Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.
Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.
6. Vile i udžerice
Kada sam se probudila u Bakuu dolazeći busom iz Gruzije duž celog puta dočekale su me zgrade boje pustinjskog peska. Više od njihove lepote fascinirala me je njihova usklađenost. Centralne ulice u ovom gradu izgledaju moćno. I nepretenciozno u isto vreme. Mogla bih čak da dodam relaksirano, ali ne mogu da razdvojim da li je to bio samo subjektivni osećaj proistekao iz mog unutrašnjeg raspoloženja.
Ubrzo sam shvatila da raskošni i siromašni Baku vode paralelne živote i kao da su gotovo preciznim hirurškim zahvatom odvojeni jedan od drugog. Osećala sam grč u stomaku svaki put kada bih se našla u međuprostoru. Posmatrala sam ljude pokušavajući da na njihovim licima “pročitam” da li su srećni i zadovoljni koliki god da je njihov imetak.
“Narod je mnogo dobar, ali se oseća da su dugo bili u siromaštvu i ne mogu da isprate ovaj munjeviti rast grada. Žao mi je što je ogromna razlika između bogatih i siromašnih. Iza tih zgrada su sakrivene udžerice gde ljudi nemaju šta da jedu” – setila sam se šta je još dodala uz opis Bakua moja poznanica, koju je inače ovaj grad oduševio i stavila bi ga ispred mnogih drugih u kojima je živela, a prošla je više od pola sveta.
Jelena mi je posebno skrenula pažnju na mnoštvo parkova i zelenih površina, među kojima se posebno svojom lepotom ističe Park kulture, sa statuom Golub mira, simbolom grada. I da, oni su zaista veoma skladno uređeni i čine Baku prijatnim mestom.
7. Alijev je sve
Mnoga zdanja u Bakuu nose ime Alijev – džamija, rafinerija, sportsko-izložbeni kompleks, jedna od centralnih ulica, kulturni centar, internacionalni aerodrom… Čak i u Beogradu pored statue piscu Hazarskog rečnika Miloradu Paviću stoji spomenik pokojnom Hejdaru Alijevu, jer su Azeri 2011. finansirali uređenje Tašmajdanskog parka i on danas po lepoti i funkcionalnosti staje uz rame fenomenalnim parkovima u Bakuu. Isti je slučaj u Istanbulu, Bukureštu, Ankari, Tbilisiju…
Hejdar Alijev je bio student arhitekture, lokalni šef sovjetske obaveštajne službe KGB-a i prvi predsednik Azerbejdžana, posle raspada SSSR. Nazivaju ga ocem azerbejdžanske nacije i porede sa Ataturkom. Kada je 2003. zbog bolesti, od koje je nekoliko meseci kasnije i umro, odstupio sa vlasti nasledio ga je njegov sin Ilham. Tako porodica Alijev vlada Azerbejdžanom već više od dve decenije, a njihovi kritičari govore o “naslednoj autokratiji”. Još za vreme života ustanovljen je termin Heydarism koji ilustruje kult njegove ličnosti, što je on s lakoćom prihvatao.
“Ljudi me vole, šta ja da radim. Nedavno je predsednik izvršnog veća grada Ganja odlučio je da ispred njihove upravne zgrade podigne moju statuu. Pozvao sam ga i rekao da nema za tim potrebe. Pošto je bio uporan, rekao sam mu da je postave kada umrem“, govorio je Hejdar Alijev novinarima 2001. godine.
8. Nije od juče
Oni koji ne poznaju podrobnije istoriju Bakua rećiće vam da su sve to sagradili novopečeni naftaši. Tu priču odmah poništava Devojačka kula koja još od XII svedoči razvoju ovog grada. Danas je njena unutrašnjost savremeno adaptirana u muzej koji priča priču iz vremena kada Azeri još nisu ni postojali i kada je Baku bio prestonica države Širvanšaha.
Kada se popnete na plato na vrhu na dlanu ćete imati ceo grad. U daljini će vam se ukazati čuvene Flame Towers, moderni neboderi (visine 190 metara) koji nisu mogli da vam promaknu sve i da ste do sada videli samo jednu fotografiju Bakua, a tik ispred je Stari grad koji će vas na prvu zbuniti kontrastima.
Unutar njegovih zidina su između gomile autentičnih prodavnica tepiha i antikviteta u uskim krivudavim ulicama smeštena predstavništva naftnih kompanija i ambasada, sa “prikladnim” skupocenim automobilima. Više vas neće zbuniti ni niz moderno uređenih hotela ili kafića u koji se umetne pokoji nacionalni restoran. Izvan zidina su čuda moderne arhitekture podignuta kao posledica nagle idustrijalizacije i naftne revolucije. Kao ram za sliku mondenskog mesta tu su privatne plaže. Ako ste zainteresovani za brčkanje i odmaranje, a ne žalite novac – pogledajte Amburan Beach Club i Jumeirah Bilgah Beach Hotel.
