Bio je u duševnoj bolnici i zatvoru, eksperimentisao je sa drogom i svojom seksualnošću, a danas je najprevođeniji živi autor i u 67. godini odlično koristi internet kao izvor inspiracije i za izgradnju odnosa sa publikom.
Prva asocijacija na Paula Koelja mi je “Alhemičar“, što automatski znači omiljena knjiga 90% fudbalera (kasnije je to bio “Kum”, pa onda “Kaluđer koji je prodao svoj ferari”). Pre više od 15 godina kada sam pročitala tu knjigu i nije mi se posebno dopala. Možda i nisam u tim godinama bila kadar da je shvatim na pravi način.
Uglavnom, nikada nakon toga nisam imala želju da ponovo čitam Koelja. Priznajem da sam se čak više puta sprdala na račun naslova “Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala“, jer sam je prvi put videla dok ju je čitala nastavnica čiji ukus nisam posebno cenila.
Uzalud svetski bestseleri, kad na prvu nije proradila hemija među nama. I to je tako trajalo godinama sve dok pre nekoliko dana nisam naletela na tekst “Četiri stvari o životu koje sam naučio od Paula Koelja“. Inspirisao me je da… počnem da čitam o Koeljovoj mladosti.
Rođen je 1947. u Rio de Žaneiru i da to nije besmislen taksativni podatak shvatićete kasnije. Kao tinejdžer bio je veoma povučen i očajnički je pokušavao da postane pisac, što njegovi roditelji nisu prihvatili na pravi način. U želji da ga spasu poslali su ga u duševnu bolnicu. Tamo je boravio tri puta između 16. i 20. godine. Kada je zadnji put napustio bolnicu 1967, Paulo je sebi obećao da će jednog dana napisati o svom iskustvu (“Veronika je odlucila da umre” izdata 1998), a po želji roditelja upisao je prava. Međutim, godinu dana kasnije napušta školu i živi kao hipik, putujući po Južnoj Americi, Severnoj Africi, Meksiku i Evropi počinje da se drogira.
Otvoreno priznaje da je eksperimentisao kako sa narkoticima, tako i sa svojom seksualnošću.
“Imao sam tri homoseksualne veze, kada sam imao 19 godina, jer su moji roditelji govorili `ako želiš da budeš umetnik, to takođe znači da si homoseksualac` . Oni su podstakli tu sumnju u meni, i odlučio sam da proverim, nisam mogao da živim sa ovim znakom pitanja ostatak života. Pokušao sam i nije mi se dopalo, ali tada sam shvatio da nisam homoseksualac”, ispričao je jednom prilikom Paulo Koeljo.
Po povratku u Brazil , Koeljo je radio kao tekstopisac, komponovao pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Komponovanje za Raula prouzrokovalo je da Paulo bude povezan sa magijom i okultizma, zbog sadržaja nekih pesama.
Koeljo je 1974. bio optužen za “subverzivne aktivnosti” protiv tadašnjih vlasti, zbog čega je bio tri puta hapšen i podvrgavan torturi. Pošto je pušten iz zatvora pokušavao je da se zaposli, ali je bio otpuštan bez ikakvih objašnjenja.
Nakon što je pešice prešao put dug 830 km na hodočašću do Santijago de Kompostela, napisao je 1986. godine knjigu “Dnevnik jednog čarobnjaka“, koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.
“Umovi su kao padobrani – funkcionišu samo kad su otvoreni”.
Skoro 30 godina kasnije, kada sve saberemo njegova dela prodata su širom sveta u tiražu većem od 150 miliona primeraka, objavljena u 170 zemalja i prevedena na preko 80 jezika. Godine 2009. ušao je Guinnessovu knjigu rekorda kao autor najprevođenije knjige na svetu, upravo “Alhemičara”.
Paulo Koeljo se smatra najuticajnijim savremenim piscem, a uprkos tome što je nagazio 67. godinu života još žari i pali. I na tome može da zahvali svojoj promućurnosti i prilagodljivosti novim trendovima. On je autor koga prati najviše ljudi na društvenim mrežama, ali to nije sve!
Iako se procenjuje da je još više od 20 miliona njegovih knjiga štampano mimo odobrenja, Koeljo zastupa stav da besplatnost može da spase izdavaštvo, pa je čak i sam kršio svoja autorska prava i plasirao svoje knjige na internet.
