Predrag je kardiolog i profesor, roker i violinista, književnik i inženjer… Na pitanje “ALI, KAKO?” ima jednostavan odgovor

Želim da kažem za sebe da sam muzičar koji se medicinom bavi iz hobija, ali to izaziva gađenje.” Tom rečenicom počinje Predragov prvi roman.

“Kada nekome tako kažem, svi misle da sam nenormalan. Ali znate kako… muzikom se bavim od 2. razreda osnovne škole ili alternativnom muzikom od 6. razreda, a medicinom od kada sam završio fakultet. Ako gledate vremenski, ja sam više u muzici”, objašnjava.

Prof. dr Predrag Mitrović je kardiolog Urgentnog centra nagrađivan za svoje naučne radove i muzičar koji svira 12 instrumenata. Povezao je svoje dve ljubavi stvarajući novi pravac u lečenju kardiovaskularnih bolesti muzikom, a znanje stečeno tokom studija elektrotehnike primenio je u izradi programa za kardiologiju. Postdiplomske studije iz oblasti genetike završio je u Americi.

Dogodovštine sa radnog mesta (u Urgentnom centru radi od 1992, kada je počeo da volontira) pretočio je u 3 romana, od kojih je jedan bio inspiracija za dokumentarnu seriju “San urgentne noći”, prikazanu na RTS. Uz to je član Kluba književnika Srbije i dobija pohvale profesionalnih pisaca. Ne piše samo beletristiku, već i naučne radove i udžbenike medicine.

Svira bas gitaru u rok bendu, pokrenuo je festival umetničke muzike i prvu reviju umetničke muzike Muzika klasika, čiji sajt sam održava.

U mlađim danima je bio prvak Jugoslavije u matematici, stonom tenisu i veslanju u četvercu…

Od svega što je tokom formalnog obrazovanja učio nešto teže mu je palo da nauči starogrčki jezik, ali i to je nedavno savladao kako bi dobio diplomu Teološkog fakulteta.

Ja prvi kada čujem sve ovo o sebi ispadam kao neki svaštar“, konstatovao je Predrag nakon što sam ga predstavila na Curiosity Chatu.

Razgovor sa njim trajao je bezmalo 3 sata i nikome od prisutnih se nije išlo kući, a dijalog je mogao skrenuti u toliko različitih pasaža i svaki bi bio jednako dragocen i osvežavajući.

Pobrojala sam samo najznačajnije stvari kojima se bavi i nije mi bio cilj da pričamo o njegovim postignućima i dogodovštinama. Želela sam da saznam šta zapravo pokreće takvu osobu.

“Vi živite 3 ili 4 života u isto vreme. Prebacivanjem u sferu muzike, književnosti, medicine… učestvujete u jednoj sredini, pa se prebacite u drugu. To vas osvežava i daje vam životnu energiju i motornu energiju, ne može da se meri samo da li ste umorni, spava vam se ili ne.

Samo učešće u tim različitim sredinama, pogotovo ako su kreativne, mnogo znači i daje vam dodatni život, koji ne znam da li iscrpljuje bazalni život ili vam daje novu snagu, to ne znam. O tome sam razmišljao, ali ne može naučno da se ispita.”

 

Adrenalin i endorfin ili želja da postignete više

Ovakvim tempom živi već 30 godina i kaže da je u harmoniji sa sobom. Potpuna promena delatnosti ga ne samo odmara, već jedva čeka da to radi.

“To je lučenje ne samo adrenalina, nego endorfina. Ja uzmem nešto da radim i želim da što pre dođem do toga. Na primer, dođem s posla i posvetim se nekoj kompoziciji, uzmem da snimim sviram klavir za neku pesmu. Imam u kući mali muzički studio, aktivno sviram i komponujem. Sam taj proces snimanja, komponovanja, nasnimavanja mene lično odmara. Iako sam ja fizički mrtav umoran.

Završio sam i lepo mi je, prija mi to. Toliko sam srećan i onda ne bih išao dalje, jer to je vreme koje ne mogu da priuštim sebi. A onda uzmem i pišem knjige. I onda zadovoljstvo s jedne stvari koju sam radio prelazi na tu drugu. Ispričam priču, pa sam onda zadovoljan time. Zadovoljstvo nečim što uradite prelijete na drugu i treću stvar i onda završite dan. Dešava se, naravno, da uradite nešto čime niste zadovoljni, pa uradite treću stvar kojom jeste. A događa se da i ničim niste zadovoljni, to je ona priča o bioritmu. Ali nema veze, vi uvek nešto uradite, pa sutradan ispravite.”

