Provereno imate makar jednog Facebook prijatelja koji je poslednjih dana objavio ovakvu ili sličnu fotografiju.
Šta ste uradili u tom trenutku?
Da pogađam…
a) šerovali ste fotku sa još boljeg mesta, da svi vide kakav ste #digitalnomad
b) lajkovali ste njegovu fotku, dok vam je na tastaturu padala teška suzica što u ovako divnom danu morate da sedite u kancelariji
Ako je vaš odgovor pod b) onda nastavite da čitate ovaj tekst.
Ako je vaš odgovor pod a) onda nastavite da čitate ovaj tekst i biće vam još zanimljiviji.
A zašto, pitate se?
Zato što ću vas upoznati sa Tijanom, po profesiji Java programerkom, po opredeljenju surferkom i po načinu života digitalnim nomadom. Da podvučem – DEVOJKA. Na više nivoa nesvakidašnje. Za početak, bez predrasuda – čak ni programer i surfer nisu baš spojivi. Dodamo li tome da je u pitanju devojka. Pa još iz Srbije. Pa još da poslednjih pet godina živi nomadski život. Možda nemate objašnjenje ovog fenomena, ali Novosađanka Tijana Momirov ima. Ličnim primerom i to prilično radikalnim.
Dok je radila u Atini Tijana je počela vikendom da uči windsurf i sve više da se okreće životu na plaži.
I onda paf!
U jednom momentu je zajedno sa prijateljem surferom odlučila da otputuje u Jericoacoaru (poznata po sjajnim uslovima za windsurf), ali ne na odmor. Bez obzira što je imala život na koji nije mogla preterano da se žali, shvatila je da vetar pogodan za surfovanje i druge sitnice koje joj pričinjavaju životne radosti se ne dešavaju samo van radnog vremena 9 – 17h.
“Delovalo mi je besmisleno da moram da radim posao iz kancelarije iako su nam svi klijenti bili u Belgiji u tom momentu. Tako da sam dala otkaz na poslu, otkazala stan, prodala nameštaj i kupila kartu u jednom smeru, za Brazil. Imala sam ušteđevinu, ali mi je bilo jasno i da ću morati uskoro da počnem da radim ako želim da ostanem na putu. Srećom, to nije bio problem. Prvi freelancerski posao sam dobila 2-3 dana od momenta kad sam počela da tražim. Najveći izazov je definitivno bio objasniti okolini da nije u pitanju neka neodgovorna odluka, već da je to sasvim legitiman životni izbor“, ispričala mi je Tijana kako je bez plana, ali sa željom za promenom i eksperimentisanjem uplovila u nomadski život.
Od tada, u poslednjih pet godina je posetila Kubu, Venecuelu, Dominikanu, Šri Lanku, Filipine, Vijetnam, Maroko, Dubai, Bali… Svake godine se vrati u Brazil, jer kaže da je Jericoacoara okružena pešćanim dinama mesto koje je čini srećnom.
“Nije mi cilj da postavljam rekord u broju posećenih mesta, već da sam uvek tamo gde želim da budem u tom momentu“.
Još dok je kao studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu bila vrlo aktivna članica jedne nevladine organizacije “osladila” su joj se putovanja, a zahvaljujući svemu što je proživela proteklih pet godina kaže da joj je najdraža veština što je naučila da se svuda snađe i uklopi za 48 sati. To joj pomaže da da bude produktivna i efikasna, da stekne dnevnu rutinu kako bi maksimalizovala iskustvo gde god da se nalazi.
U Tijanom prtljagu uvek su laptop i oprema za surfovanje. Definitivno nema potrebu da nosi posebnu odeću za posao – košulje, cigaret suknje malo iznad kolena, sakoe ili cipele sa potpeticom od 5cm. Čak je od poslednjih pet već dve i po godine je 24/7 potpuno bosa. Iako radi svega četiri sata dnevno, izračunala je da na Upworku ima 7.336 radnih sati.
