Deco, čitajte sitna slova!

Young man with lens

Dobra stvar kada si novinar je što ti nikada ništa ne promakne.

Loša stvar kada si novinar je što ti nikada ništa ne promakne.

Istina, spektar poslova kojima se trenutno bavim je mnogo širi, ali jednom “podešen” na novinarsku frekvenciju – uvek podešen na novinarsku frekvenciju.

Šta to znači?

Kada konobar nogom šutira pijanog gosta iz kafane, ja ću to prva da primetim i da odem da vidim šta se dešava. Kada šetam Knezom i spazim novu gospodu muzičare, odmah im priđem ako “nanjušim” dobru priču. Kada neko priča ono što nije za svačije uši, moje će oslušnuti baš one zabranjene delove.

Nedavno sam bila u Segedinu, najsevernijem srpskom gradu (ok, možda posle Budimpešte). Sedim u tamošnjoj poznatoj poslastičarnici, u kojoj jedino prodavačice ne govore srpski jezik i mislim da je krajnje vreme da ga nauče. Jedem kolače koje mi silno nahvališe, a pravo da vam kažem – još u ustima osećam margarin, i kada se u nekom momentu poslastičarnica pomalo ispraznila sve i da nisam želela mogla sam da čujem glas sredovečnog muškarca. Dovoljno je bilo da izgovori dve rečenice da se odmah setim Nikole Koja iz Dva sata kvalitetnog programa kako kaže “što volim što sam primitivan“.

Pričao je dvojici prijatelja, koje je u Mađarskoj slučajno sreo nakon više godina bez kontakta, koliko sam uspela da posložim kockice na osnovu razgovora. Govorio je meni potpuno nerazumljive stvari, o kafi. Međutim, kako je razgovor odmicao tako mi je zvučalo da, okrenem li se – naćiću se oči u oči sa sredovečnim članom Koza Nostre, prepredenim muljatorom. Iz nehata saznadoh više informacija o kafi za tih 10 minuta nego za minulih 10 godina. Naivno sam uvek na spomen kafe zamišljala zgodnu Južnoamerikanku kako jedva manipuliše jutenim džakom punim mirisnih tamno braon zrna (nikada crvena ili zelena). Kakav danak neiskustvu mlade Petrovske!

panic

Glasni gospodin iz Zapadne Srbije pre mene je naučio lekciju i sada se još razmeće prijateljima. Ukratko, priča ide ovako: biznis sa pržionicom kafe mu je godinama išao loše, od 2009. praktično je životario kao rob tih mašina. Tri godine kasnije, pred sezonu jesenjih svadbi, slava i drugih svečari stari poznanik ga je zamolio da (zbog povećanog obima posla) prži i na njegovim mašinama. Platio je i više od dogovorenog.
Glasni mu je ponudio svesrdnu pomoć, ali ovaj nije hteo ni da čuje. Donosio je džakove maltene zapečaćene i odnosio ih ništa manje tajanstvno. Kada je nakon dve nedelje potpuno otišao, Glasni gospodin je muku mučio da opere mašine. Tada je shvatio da su tu zapravo obrađivane žitarice i leblebije, uz tek tragove kafe. Otišao je besan kod poznanika zato što podvaljuje, ali epilog razgovora je bio da su se udružili i razgranali biznis širom Srbije. Danas se Glasni gospodin hvali da od svoje dnevne zarade može levom rukom da časti celu poslastičarnicu najskupljim kolačima i još da mu ostane za plazma TV (a zašto se i dolazi u Segedin?).

Žao mi je što ne mogu da prenesem način na koji je on govorio. Jedva sam se odlepila od stolice, kako sam ostala zakucana njegovom pričom. Verovatno sam propustila još neki sočan detalj, ali morala sam već da krenem. Stalno su mi bile na pameti te pržene leblebije i pokušavala sam da prizovem ukus svake kafe koju sam u životu popila. Nije bilo prijatno.

U tim trenucima “kopanja” po prošlosti setih se i moje drugarice koja je tehnolog. Odmah čim smo prešli granicu pozvala sam N i dok je ona uzimala vazduh izdeklamovala sam joj o ovom događaju.

