Kroz *fusnota podkast slavimo raznovrsne talente i interesovanja pojedinaca koji odbijaju da budu ukalupljeni tradicionalnim karijerama, te je nezaobilazno bilo da u goste pozovem Srđana Dinčića, najpoznatijeg domaćeg stand up komičara.
Neke osobine koje su bitne za komičara, nisu prolazile u školi, jer na kontrolnom “tačno, ali malo drugačije” nije ponuđen odgovor, ali Điđa je oduvek voleo da sam pronađe svoj put do “rezultata”.
“Idem i primećujem sve što se dešava. I objasnim ga na svoj način, kako ne znam da ga objasnim. Ako o nečemu ne znam, ja razmišljam o tome kako bi moglo da se dešava“, ispričao mi je.
Kao klinca ga ništa nije posebno interesovalo. Hteo je da bude Branko Ćopić, pa je onda shvatio da je to mesto već zauzeto i da treba da pronađe sopstveni izraz.
Kaže da sada zna od svega po malo ili poetično “dovoljno za pijani razgovor, premalo za treznu karijeru”. Ipak, milo mi je bilo kada mi je rekao da ga zovu u škole na radionice karijernog usmeravanja. Zovu ga i u zatvore, da izvodi svoj stand up. Mada su mu čak i roditelji farmaceuti govorili da od zezanja ne može da se živi, on poslednjih 10 godina pokazuje suprotno.
“Najviše bih voleo da nastavim da se bavim ovim čime se bavim, ali da na svakih nedelju dana promenim zanimanje, da čačnem kako je to funkcioniše“, dodao je u našem razgovoru i verujem da ćete ga vi razumeti.
A ono o čemu mi je posebno bilo značajno da pričamo je put od postavljanja standarda i učenja u oblasti koja se tek pozicionira kod nas, preko velike lične transformacije do očekivanja da kontinuirano ima sveže i autentične tekstove, da prvobitna verzija stand up nastupa bude dovoljno dobra, da se stalno usavršava u interakciji sa publikom i kada je u punom sjaju – da penzioniše.
“Kao da sam već proživeo ovaj život, pa sam ga gledao i ne, ne, ne – time se ja bavim“, reče mi pauk Srđan Dinčić, koji je dokolicu pretvorio u posao.
Pričali smo o uzorima, mestima koja su već zauzeta i traženju ličnog izraza.
Pričali smo i o mašti kao dragocenoj veštini, o zvezdobrojcima i prvim aplauzima podstreka za njegov humor.
Pričali smo i o klincu koji je terao po svom i o (uskoro) četrdesetogodišnjaku koji brine kako će mu mozak biti vitalan.
Pričali smo o imperativu da stvoriš nešto što pre tebe nikada nije postojalo.
