. Ono me je nekako ponovo odvelo do belog sporta.
Kako u novinarstvu, tako i u tenisu, upoznala sam najrazličitije likove i shvatila da im se opis posla suštinski poklapa. U mnogo čemu, osim u bankovnom računu.
1. Mora da bude dobar na svim podlogama, mada ima svoju omiljenu
Svaki teniser ima svoju omiljenu podlogu i onu koja najviše odgovara njegovom stilu igre. Isto tako i online novinar ima afinitete ka pojedinim temama i najbolje poznaje određenu oblast. Međutim, ni jedan ni drugi nemaju mnogo izbora: treba da “igraju” na svim podlogama i konstantno budu što uspešniji, kako bi njihov konačan plasman bio dobar.
2. Ne igra na vreme, već na rezultat
Pravila su jasna: pobednik je onaj koji prvi osvoji šest gemova i tako u dva (tri) dobijena seta. To nekada može da traje 11 sati i 5 minuta, a nekada samo 28 minuta i 20 sekundi. Nema sudije da svira kraj.
Isti je slučaj sa tekstovima (mada je preciznije reći kontent): objavljuje se u zavisnosti od toga koliko ima zanimljivog sadržaja bilo to 500 ili 15.000 karaktera, bila jedna ili pet vesti plus fotografije, video klipovi… Na kraju dana najveće merilo uspeha su klikovi.
U novinama ili na televiziji novinari imaju određeni broj karaktera, odnosno minuta i nekada im je polazna tačna bude da popunite taj prostor. Novina ne sme da izađe bela, niti tv program da bude crn.
3. Na terenu je sam, bez trenera
Znate već da tokom meča nije dozvoljeno da se teniser konsultuje sa svojim trenerom, pa čak i kada ovaj sedi u boksu. Situacija u online novinarstvu nije identična, ali često se dešava da je zbog dinamike posla novinar ujedno i sam sebi urednik, lektor i foto dokumentarista, odnosno da nema vremena da se konsultuje sa urednikom. Najčešće sam mora da se snađe u određenoj situaciji i da deluje u trenutku.
4. Nikada ne zna ko je naredni protivnik, mada zna ključne rivale
Poput tenisera koji “igra svoju igru”, bez obira na to ko mu je protivnik (ha, koliko puta ste čuli ovu floskulu?!) i tada je najuspešniji, ali mora da bude spreman da se prilagodi svakom rivalu pomalo i da to učini odmah.
Sa ključnim rivalima je do sada odigrao mnogo mečeva i sa njima nema mnogo iznenađenja. Isto je sa glavnim temama kojima se bavi određeni novinar. Bez obzira što su zahtevne, on je u materiji i uvek je spreman za njih jer ih konstantno prati. Kada se susretne sa saogovrnikom zna već njegovu “istoriju” i pitanja se sama ređaju.
Međutim, za manje poznate protivnike, odnosno teme u koje su novinari slabije upućeni, potrebno je bolje se spremiti i upravo one mogu da koštaju živaca, vremena i da na njima se češće polome zubi.
5. Mora da bude spreman na promenu termina igranja odmah i ovde
Ako pratite tenis sigurno ste čuli: “proveo sam ceo dan u klubu, čekajući meč, pa su me onda pomerili na teren 12“. Isto tako novinaru može da se dogodi da tokom celog dana nema nikakvih vesti, da mora da se dovija na razne načine (trenira sam). I onda odjednom PAF! zemljotres, iznenadna smrt, eksplozija bombe, pad aviona, smena trenera…
Nije bitno koliko je sati – vest što pre treba da bude objavljena. Ne čeka se naredno izdanje, ne čeka se prva sledeća informativna emisija (televizije samo u veoma bitnim situacijama prekidaju program, eventualno puštaju kajron).
SAZNAJTE JOŠ šta sve novinar treba da zna.
1 comments