Pre nego što još jednom razrogačenih očuju zapitate se “ALI, KAKO?!” – uzmite u obzir da Predrag ima fotografsko pamćanje i da spava 2-3 sata dnevno. Nije da on sam, kao ni njegovi poznanici, nisu ispitivali da li je reč o fenomenu, no kaže da ima normalni bazni metabolizam.

“Od malih nogu vas život i vaša fizička i mentalna motorika pripreme za to da možete nešto brzo da radite i idete dalje”, ističe.

 

Genotip i fenotip ili zašto je važno usmerenje roditelja

Mada voli dosta toga da okarakteriše kao splet okolnosti i da je u ranom detinjstvu njegov zadatak bio jedino da se igra sa decom, ipak se u objašnjavanju poziva na nauku…

“To je ono što u medicini vole da kažu genotip i fenotip. Mi se rađamo sa nekim genetskim kodom, imate neku predispoziciju, ali je bitan fenotip – vaša okolina, porodica, društvo u školi… Ako ne slušate određenu vrstu muzike deca vas odbace, ona su najsurovija. Vrlo je teško da ne učestvujete u kulturološkom miljeu koji vlada. Vi treba da imate pre svega jaku porodicu koji vam nude nešto drugo u kući, da biste preživeli to što se dešava u školi, da imate svest i snagu da slušate nešto svoje, a ne ono što vam okolina nameće”, objašnjava i dodaje da je on sam sa nepunih 8 godina otišao da se upiše u muzičku školu i da je to bila neka vrsta njegovog dečijeg bunta, jer je njegova sestra uveliko svirala klavir, a da je rokenrol upoznao zahvaljujući starijem bratu od ujaka.

“Vama život namešta sve te situacije. Pitanje je gde vi skrenete, na koji kolosek, u celoj toj putanji. A i taj kolosek zavisi od trenutka, eto to je u mom slučaju bila sestra.

Uvek neko svesno ili nesvesno kreira vaš život. Jako je dobro da vas roditelji bar posavetuju, ne moraju da vrše presiju. Roditelji često prave greške s tim neće da se mešaju, to je čista fraza i patetika, posebno u našem društvu, gde je zemlja u tranziciji.”

Bez obzira što i o polovini onoga što je do sada uradio većina nas može samo da mašta, ipak sam želela da čujem da li se nekada pitao šta mu je sve to trebalo i da li bi postigao bolje rezultate da se samo fokusirao na jednu oblast odgovara odrično. Kaže pokušava da istraje u preplitanju nauka i umetnosti da bi postigao više nego kada bi svaku od tih stvari pojedinačno radio.

 

Napregnutost i koncentrisanost daje rezultate

A da li će postići više kada ode u penziju?

Mnogi jedva čekaju penziju i smatraju da će tada imati dovoljno vremena i energije da se bave onim što vole i što ih ispunjava, međutim Predrag se pribojava da će se tada izgubiti tenzija.

“Kada imate više vremena za sve plašim se da čovek onda gubi napregnutost i koncentrisanost, koja daje rezultate. Doći će do opuštanja, sigurno. Plaši me da ću izgubiti efikasnost, koja daje rezultat, nije bitno da li je on dobar ili loš. Ali u toj situaciji ne zna čovek kako će biti dok ne dođe”, kaže dr Predrag Mitrović i dodaje da se najviše raduje što će imati više vremena za pisanje:

“Tek taj period će pokazati da li je sve što sam uradio do sada kvalitetno ili ne. Više će imati težinu, kada neko o tome možda da sud za 50-100 godina. Bila bi mi čast, mada ja to neću znati, da neko po mojim romanima, na primer, uradi predstavu.”

Ako je suditi samo po tome koliko se prepričavao ovaj razgovor na Curiosity Chatu – nema dvojbe da je Predrag uradio mnogo toga kvalitetnog, inspirativnog i bitnog.

Neka ostane zapisano… Kada ga upoznate više od njegove impresivne biografije oduševiće vas njegova jednostavnost, neposrednost, dečja radoznalost i “glad” za novim znanjem.

*****

CURIOSITY CHAT je mesečno okupljanje multipotencijalista / univerzalaca / renesansnih osoba – jednom rečju svestranih ljudi previše radoznalih da bi se uklopili u nametnutu društvenu predstavu o jednom pravom pozivu koji treba da pronađemo i da se njime bavimo celog života. U formi otvorenog dijaloga razmenjujemo iskustva i ideje kako da “prigrlimo” svoja različita interesovanja, prihvatimo svoj unutrašnji sklop i uzmemo najbolje od njega. Cilj je da se povežemo, ohrabrimo i učimo jedni od drugih kako bismo što bolje balansirali sve svoje kreativne težnje. Opširnije.

Prijavite se za naredni događaj ili za Curiosity newsletter.

Nemoguće je da nemaš komentar?!