“Sve što učite tokom života ćete kad-tad upotrebiti” – napisao je u svojoj knjizi američki komičar Stiv Martin. Da poznaje Marjanu Brkić – njoj bi posvetio ovaj citat.
Biografija joj izgleda kao niska sjajnih bisera: ćerka zamenika ministra prosvete i profesorke na medicinskom fakultetu je nakon 1. mesta na republičkom takmičenju iz biologije upisala molekularnu biologiju, potom master studije menadžmenta na FON-u i onda doktorske studije iz oblasti neurobiologije na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Gentu. Radila je kao istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja, saradnik u nastavi na predmetu Neurobiologija na Biološkom fakultetu i gostujući predavač u IS Petnica, a sada vodi najveći projekat koji je Centar za promociju nauke ikada imao.
Međutim, uvek prenebregnemo ono što stoji između redova. Tu se, zapravo, kriju lekcije.
Želela je da bude fotograf i arheolog, na more u Grčku nosila “Mitove i legende Stare Grčke”, ali više od svega žali što nije mogla paralelno da studira biologiju i psihologiju (jer joj obrazovni sistem to nije dozvolio).
“Već posle 1. godine Biološkog fakulteta, shvatila sam da mi je to bilo dosta fokusirano i da mi sužava interesovanja. Okružila sam se takođe ljudima koji vole da imaju širu sliku i raspitivali smo se kod asistenata, da li možemo nešto drugo da radimo, da hvatamo žabe… Nailazili smo na odgovore: pa ne, to je previše komplikovano”, priseća se Marjana.
Pronaći ćemo put ili ćemo ga sami napraviti
Na 2. godini mikrobiologije zakucala je na vrata Filozofskog fakulteta, želeći da paralelno upiše i psihologiju, ali su joj rekli da sačeka da upiše master tamo. Imala je opciju da, i pored visokog proseka, na 2. fakultetu BU bude na samofinansiranju i da sve ispite sluša ispočetka.
Umesto toga, prihvatila je predlog roditelja da paralelno studira Višu školu za primenjenu psihologiju, međutim kako oni nisu dobili akreditaciju grupa je rasformirana nakon što je Marjana dala prvu godinu.
“Tražeći širu sliku otišla sam u Beogradsku otvorenu školu, tamo studije traju godinu dana. Pisali smo prve naučne radove, učili o Evropskoj uniji, različitim stvarima iz upravljanja, o pisanju projekata, implementirali određene projekte. Tada sam prvi put ušla u projekte i videla kako je to dosta dinamično i uključuje dosta ljudi, bilo mi je interesantno”, dodaje Marjana Brkić, koja se ne libi da naglasi da je u BOŠ-u samoinicijativno bila aknetar i da joj je taj proces bio vrlo zanimljiv i koristan, iako mnogi to vide kao “samo 150 dinara po anketi”.
Od svih knjiga koje je pročitala i svog formalnog i neformalnog obrazovanja koje je stekla Marjanina najveća lekcija bila je 0 odgovora na 147 aplikacije za posao poslate nakon što je završila osnovne studije sa prosekom 9,8.
Sporednim angažmanima do pravog posla
Više od 2 godine tražila je zaposlenje i otvoreno kaže da joj je taj period bio vrlo težak, ali za to vreme nije sedela skrštenih ruku. Držala je časove biologije i sa prijateljima koji takođe nisu mogli da nađu posao osnovala je nevladinu organizaciju za promociju ekologije. Upravo su kontakti i interesovanja od pre 10 godina mnogo doprineli tome da postane lokalni koordinator projekta TeRRIFICA o klimatskim promenama.
“Anketiranje na BOŠ-u i rad nekih sitnih poslova doveli su do toga da ja završim u Centru za promociju nauke. Dok sam radila na Institutu uživala sam da radim Noć istraživača, nisam ni pitala da li ću dobiti novac za to”, priseća se.
Spisak njenih interesovanja i hobija ovde se ne završava. Pored toga što je fotografisala koncerte, zajedno sa drugaricama radila je personalizovane trajne bidermajere od tkanine, školjki, origamija…
Uživa da šije stvari za svoju ćerku i da je frizira. Ima i nekoliko svežih medalja za istrčane polumaratone.
“Dosta stvari na koje se danas oslanjam rađene su pre nego što je dete došlo. Život mi se mnogo promenio, ne mogu da lažem da sve postižem, ne postižem. Gomila mojih interesovanja jeste otpala. Fokusiram se na to šta možemo da radimo i pravimo zajedno, inspiraciju nalazim i na Pinterestu.”
Nakon svega što ste saznali o Marjani Brkić mislim da je suvišno da naglašavam da voli da istražuje nove teme i ulazi u nove stvari, jer uživa u sticanju novih znanja.
Ok, priznala je da poslednjih godina ne postiže sve, ali je evidentno da postiže dosta. Nema “tajni kod”, već kaže da joj je vrlo bitna prisutnost u trenutku.
“Gledam šta je današnji resurs i šta može da se najviše izvuče iz toga. Ako idem na konferenciju pripremam se samo za konferenciju, jer samo tada i na tom mestu ću imati u okruženju te ljude i hajde da izvučemo najviše iz toga.”
I čekajte! To nije sve. Sa nas dve priči nikad kraja. 🙂
Odmah po završetku Curiosity Chata, na kome mi je Marjana bila gošća uradile smo kraći video intervju.
Pitala sam je još:
- Zašto je mogla da ima 5 paralelnih karijera u životu i ko je uticao na njen izbor?
- Kako su joj volonterizam i proaktivnost pomogli da dođe do željenih pozicija?
- Koliko često se zapita: šta je sve ovo meni trebalo?
- Kako svoje mlađe kolege ohrabruje da ostvare svoje kreativne težnje i želje?
CURIOSITY CHAT je mesečno okupljanje multipotencijalista / univerzalaca / renesansnih osoba – jednom rečju svestranih ljudi previše radoznalih da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednom pravom pozivu koji treba da pronađemo i da se njime bavimo celog života. U formi otvorenog dijaloga razmenjujemo iskustva i ideje kako da “prigrlimo” svoja različita interesovanja, prihvatimo svoj unutrašnji sklop i uzmemo najbolje od njega. Cilj je da se povežemo, ohrabrimo i učimo jedni od drugih kako bismo što bolje balansirali sve svoje kreativne težnje. Opširnije.
Prijavite se za naredni događaj ili za Curiosity newsletter.
