Nakon 60 epizoda *fusnota podkasta odlučila sam da stavim pauzu. Neoročenu.
Negde u fusnoti ove objave i u najskrivenijem kutku svog srca stavila sam ⏸️ a ne ⏹️ na ovaj projekat.
Dok to pretačem u reči shvatam da je on zapravo godinama menjao svoje pojavne oblike i da se sve što sam prethodno radila slilo u ono što ste minulih 14 meseci imali priliku da konzumirate u formi *fusnota podkasta. Ili niste. I to je ok.
Teme koje sam pokretala i vrednosti koje sam promovisala kroz njega (još) uvek su u koferu koji stalno sa sobom nosim. Nesmotreno od mene bi bilo da dodam “i biće tu zauvek”, jer ne garantujem da mi novo iskustvo neće dati potpuno drugačiji pogled na sve to.
A da li bih ja menjala ovo iskustvo koje sam u proteklih godinu i po stekla stvarajući podkast?
Ne, čak ni da unapred znam da će epilog biti isti.
Kada se osvrnem unazad… bio mi je potreban baš takav kakav se dogodio. I u tom trenutku. Da bolje oslušnem ko jesam i gde sam, ko još nisam i ko ne želim da budem.
Nikada nisam volela da pišem ljubavne romane. Draže mi je ono što u tri, četiri reči stane.
Stay Hungry, Stay Foolish. ✨️
