Na netu možete da pronađete stotine tech tekstova na engleskom jeziku u kojima ćete saznati sveee o performansama i korišćenju novih 360 kamera. To su u velikoj većini slučajeva iskustva naprednih korisnika, onih koji veoma dobro poznaju tehnologiju.
Ja nisam jedna od njih.
Pred put u Indoneziju, potpuno nenadano dobila sam na korišćenje Samsung Gear 360 i bez mnogo pređašnjeg iskustva jednostavno sam uzela kameru i krenula da snimam. Verujem da ćete se naći u vrlo sličnoj situaciji, te ću vam opisati kako je izgledao moj prvi susret s kamerom koja ima mogućnost snimanja zapisa u 360 stepeni.
Upoznavanje
Najpre, ukoliko nemate predstavu koje je veličine Gear 360: loptastog je oblika i možete da je obavijete dlanovima. Dakle, manja od teniske loptice. Uz kameru ide i tripod, mada je praktičnije ukoliko imate duži (ili monopod) štap jer onda vam ruka neće toliko dolaziti do izražaja na snimcima. Dobra strana tripoda, posebno za početnike je što imate stabilnost držanja ili u krajnjoj liniji – možete da ga oslonite na neku podlogu.
Rukovanje
U prvom trenutku mi je bilo čudno što nema nikakav displej, već samo ukupno 3 dugmića: sa strane Power i menu/Bluetooth, a na vrhu record/OK. Malo je potrebno dok uđete u rutinu koje komande kada treba da zadate. Suštinski, postoje 4 opcije za snimanje: fotografije, video, timelapse i video looping.
Možete da podesite tajmer, da imate daljinsku komandu, da zamenite sočiva (odredite koje će da bude primarno ili jedno isključite pa imate 180 stepeni), podesite veličinu fotografija, automatsko isključivanje, kao i da direktno podelite na Google Street View ono što ste snimili.
Snimanje na neviđeno
Ne znam da li to mogu da nazovem srećom ili nesrećom, tek prilika je tako htela da imam samo Gear 360, ali ne i neki od Samsungovih poslednjih modela telefona s kojom bih mogla da uparim kameru i na ekranu tačno vidim šta snimam. Ovo me je vratilo otprilike u doba nekada izuzetno popularnih Idiot fotoaparata. Bila sam zbunjena u prvom momentu.
Bez opterećivanja ubrzo sam se prepustila osećaju za prostor, pokušala da dokučim u kakvom okruženju bi imalo smisla da snimim sferni video. Trudila sam se da pronalazim mesta gde objekti nisu preblizu i istovremeno raspoređeni sa svih strana, jer atmosferu u takvom okruženju vredi prikazati iz svih uglova.
Ono što bi mi verovatno olakšalo put je da sam prethodno pogledala više klipova snimljenih 360 kamerom, ne bih li dobila sveže ideje. No, nisam. Vi nemojte da ponovite istu grešku.
Reakcije ljudi
Snimati video ukoliko su u blizini drugi ljudi može da bude posebno zabavno, jer ukoliko i imaju predstavu na koji način ova kamera funkcioniše, vrlo brzo zaborave da su u kadru čak i ako stoje sa strane.
Slično je sa fotografisanjem. Fotografije u 360 stepeni mogu da budu vrlo efektne kada je na njima više ljudi. Samo treba da ih podsetite da bi sekund, dva trebalo da ostanu mirni i da će se naći na fotografiji gde god da su u vašem okruženju. Koliko god težili da napravite stvarno spontano spontanu fotku, šansa u ovom slučaju da ćete dobiti perfektnu fotografiju je otprilike… 1:360. Ne rasipajte energiju.
Editovanje
Želela sam da nekoliko kraćih video snimaka pretvorim u jedan. Imala sam opciju da to učinim u Adobe Premiere Pro, čija cena nije zanemarljiva i za prosečan laptop prilično zahtevan program (čitaj: zahteva mnogo radne memorije) ili u Gear 360 Action Director, koji je besplatan za one koji imaju kamericu. Ovaj drugi ima samo osnovne funkcije (seckanje, titlovi, tranzicije…) što mi je za ovaj put bilo sasvim prihvatljivo.
Ono što je bilo poželjno da uradim, a nisam, je naknadna korekcija boje. Primetila sam da su pri nešto slabijem svetlu snimci hladnijih tonova, međutim daleko od toga da se čak i u ponoć ništa ne vidi.
Deljenje i gledanje
S kamere snimke prvo treba da sačuvate na telefonu (ja sam naknadno koristila S7 Edge, ali kompatibilni su od Note 5 i noviji), tako što dva uređaja povežete preko Bluetootha ili Wi-Fija. Kada s telefona podelite na Facebook ili Youtube snimci će biti vidljivi i na desktopu i mobilnom, s tim što je mnogo lakše da pomerate telefon u krug, nego da skrolujete mišem.
Kako to Facebook ima običaj, znatno spusti kvalitet snimka (fotografije). Pokušala sam da FB post embedujem u svoj blog post (na WordPressu), ali to mi nije uspelo, te ću vas linkom uputiti na Facebook stranicu da vidite kako izgleda selfie 360.
YouTube video možete da gledate i u 4K, a kao što ćete primetiti u nastavku – embedovani video se na WordPressu sasvim normalno prikazuje.
Međutim, kada sam iste te snimke sa SD kartice prebacila na laptop, pa na eksterni hard, i nakon dva dana poželela da podelim na Facebooku… Na fotografijama više nije bio pun krug od 360 stepeni, već su vidne bile ivice pojedinačnih snimaka. Video je izgledao kao dva zasebna kruga.
Pokušaću da istražim gde sam tačno pogrešila u koracima, jer je format isti. Tako da će svi snimci iz Indonezije morati da pričekaju.
Sumiranje
Gear 360 koristila sam tokom obilaska Indonezije, kao i na IAB MIXX konferenciji. Upravo tamo napravila sam prvi 360 vlog. Snimak pogledajte u nastavku. Namerno nisam radila korekciju boja i zvuka, da možete da steknete utisak kako gotovo izvorno izgleda.
Bilo mi je zabavno dok sam snimala, no da bi snimci bili valjani treba da se potrudite (ili što bi mlađarija rekla “iscimate“) makar duplo više nego kada koristite klasičnu kameru. I da mislite o svakom detalju. Ali… kada pogledate finalni proizvod koji ostaje dokumentovan – ne žalite ni tren.
