Od internet fenomena do ljubavnih problema koje mogu da izazovu društvene mreže, od Grenlanda do Bolivuda, od veštačke inteligencije do druženja po kućama, od zgužvanog papira do milijardu dolara…
Pred vama su priče koje su proteklih dana okupirale moju pažnju, a verujem da bi i vama mogle biti interesantne da vas odvedu na neočekivana mesta.
*** Ukoliko želite da svake nedelje ujutru na vaš mejl stignu ovakve preporuke za čitanje, gledanje, promišljanje, osluškivanje i istraživanje – prijavite se na Curiosity newsletter.
Časopis se ne prodaje, autori dolaze na kućnu adresu
Sasvim potpuno neočekivano “otkriće” nedelje mi je Proleće – kućni časopis za književnost i ostala šuštanja. Neobični su putevi kojima sam upoznala jednu od autorki istog i kako mi je uopšte maleni časopis došao u ruke. Iskreno, vrlo sam na Vi sa poezijom generalno, ali me je koncept oduševio. Autori su iz svih delova ex-Yu (čak mi je malo bilo neobično što je npr Rumena Bužarovska u originalu), a ima i pesama koje je napisala veštačka inteligencija kombinujući Crnjanskog, Kiša, Bajagu, Ustav Srbije i vremensku prognozu.
Šta je, generalno, poenta? Svako godišnje doba ima po jedno izdanje časopisa, ili zbirke pesama obogaćene sjajnim ilustracijama. Teme i forme su vrlo fleksibilne, a ono što je poseban začin je da uz dela Davida Albaharija (izdavač) ili Srđana Valjarevića mogu da stoje i još neafirmisani autori. Časopis ne može nigde da se kupi, no delove možete da pronađete na njihovoj Facebook stranici. Pazite sad, možete autore da pozovete u goste, na kućnu promociju. Npr okupite komšije u zajedničkom dvorištu i čitate poeziju, bilo iz časopisa, bilo ukoliko je neko od vas napisao. Priznajte da vam nije pao na pamet ovakav vid druženja.
Milijardu dolara umalo da završi u kanti
Igrani film “Kralj lavova” je upravo stigao u bioskope i, sudeći prema trejleru, baš dobro izgleda. Priču već znate, ali ono što je manje poznato je da je priča inspirisana “Hamletom” i da je knjiški primer puta originalne ideje.
Evo o čemu je reč: početkom devedesetih godina grupa Diznijevih scenarista odlučila je da napravi presedan želeći da urade animirani film na osnovu originalnog koncepta. Prethodnih pola veka ekranizovali su već poznate priče poput Pepeljuge i Snežane i na ovo se gledalo kao B-produkciju. Zamišljen je kao “Bambi u Africi sa lavovima” i nakon što je prvi scenario propao, 5 scenarista se okupilo da ga preispita. Prekrojili su priču u epsku pripovest o nizu kraljeva. Nakon što su je predstavili grupi rukovodilaca, izvršni direktor Majkl Ajzner je pitao “Možete li od ovoga da napravite Kralja Lira?” Analizirajući tu Šekspirovu dramu ustanovili su da koncpt ne odgovara, ali je producentkinja Morin Donli shvatila “Ne, ovo je Hamlet“. Film je dobio zeleno svetlo. A potom… 2 Oskara i 1 Zlatni globus + ostvario je najveću zaradu u godini premijere (1994). Do 2014. zaradio je više od milijardu dolara! 🤑
Šta je ovde lekcija, zapravo? Ključ originalnosti je početi inovativnim obrascem. Prema rečima stenfordskog stručnjaka za kreativnost Džastina Berga: da su počeli od Hamleta na kraju bi imali animiranu jeftinu kopiju Šekspira. Kao protiv težnja ovoj priči s druge strane stoji da su autori, pak, kopirali japanski animirani film.
Dok ne budemo mogli da se teleportujemo…
Supermoć koju bih volela da posedujem je da mogu da se teleportujem. Dok to fizički ne bude moguće zahvalna sam što živim u vreme kada na jedan klik “skoknem” na bilo koji deo planete. Jedna od sjajnih teleport mašina je online radio stanica Radio Garden gde na istom mestu možeta da slušate afričku muziku direktno sa Malija, radio program sa Grenlanda, retro bolivudske hitove, nove japanske bendove ili engleski radio koji 24h emituje cvrkut ptica.
Jednostavno – otvorite 3D mapu, kliknete na bilo koju tačku na planeti i pustiće vam program internet radio stanice aktivne u tom mestu. Probajte, zabavno je! Osim sajta, postoji i mobilna aplikacija.
Maks nam je sve rekao još pre 30 godina
Sećate se prošlonedeljne newsletter priče da ljudi iz sveta biznisa i politike angažuju pisce naučne fantastike da predvide budućnost? (repriza za one koji su propustili) Na konto te priče… znate li za naučno-fantastični film “20 Minutes into the Future” iz 1985. odakle je nastao fenomen Maks Hedrum?
Na sajtu, koji izgleda baš kao iz osamdesetih, pronađite detalje, ali ukratko: Maks je 3D generisan alter-ego sarkastičnog istraživačkog novinara Edisona Kartera, urađen prema njegovom fizičkom i psihočkom modelu. Veštačka inteligencija Maks uskoro počinje svoj paralelni, samostalni život, i postaje internet fenomen. (Sećate se opet iz jednog od prethodnih newslettera priče o tome da je kineska novinska agencija Sinhua predstavila virtuelnog TV prezentera, čiji pokreti su identični ljudskim)
Maks je otišao korak dalje i postao heroj prosečne gomile i “skratio” reklame sa 30 na 3 sekunde (za pojašnjenje guglajte: blipvert), čime je uspeo da potpuno okupira pažnju prosečnog gledaoca.
Ima tu još mnogo zanimljivih slojeva koje je donela prva cyberpunk serija, a ako vam je zanimljivo da istražujete preporučujem da za početak pročitate skorašnji intervju sa autorima.
Muke današnjih ljubavnih rastanaka
Kad nam je već lepo krenulo sa fenomenima, vredi spomenuti i jedan koji je produkt 21. veka. Orbiting. Šta je sad, dođavola, još i to i mora li taj engleski?! Orbiting je kada vaši bivši partneri ostaju prisutni u vašim životima, putem društvenih mreža, nedeljama-mesecima-godinama nakon raskida uredno lajkujući vaše objave i gledajući storije na Instagramu/Facebooku ili Snapchatu iako nemate NIKAKVU komunikaciju, a kada vas sretne na ulici trudi se da vas izbegne. Detaljnije o orbitingu.
“Dobro, nije to ništa strašno. Šta prave toliku pompu oko toga?!” progovara zrela osoba iz vas. Mhm, recite vi to zaljubljenoj & ostavljenoj osobi. 💔 Vratimo li se u tinejdžerske dane, pa još ako uzmemo u obzir da sve manje ljudi pravi razliku između stvarnog od virtuelnog sveta, a često imaju i drugačije ponašanje, čini se da su ovakvi gestovi prilično bolni i mazohistički. Šta vi mislite?
1 comment