“Veoma mi je važno da mi dan bude izbalansiran, odnosno da imam više različitih aktivnosti u danu. Sport, druženje, posao, sve je to neophodno da bi dan bio uspeđan. U mom slučaju to veoma zavisi od lokacije. Razlika u vremenskoj zoni u odnosu na klijente, uslovi na vodi itd, sve to utiče na organizaciju dana. U Brazilu, recimo, radim od 7 do 11 ujutru, što je centralni deo dana u Evropi – zgodno za Skype, a vetar počinje u 11h što mi odgovara za windsurf. Na Filipinima je bilo potpuno obrnuto: kitesurf je zbog plime bio bolji ujutru, a popodne je bilo odgovarajuće za komunikaciju sa klijentima koji su u tom momentu bili u Izraelu“.
Godinu dana je čak radila online i kampovala po divljim plažama Grčke, zajedno sa prijateljima. To je bilo trajno specifičnije iskustvo od situacije kada su je na Šri Lanki majmuni gađali mangom usred važnog konferencijskog razgovora sa bitnim klijentom.
“Solarni paneli za struju, 3G modem za internet, i veoma dobra organizacija i disciplina. Ako imate tačno toliko struje koliko vam treba da završite posao, nema bespotrebnih pauza i odugovlačenja“, objasnila mi je ukratko svoje putešestvije po Grčkoj, gde je i na Mikonosu disciplinovano radila u party baru na plaži dok su svi oko nje đuskali i zabavljali se.
Sve to izgleda fantastično, ali otvoreno sam je pitala da li je ipak nekada zažalila što se opredelila za ovakav način života i da li je poželela da se trajno vrati u svoj rodni Novi Sad. Kaže – NE.
“Definitivno je bilo momenata kad su mi nedostajali porodica i prijatelji, ali svako mora da sledi svoj put i napreduje na svoj način. Sada imam prijatelje na mnogim mestima i jasno mi je da će mi uvek i u svakom momentu neko nedostajati“.
Od kada je 2010. odlučila da prati vetar, vodu, talase, sunce i surfuje gde god poželi uporedo radeći honorarno kao Java programer, stvorila je sebi nove prilike. Kao digitalni nomad kreirala je sebi fleksibilan i relaksiran život, spoznavši da je zapravo na mnogo većem putu. Kako kaže, prokrčila je sebi put uravnoteženog života, koji obuhvta svih pet elemenata: ljude, prirodu, zdravlje, veštine i iskustvo. I što je još važnije – ne žrtvuje jedno zbog drugog.
Bez obzira što se svest društva promenila u odnosu na tu 2010. kada je ona odabrala da živi kao digitalni nomad još uvek to predstavlja za mnoge nepoznanicu, čak toliko da su od nje prvi put čuli za nezavisnost od lokacije kao životni stil. Pisala je blog u kome ohrabruje ljude da krenu njenim putem, ali i kada god je u prilici drži predavanja, gde voli da razmenjuje iskustva sa ljudima koji su izabrali (ili su na putu da to učine) nomadski život.
Kao naupečatljiviji događaj opisala mi je susret sa bračnim parom iz Amerike, koji je radio za vladine institucije u Vašingtonu i nakon upoznavanja sa njom odlučio da iz korena promeni svoj život.
“Nisam sada sigurna kako su dospeli na moje predavanje, ali smo posle toga mnogo pričali, postali prijatelji, i oni su bili oduševljeni konceptom nezavisnosti od lokacije. Napisali su opširan mail svojoj porodici i prijateljima obaveštavajući ih o svojoj odluci da to putovanje na Bali bude više od odmora. Mene se stavili u CC i moram da kažem da mi je bilo drago kad sam videla da su prelomili i doneli tu odluku“.
Tijana parafrazira da je najveći neprijatelj sjajnog života zapravo dobar život, kada smo uljuljkani. Stalo joj je do napretka u karijeri, ali kaže da je život ono oko čega treba da se “vrti” posao.
Kako postići balans između – karijere, edukacije, odnosa sa ljudima, kvalitetno provedenog vremena i zdravog načina života ćaskala sam sa Tijanom Momirov i kada smo se srele u Beogradu.
Verujem da će vam biti još zanimljivije da je vidite kako uz širok osmeh priča o svom životu u poslednjih pet godina, pa sam zato snimila deo razgovora.
______
* Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria.
2 comments