Džejms Klir je u svojoj knjizi “Atomske navike” napisao: Napredak zahteva odučavanje. Postati najbolja verzija sebe zahteva da stalno menjate svoja uverenja i da nadograđujete i proširujete svoj identitet.
Osim što me je njegova tvrdnja naterala da se dobro preispitam inspirisala me je i u odabiru sadržaja za ovonedeljni newsletter.
Ukoliko želite da i na vaš mejl stižu preporuke za promišljanje, osluškivanje i istraživanje – pridružite se Curiosity zajednici koja nedeljno jutro počinje upravo uz priče iz newslettera.
Šta je život?
Svesna sam da predavanje Revolucija oblika života neće izazvati spektakularnu pažnju, ali ipak smatram da mu je mesto među ovim preporukama. Dr Miško Šuvaković, estetičar i teoretičar umetnosti, je genijalan um i treba da koristite svaku priliku da ga čujete. Srećom pa na YT ima više njegovih predavanja. Konkretno u ovom preispituje da li možemo govoriti o životu odvojeno od ljudi i da li je on samo humanocentričan ili se tiče svih živih stvorenja. To pitanje je posebno važno u trenutku kada polemišemo u postljudskom ili paraljudskom. Roboti, robovi, nomadi, seljani, građani, turisti, migranti… Profesor Šuvaković će vas ozbiljno “provozati” kroz pitanje šta je život. Video.
Catch Me If You Can
Ako niste gledali film Stivena Spilberga “Uhvati me ako možeš”, onda bar znate o čemu se radi. Međutim, priča o čoveku koji je bio inspiracija je mnogo zanimljivija. Frenk Vilijam Abagnejl je američki savetnik za bezbednost poznat kao bivši varalica i falsifikator u periodu od svoje 15 do 21 godine života. Postao je jedan od najpoznatijih prevaranata ikada i tvrdi da je imao makar osam različitih identiteta, uključujući pilota, lekara, zatvorskog službenika i advokata.
Zašto je on ponovo u žiži ovih dana? Jer je objavio novu knjigu “Prevari me ako možeš” gde savetuje kako da prepoznate trikove današnjih prevaranata i šta da uradite da biste zaštitili svoj identitet.
Buntovni talenat
S radom profesorke Harvard biznis škole Frančeske Gino upoznala sam se kroz studiju koju je uradila želeći da ispita šta može da podstakne inovativnost u radnom okruženju. Poruku koju je na početku dana (2x nedeljno, 4 nedelje) slala uspešnijoj grupi ispitanika možete i sami sebi da pošaljete ili da jednostavno postavite ista pitanja, a ona glasi: “Šta je jedna tema ili aktivnost o kojoj si radoznao danas? Šta je jedna stvar koju obično uzimaš zdravo za gotovo, a voleo bi da pitaš više o tome? Molim te postaraj se da postaviš nekoliko zašto pitanja na poslu u toku dana. Takođe, molim te, da odvojiš nekoliko minuta da razmišliš kako ćeš pristupiti poslu danas sa ovim pitanjima na umu”.
Bihevioralna naučnica Frančeska Gino je došla do zaključka da su ljudi buntovnog talenta pokretači pozitivnih promena i da mogu da donesu mnogo inovacija radeći stvari drugačije.
Priče iza viralnih video klipova
Dva su video klipa protekle nedelje okupirala moj Facebook newsfeed: Najprljaviji pornić ikada i Komšija Paspalj.
O kratkom filmiću o iznenađenju pripređenom košarkaškoj legendi Žarku Paspalju, nemam šta da dodam. Svi su ga natopili suzama i rečima da je Palja divan čovek, ali ima jedan komentar koji bih baš volela da zapamtite i procesuirate: “svi bi voleli takvog komšiju, ali niko da bude taj komšija“. Drugim rečima: neka vas ovakva dela inspirišu na akciju.
Drugi video… ukoliko ga prethodno niste pogledali verujem da je i zbog samog naslova privukao vašu pažnju, posebno jer iza njega stoji čuveni PornHub. Dobra “navlakuša”, mada je u međuvremenu YouTube skinuo video, a ostao je samo na matičnom sajtu i to okružen ostalim pornićima. Megapopularni sajt za filmovima za odrasle sprovodi već treću inicijativu za zaštitu životne sredine. Prvo je to bila kampanja za sadnju drveća, pa donacijama organizacijama koje se fokusiraju na istraživanje i očuvanje pčela, a sada svaki pregled videa rezultira donacijom Ocean Polymersu – kompaniji za tehnologiju reciklaže specijalizovanoj za prikupljanje i preradu plastike iz okeana i pretvaranje u gorivo. Prateća web stranica PornHub takođe sadrži informacije o problemima plastike za jednokratnu upotrebu i savete za održivost.
Osim što PornHub želi da pokaže ljudima kako i gledanje pornografskog sadržaja može biti korisno za planetu, kakve još veze ova industrija ima sa zagađivanjem planete? Nedavna studija istraživačkog centra “Shift Project” koja meri emisije ugljendioksida povezana sa gledanjem video zapisa na mreži (Netflix, YouTube…) pokazala je da 1% karbonskog otiska dolazi od striminga. Čitava trećina toga je upravo od pornografije.
Epidemija bacanja hrane
Kada bismo svu količinu hrane koju građani Srbije bace u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.
Ili ako više volite brojke: skoro 247 hiljada tona hrane!
Ili još bolje ovako da to prevedemo: (u proseku) svaki stanovnik Srbije, bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara.
Taj pretužan podatak pokazalo je prvo zvanično istraživanje o bacanju hrane u domaćinstvima u Srbiji. Dodajmo tome i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata. Okvirna procena je da je to bar još 40%. Analizu celog istraživanja pogledajte ovde.
Bacanje hrane je postalo globalna epidemija. Eheej! Više od 30% proizvedene hrane završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Dodajmo na to da se bacanjem neupotrebljene hrane troši i OGROMNA količina resursa: energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta. Evo kakav je plan da se na svetskom nivou prepolovi bacanje hrane do 2030.
Trenutno u Srbiji pojedini lanci supermarketa doniraju robu pred istek roka Banci hrane, a kompanije preostali ketering ustupaju različitim humanitarnim organizacijama.
No šta mi možemo da uradimo kao pojedinci? Npr… nikada ne pretrpavam frižider gomilom hrane (i da, već kada kupujem gledam kada je istek roka) i nije mi mrsko da kupim makar 3 breskve, ako znam da više neću pojesti narednih dana. U restoranu uvek tražim pola porcije, kada znam da ne mogu da pojedem celu. Ukoliko nemaju tu opciju preostalu hranu najčešće zamolim da zapakuju da ponesem.