N: Ti stvarno ne znaš za surogate?
A: Aman, znam! Roba koja zamenjuje neku drugu robu. (odogovorila sam joj štreberski) Nego sam mislila da je to cikorija.
N: Ne, ne. Cikorija je potpuna zamena za kafu. I skupa je. Ne isplati se da je mešaš sa kafom.
A: Čekaj, ja volim leblebije, ali nisam baš u fazonu da ih pijem.
N: Ali si u fazonu da platiš jeftinije kafu?!
A: Pa…
N: Ti kao da si pala s kruške. Da li čitaš šta deklaraciju?
A: Čitam… Obavezno rok upotrebe, neto težinu… Valjda znam šta kupujem.
N: Nemoj da se zezaš. Svašta stavljaju i u kafu i u sok… Surogati u kafi su i smokve i grašak, pasulj, pšenica, ječam, raž, ovas, rogač, koren šećerne repe… Pa i žir.
A: I može da mi bude od toga?
N: Nećeš da umreš, ne drami! Samo ćeš misliti da piješ kafu, a ustvari… Neki proizvođači poštuju pravilnik o kafi, pa napišu šta su još stavljali i u kom procentu. Neki ni to.
A: To je nezakonito?
N: Pazi, Zakon ne zabranjuje da se dodaju surogati u kafu. Samo traži da se navede na deklaraciji i na prednjoj strani pakovanja koji je udeo surogata. Mada to više nije kafa, već kafa sa surogatom. A za tako naivne kao ti su napravili i pakovanja koja mnogo liče na ove popularne što se reklamiraju na televiziji.
A: Baš ti hvala! I ti si mi neka drugarica. Pa nisam ja ekspert za kafu!
N: Ima jedna super fora, ako ne veruješ deklaracijama, da proveriš da li je čista kafa.
A: To mi reci, čoveče ženo.
N: Možda kad bi me pustila da dođem do reči.
A: Ajde, ajde...
N: Znači, skuvaš kafu, pa odatle tri supene kašike sipaš u čašu vode. Ne mora da bude puna. Mešaš to i onda dodaš malo sirćeta i povidon jod.
A: Woohoo. Odavno nisam pravila nikakav eksperiment!
N: Da završim… Ako ostane braon boje – onda nema surogate, a ako pomodri, onda… Više sreće drugi put.
A: To je čitava nauka, čoveče!
N: Nije, samo treba da paziš šta kupuješ.
A: Odoh sad da istresem svu maminu kafu da proverim detaljno.

N nije htela da govori za medije predstavljajući se imenom i prezimenom, jedva sam iskamčila odobrenje da na svom blogu napišem o ovome. Nekoliko drugih tehnologa koje sam kontaktirala da bih saznala nešto više i objavila njihovo objašnjenje uz ovu priču, ako su me i udostojili odgovora, nisu želeli javno da o tome govore. A znam da se svima okrene želudac kada pročitaju “iz dobro obaveštenih izvora”. Mene dodatno nerviraju i sve te igrarije i muljanja, jednostavno volim da dobijem ono za šta sam platila, a sama ću već da odlučim da li je ta cena prikladna ili nije.

Šta da vam kažem, deco. Čitajte sitna slova i ne verujte uvek onome što piše na tarabi.

Ni sama ne znam kako izaći na kraj sa tim i imaju li zaista raznorazne pritužbe i pozivanje inspekcija efekte, zato bi mi bilo drago da i vi u komentarima napišete šta mislite.

BONUS>> Ovo je sad deo gde vam najčešće preporučim zanimljivo štivo za čitanje. Umesto toga, dok sam pisala prethodne redove setih se pesme…

https://www.youtube.com/watch?v=bY8K5pTkHP4

4 comments
  1. Uzasno je sta sve rade i to sa hranom i picem! Ja sam mislila da su ta vremena prosla, ali bezakonje jos vlada kod nas.

  2. Samo jednom sam se tako zeznuo i kupio u lokalnoj prodavnici kafu cije je pakovanje bilo isto kao Grand. Ucinilo mi se da je povoljnije, pa kupih ukupno kilogram. Kada sam dosao kuci i kad je gospodja videla sta sam pazario umalo batine nisam dobio 🙂

  3. Tužno je što o tome niko javno ne govori, da budu raskrinkani. Sramota je šta nam sve tajno stavljaju u hranu i piće

  4. Stalno kupujem vrbašku Sambu, jer mi je z best! 🙂 Jaka i crna, taman kako treba. No kad nestane, pa kad kupim neku C ili Promeks tačno vidim neke sitne žute čestice, k’o pesak unutra. Užas. Sledeći put kad kupim pročitaću sastav.

Nemoguće je da nemaš komentar?!