Umesto da ljutito traži krivce, Brazilac je kao pozitivnu lekciju prihvatio to što je amaterski prevod jedne njegove knjige u Rusiji postavljen na internet. Prodaja njegovih dela u toj zemlji je skočila sa 3.000 na 100.000 primeraka, a zatim na milion za manje od tri godine. Piratska izdanja pojavila su se i na engleskom, japanskom, norveškom i srpskom i to Koeljo zna.
On nije imao problem s tim, čak je i sam postavljao napomene i ispravke, ali njegovi izdavači jesu. Na kraju su se dogovorili da svakog meseca jedna od Koeljovih knjiga može da se u celosti čita besplatno na posebnom web čitaču, koji ne dozvoljava kopiranje teksta.
Ruku na srce, zvanični sajt Paula Koelja ne izgleda dostojno takve veličine, ali zato je njegov blog vrlo živ. Koeljo tu piše tri puta nedeljno od aprila 2006. Čitaoci su mu pomogli da objasani modu i privlačnost brendova, što je iskoristio u romanu “Pobednik je sam” izdatu 2008. godine. Brazilac je na blogu otvarao i diskusije o temama i likovima svojih dela.
Znajući da ljudi vole da čitaju i dele motivacione poruke, na njegovom blogu postoji čitav odeljak e-cards.
Paolo Koeljo je pokazao interesovanje i da se druži sa svojim čitaocima, pa čak i da ih poziva na svoje proslave. Prvi put je na svom blogu napisao da će pozvati nekoliko ljudi koji izraze želju da dođu na večeru u zabačeni španski grad. Javili su se interesenti iz svih delova sveta i sami su platili avionsku kartu da bi ga upoznali.
Koristio je mali Flip Video kamkoder za snimanje vlogova za svoju publiku, a organizovao je i internet emisiju u koju se uključilo 10.000 ljudi.
Prodatih 100 miliona knjiga proslavio je tako što je zamolio svoje obožavaoce da se fotografišu dok čitaju njegove knjige i od toga je nastala virtuelna izložba na Frankfurtskom sajmu knjiga. Stotine ljudi postavljalo je svoje fotografije na Flickr, gde i sam Koeljo ima profil.
Čitaoci su rado prihvatili i Koeljov predlog da naprave film inspirisan njegovim romanom “Veštica iz Portobela“. Još pre šest godina pozvao obožavaoce da snime videofilmove o pojedinim likovima u knjizi u okviru projekta The Experimental Witch. Sponzori su mu bili HP i MySpace, a prijavilo se više od 6.000 ljudi. Objedinjeni film bio je prikazivan na festivalima širom sveta.
Zvanična Facebook stranica Paula Koelja je danas prešla brojku od 18 miliona fanova, na Twitteru ga prati više od devet miliona ljudi. Ima i profil na Instagramu, tako jednostavnog imena – Alkmst.
“Internet mi pruža mnogo radosti, zato što ste sami kada pišete. Primera radi, ne mogu u pola noći da budim svoju suprugu da bih joj rekao neku radosnu vest, ali zato to mogu odmah da podelim sa svojim fanovima“, rekao je Koeljo, koji je putem globalne mreže stvorio odličan odnos sa svojim poštovaocima širom sveta.
Upravo taj odnos međusobnog nadahnića rezultiraće novom knjigom najprodavanijeg brazilskog pisca svih vremena. Kako je to i objavio na Twitteru, Paolo Koeljo uskoro objavljuje knjigu “Adulterio” zasnovanu na poverljivim e-mailovima razmenjenim između pisca i njegovih čitalaca. Tema romana je “izazivanje nepotrebne patnje” i već 15. aprila će Brazilci moći da ga čitaju, a u ostatku sveta trebalo bi da bude dostupan u avgustu.
Čekamo novu knjigu da vidimo kako je uspeo ovaj eksperiment.
2 comments
Divan clanak! Procitala sam nekolicinu njegovih knjiga – neke su mi se dopale, neke ne, tako da ne mogu reci da sam zagrizeni fan, ali postujem njegov rad. Bilo mi je veoma zanimljivo da procitam vise o njemu, i jako mi je interesantno da cujem da ima tako otvoren odnos prema internetu i da nije fobican prema svojim citaocima.