9. Vetar i vatra
Na persijskom u prevodu Baku znači Grad vetra. Čim kročite u ovaj grad biće vam kristalno jasno zašto je tako i ako ga poput mene posetite u avgustu ili nekom drugom letnjem mesecu, bićete prezadovoljni zbog toga. Međutim, kažu da zimi opasno “reže” poput košave. Vetar tokom cele gotine nosi i veliku prašinu, a ukoliko šetate uz samu obalu Kaspijskog jezera osetićete i miris naftnih bušotina koje su svuda oko grada.
Baku je glavni grad Azerbejdžana, odnosno Zemlje vatre. Osim prirodnog bogatstva u nafti i zemnom gasu (to smo već apsolvirali!), postoji još nešto što Azerbejdžan vezuje za vatru. To je religija zoroastrizam, s kojom sam prvi put imala priliku da se bliže upoznam prilikom obilaska Hrama vatre u naselju Surahana, 30 km od Bakua. Nekada je bila “službena” monoteistička religija sasanidske Persije. Dobro u zoroastrizmu je Ahura Mazda, koga je predstavljala vatra, kao simbol čistoće i moći. Teritorija hrama Atašgaha je poznata u celom svetu kao jedinstveno mesto izlaska prirodnog gasa iz zemlje. Sazidan je u 3. veku “tamo gde su gorele večne, neugašene vatre”. Ostaci nekadašnjeg svetilišta vrlo su pažljivo restauirani i sada živopisno dočaravaju kako je na ovom mestu izgledao život pre više stotina godina.
10. Ostaci Kamenog doba
Nacionalni park Gobustan je muzej na otvorenom udaljen oko 65 kilometara od Bakua i nalazi se UNESCO listi svetske baštine. Bitnija preporuka mu je to što ćete imati priliku da koračate kroz (polu)pustinju i to iskustvo se znatno razlikuje od jahanja kamila u Sahari. Ovaj lokalitet je poznat po oslikanim stenama i više od 6.000 petroglifa nastalim u periodu od Kamenog doba do kraja Srednjeg veka.
Tu je i odlično urađen muzej u kome možete da steknete utisak kako se kroz vekove menjao ovaj prostor, njegova flora i fauna. Delić toga možete da vidite i na klipu koji sam tamo zabeležila.
11. Blatni vulkan
Obilazak blatnog vulkana u Gobustanu, jednog od preko 300 relikata nekadašnje intenzivne vulkanske aktivnosti, bio mi je najupečatljivije iskustvo celog boravka u Azerbejdžanu i to ne samo zato što je čudo prirode, već zato što sam imala priliku da upoznam Azere koji žive petnaestak kilometara izvan prestonice. Rekla bih skromno i lagano. Svojim trošnim kolima su nas prilično nepristupačnim putem odvezli da vidimo siva prostranstva sa kupolicima iz kojih izbijaju blato i gasovi. Mada izgledaju vanzemaljski, vrlo su “miroljubivi”. Kako to izgleda pogledajte u videu i ovo što čujete nije montiran zvuk, stvarno je duvao takav vetar, što po mojoj suknji možete da primetite.
Scena koju ću pamtiti makar obišla celu zemaljsku kuglu, a akteri su gore pomenuti lokalci koji su nas svojim automobilima dovezli do ovog mesta. Čekanje da dođe još jedan auto se odužilo, nervoza među nama je rasla jer nismo više mogli da se branimo od jakog vetra i prašine, pa je jedan od prisutnih vozača otvorio sva vrata i odvrnuo tamošnju narodnu muziku (melos bi vam bio vrlo prepoznatljiv!) do daske. Bogami, krenula je žurka na otvorenom, a prednjačila je starija garda. Njegov kolega je verovatno umislio da je na setu emisije Top Gear i počeo je da iz sve snage potpisuje svoju staru ladu po nepristupačnom terenu. Ali neće fotografije i video zapisi će ostati samo u privatnoj arhivi, za uspomenu i dugo sećanje.
UPS! Izgleda da kraju imam 11 pričica o Bakuu i njegovoj okolini, ali kao što već rekoh – greh bi bio ovaj grad opisati u kratkim crtama.
Ja sam se nezaboravno provela sa ex-YU ekipom na premijernom proputovanju duž Kavkaza i Kaspijskog mora, a ne sumnjam da će ove godine biti još bolje.
2 comments
odlično