Svakodnevno nam stižu nove potvrde i “unapređene verzije” činjenice da je internet konstitutivni element savremenog sveta. Kako obuhvata sve više generacija čije je živote promenio, tako se širi i na sfere života na koje utiče.
Ako danas umesto da devojci ili drugu zviždite pod prozorom ili bacate kamenčiće pošaljete poruku na WhatsApp ili Viber (čak ne više ni SMS) i pozovete ga da siđe, onda ovakve obrasce ponašanja ne može da ignoriše ni savremena književnost. Ili bar ne bi trebalo. Ali ovo je samo jedan delić.
Već sam pisala o primeru Paola Koelja, koji je društvene medije iskoristio kao izvor inspiracije i način da izgradi bolji odnos sa publikom. Pojedini naši pisci nisu otišli daleko kao on, ali svakako nisu ignorisali postojanje i uticaj interneta na naše živote. U poslednjih godinu dana izdate su knjige “Beograđanke” (Igor Marojević), “PR” (Aleksandar Ilić), “Fejsbuk predator” (Marko Braković) i “Rođeni zli” (Dušan Nedeljković) kojima je započeo književni pravac digitalni realizam. Zbirka “Beograđanke”, a posebno priča “Unutra”, je prva knjiga ovog pravca čiji naziv je osmislio Aleksandar Ilić.
Šta je to digitalni realizam i kakva mu je perspektiva pokušali su da objasne njegov prvi teoričar Dragan Jovanović, kao i autori Marojević, Ilić i Nedeljković.
“Digitalni realizam treba da sažme čitavo digitalno prekodiranje naše kulture , okruženja – socijalnog, političkog, ideološkog, ekonomskog. Sada je već tu i ta realnost proizvodi neke nove probleme, opsesije i protivrečnosti koje bi trebalo opisati i napraviti deskripcije toga“, rekao je Jovanović i dodao da na globalnom nivou u okviru naučne fantastike postoji književni podžanr Cyberpunk.
“Ovde se ne radi se o glorifikaciji interneta, već o njegovom uvažavanju kao punopravnog činioca stvarnosti i punopravnog proznog motiva, kako su to nekada bili neki drugi brendovi. Toga je čak bilo i u romantizmu. U ovim knjigama odnos pripovedača prema internetu jeste ambivalentan, odnosno kontekstualno. Nekad može biti loša poluga, nekad dobra. Kao i u služenju internetu. To nije odnos koji slavi internet, to bi bilo dosta plitko, moram da priznam, nego je to književnost koja uvažava internet kao nezaobilazno prozno tkivo“, pojasnio je Igor Marojević, koji u svojoj knjizi opisuje neobične žene u različitim situacijama, a neke od njih su: vlasnica male galerije koja preko Twittera otpočinje ljubavnu vezu sa slikarom čije radove prodaje, devojka koja je iz Beograda emigrirala u Minhen a odatle na internet i godinama ne izlazi iz stana, najbolje drugarice u kojima bezazlene igrice sa Facebooka bude neočekivane porive…
Dragan Jovanović očekuje da će buduća književost biti sadržana ne samo od tekstova već i od fotografija, videa i svih mogućih interaktivnih dopisivanja, a interesantno je da je Dušan Nedeljković u književne vode dospeo blogujući, mada je još osamdesetih radio na radiju.
“Kada samo počeo da pišem VIP blog B92, okusio sam prve udarce interakcije, jer nije svako mogao to da radi. Imali smo i pretnej telefonom. Meni je bilo čudno. Kad ti uzimaš nečiji avatar i pod njim živiš, nisi baš najnormalniji, lišen si hrabrosti“, rekao je Nedeljković na prvoj beogradskoj Večeri digitalnog realizma i dodao:
“Blog me je inicijalno doveo u književnost, a potom i da učestvujem u projektu digitalnog realizma. Mnogo sam optimističniji kada je u pitanju usvajanje digitalnog realizma kao žanra u svetskoj književnosti. To je za mene prosto život danas, jer naš život se ustvari popeo na mrežu, hteli mi to ili ne. I meni je neverovatno da niko u književnosti ne koristi te izraze. Mi živimo tim životom: ja više ne zviždim devojci pod prozor nego joj pošaljem SMS. Ti si upućen u to, a još ako si vešt manipulator, kao što je slučaj sa likovima iz mog romana, oni na internetu uživaju. Zaista mislim da će tendencija da svi budemo na mreži i da granice više neće postojati, osim u glavama bolida koji žive na kosovskim mitovima“.
Igor Marojević kaže da ne može da zamisli da neko piše u 21. veku i da ignoriše internet i sve ono što on nudi i kako učestvuje u savremenom životu.
“Ako već uzimamo te motive, znake i simbole ovog vremena, da bi proza bila valjanija moraju biti organski upotrebljeni. Da učestvuju u dramskoj akciji, formiranju lika, a ne samo da budu kao puki dekor, kao dobro zvuči da se opiše neki gedžet, naročito ako nije poznat u našoj sredini“.
Čini se da je Aleksandar Ilić otišao najdalje u digitalnom realizmu, jer njegov junuk kao dizajner radi u medijima, kreira medije, vodi svoj emotivni život i socijalne aspiracije isključivo vezuje za mrežu i medije.
“Pokušavao sam da napravim tipičnog predstavnika ranog digitalnog doba. To je čovek koji je u suštini nezamisliv bez interneta, društvenih mreža i tih kanala komunikacije kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Kako se globalno društvo prelama u lokalnom kontekstu. Gledao sam da uhvatim nove navike i obrasce ponašanja koje je samo digitalno doba donelo. Mi sada imamo čitav spektar novih navika koje su uslovljene ili uzrokovane internetom, od banalnih stvari proveravanja notifikacija do novih bolesti zavisnosti ili SMS vrata gde se svi krivimo da gledamo telefon. A opet, s druge strane postoje neki novi društveni obrasci ponašanja. Na primer, ako čitate neke klasične knjige kada Foberov junak se zaljubi, pa uveče ne zna šta da radi nego šeta, ide pod prozor devojke u koju je zaljubljen i čeka da li će se njena senka pojaviti. Danas se umesto šetanja skroluje i čeka se fotografija na Facebooku ili nekoj drugoj društvenoj mreži gde bi se pukim lajkovanjem uputio neki vid kontakta. Mislim da su razgovori isti kao u analognom svetu, s manjom razlikom što internet je sve ubrzao, smanjio je prostor i vreme. Ono što u analognom svetu vam je bilo potrebno nekoliko nedelja da ispričate određenoj osobi i da se upoznate, ovde možete za dva, tri dana“, pisao je Aleksandar, koji u svojom romanu spominje čak i deep web.
Upravo sam njegovu knjigu “PR” kupila pre nekoliko dana. Ona je uz “Krug” Dejva Egersa na mojoj hard copy listi čitanja za ovo leto.
Ukoliko i vi imate neku dobru preporuku ne štedite komentare 🙂
BONUS>> Preporučujem vam i tri knjige za koje smatram da bi trebalo da budu udžbenici za sve koji (planiraju da) se bave novim medijima.
2 comments