Leto je i nećete mi zameriti, računam. Skroz sam se opustila i newsletter koji je pred vama je tematski “šareniji” nego što je to uobičajeno. No, lepota toga je što inspiracija može da dođe sa potpuno neočekivanih strana.
Ukoliko želite da svake nedelje ujutru na vaš mejl stignu ovakve preporuke za čitanje, gledanje, promišljanje, osluškivanje i istraživanje – prijavite se na Curiosity newsletter.
To je više od biblioteke, to je promocija znanja dostupnog svima
Znate li da bibliobusi postoje i u Srbiji? Eto, mene nije sramota da priznam da do pre nekoliko dana nisam znala da i kod nas, kao i ostalim ex Yu državama, funkcionišu biblioteke na točkovima i da puni knjiga obilaze mesta koja nemaju svoje biblioteke. Ali od kada sam saznala – pokrenuli su se razni točkići i u glavi i sad me živo zanima kako sve to u praksi zaista izgleda.
Mnooogo me je obradovalo to saznanje. A znate zašto? Sjajno je što neki od nas imaju mogućnost da u nekoliko klikova na jednom uređajčiću imaju hiljade knjiga, ali bibliobusi su više od kamiona natovarenog sa nekoliko hiljada knjiga koji se taljiga od jednog do drugog malog mesta. Na ovaj način promoviše se znanje, kultura, dostupnost informacijama, druženje, razvoj kulture čitanje i stvaranja čitalačkih navika kod svih ljudi bez obzira na udaljenost, socijalni položaj i imovinsku situaciju. U različitim evropskim državama to su praktično mali pokretni kulturni centri, gde se promovišu i muzejske postavke, igraju predstave, neke pružaju bibliotečke usluge slepim i slabovidim osobama…
Ako vas zanimaju generalno detalji o bibliobusima, pogledajte multimedijalni dokumentarac Za volanom bibliobusa ili ovaj kratak istorijski osvrt.
U Srbiji poslednjih godina pri opštinskim bibliotekama funkcionišu 4 bibliobusa – u Aleksincu, Kladovu, Kruševcu i Prijepolju. Razglasite svima koje poznajete!! Interesantana mi je još jedna informacija do koje sam došla: početkom oktobra biće održan Prvi Festival bibliobusa u Srbiji, a u Kladovu će se okupiti – što bi se reklo predstavnici svih zemalja u okruženju.
A šta vi čitate ovog leta?
Šta mislite, šta čitaju ljudi koji se bave izdavanjem knjiga? Finesin tim otkrio je koje su naše omiljene knjige i šta preporučujemo za čitanje ovog leta. Imate samo 1 pravo da pogađate šta je moj izbor. 📚
Ako neku od ovih knjiga poželite da poklonite sebi ili prijatelju, na već postojeći popust na sajtu imate još -5% uz kod alex5rovski.
Muke roditelja gejmera
Davno jednom preporučila sam vam da pogledate dokumentarac New York Timesa China’s Web Junkies o kampu u kome se mladi ljudi odvikavaju od zavisnosti od video igara i kakvu ulogu tu igra porodica. Bio mi je vrlo potresan. Da nije zgoreg da ponovim tu preporuku podsetilo me je nedavno ćaskanje sa profesorkom na Fakultetu dramskih umetnosti kada mi je rekla da ga gleda zajedno sa svojim studentima.
Uporedo s tim, skoro sam otkrila i sajt Roditelji gejmera. Projekat je pokrenula dizajnerka video igara Milica Crkvenjakov, inspirisana dobrim odnosom koji su njeni roditelji imali prema njenom gejmingu i nedostatkom istog koji je primećivala kod mnogih njenih saigrača. Osim interesantnih blog tekstova, Milica po pozivu (škola) drži radionice na ovu temu. Bravo za inicijativu!
Obratite pažnju
Za ova 2 teksta njihovi naslovi biće više nego dovoljna preporuka da ih pročitate, a ja ću još dodati da zavređuju još više vaše nepodvojene pažnje nego što iz naslova zaključujete: Dramaturgija i društvene mreže: Dramimo ili glumimo? i “Zadruga 2” i srpska neoliberalna utopija.
Kad se spoje ukusna hrana i socijalno preduzetništvo
Malo šta me toliko obraduje kao spoj (proizvodnje) kvalitetne hrane i socijalnog preduzetništva. Baš takva su 2 moja ovonedeljna “otkrića”: organski čaj od divlje kruške i Mediteraneo beskvasni hleb obogaćen začinskim biljem. Osim što su superukusni, još bolja je priča koja stoji iza njih.
Brend Organic Tea Serbia razvijen je u partnerstvu sa učeničkim kompanijama Ekonomske škole, Ugostiteljsko-turističke škole, Specijalne škole za osnovno i srednje obrazovanje Carica Jelena iz Niša. Iako čitav proces – od proizvodnje, osmišljavanja pakovanja, do pregovora sa dobavljačima i vođenja finansija – vode učenici, ovi čajevi se izvoze u EU. To naglašavam da se ne začudite kada na pakovanju vidite nemački jezik. Srećom, ima ih i ovde, a u ovim tropskim danima možete da od njih napravite ledeni čaj.
Chrono je socijalno preduzeće iz Leskovca koje proizvodi mešavine za pripremanje beskvasnog hleba (ima i bezglutenskih) kod kuće i od 7 zaposlenih čak 6 su osobe sa invaliditetom. Jedino što treba da dodate toj mešavini je čaša vode, promešate i nakon jednočasovnog pečenja imate ukusan i zdraviji hleb. Ja sam ih odmah kupila nekoliko i jedva odolevam da ih ne probam sveee istovremeno.
Kako sam saznala za ova 2 brenda? Mislila sam da znam mnogo domaćih malih proizvođača (posebno hrane), međutim projekat Stižemo sa juga otkrio mi je neke nove i radujem se da svedočim njihovom daljem napretku. Detalje pogledajte na sajtu, a ukoliko u okviru manifestacije Izađi mi na teglu ne budu gostovali u vašem gradu, ako vam izgledaju privlačno njihovi džemovi, slatka, ajvari…
BONUS: Naše šume
Kada sam već od ovonedeljnog newslettera napravila urnebes salatu, da idem do kraja. 🙃 Vest koja me je posebno razveselila minule sedmice i koju bih volela da podelite sa drugima je da je Državna Uprava za šume ponudila besplatno sadni materijal građanima koji žele da na svojim posedima većim od 5 ari zasade drveće. Detaljnije. Osim samih sadnica ovde su vrlo bitne i prave informacije – šta, gde i kako posaditi. 🌳🌳🌳
Da, i ja od zemlje imam 2 saksije na terasi, ali verujem da svi mi znamo nekoga, ko zna nekoga… i da zajedno možemo da učinimo nešto dobro.
