Kada bih se vodila stilskim trendovima koji diktiraju pojedini portali verovatno bih ovaj tekst počela: “Čekala sam u redu sa penzionerima na proveri faktora rizika za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti” i onda naredne redove ispunim listom žalbi. Kliše. Ne bi pobudilo mnogo pažnje, jer nije čovek ujeo psa, jer se nisu pomirile Karleuša i Adžićeva, jer nije prestalo emitovanje Farme i Parova. Ukratko – jer nas se ne tiče. Zapravo, mislimo da nas se ne tiče, posebno kada imamo 20, 30, pa i 40 godina. Mislimo da imamo sve vreme ovog sveta, a istovremeno u velikom broju slučajeva ne izdvojimo vreme da se posvetimo svom zdravlju, jer za to nikada nemamo vremena.
I onda nas samo “ošamari” vest da je neka mlada osoba koju poznajemo doživela srčani udar. Jedna takva stajala je sa mnom u redu za merenje kardiovaskularnog rizika. Ja sam bila na novinarskom zadatku, a ona je došla da podrži akciju “Pet minuta za vaše srce” u organizaciji Udruženja centra za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga uz podršku kompanije PharmaSwiss, i skrene pažnju ljudima da koliko god je u njihovoj moći preduprede kardiovaskularne probleme. Ima tek 41, vegan je i od pre 6 meseci ugrađen stent.
“Bila sam “Knocking On Heaven’s Door“. Srčani udar me je prvo iznenadio, a onda sam bila prestravljena. Dok sam ležala u bolnici bilo je kao na pokretnoj traci, toliki broj mladih ljudi se smenjivao i svi su imali iste simptome… Kao da je epidemija“, rekla mi je Ivana.
Moglo bi se reći da srčana i oboljenja krvnih sudova “kose” gore nego epidemija, jer samo u Srbiji godišnje od toga umre više od 50 hiljada ljudi, a u svetu ukupno 17,3 miliona.
Ivanu inače znate po prezimenu Peters i moćnom vokalu. Zbog svog zdravlja i još strožeg režima ishrane nakon infarkta morala je da se odrekne i meda, koji joj prija za grlo. Dobra stvar je što se “odrekla” i stresa, makar se trudi.
“Počelo je tako što sam se zamarala i prilikom penjanja stepenicama na drugi sprat. Potom sam na internetu našla svoju dijagnozu, ali nisam prihvatila da tako nešto može da mi se desi. U stvari može da se desi svakome“.
Da, može da se dogodi svakome. Nažalost. Može da se dogodi i znatno mlađima od naših baka i deka, jer verovali ili ne čak 60 % muškaraca starijih već od 40 i žena preko 45. godine umire od moždanih i srčanih udara. I ne postoji nijedan medicinski aparat i nijedna kombinacija lekova, koja više može da uradi za naše srce od zdravih životnih navika. Nasuprot tome kombinacija duvana sa visokim krvnim pritiskom i holesterolom u krvi, može da uradi mnogo toga protiv našeg srca.
Znam da je Google za mnoge najbolji lekar, ali gotovo isto vremena koliko provedete pretražujući detalje o simptomima i terapiji provešćete i na kardiološkom pregledu. Nije mnogo imajući u vidu da imamo samo jedno srce i treba nam u što boljem stanju tokom čitavog života, zar ne?
Zašto? Pa valjda nam je potrebno zauvek mlado srce. Ili makar što duže.
BONUS>> Svetski dan srca obeležava se svake godine 29. septembra. Ustanovljen je kako bi se apelovalo na ljude da naprave pozitivne promene, koje mogu da smanje rizik od nastanka srčanih bolesti i moždanog udara, naglašavajući značaj zdravih stilova života, kao i značaj prevencije faktora rizika u svim populacionim grupama. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi umerena istovremena redukcija krvnog pritiska, gojaznosti, holesterola i upotrebe duvana, za više nego duplo smanjila incidencu kardiovaskularnih oboljenja. A prevencija i pravovremeno usvajanje novih dostignuća i tehnologija učinili bi da budemo zdraviji i dugovečniji.
