“Moraš mnogo da planiraš da bi bio fleksibilan, jer sve ostalo je samo haos.“
Momak koji ima outsourcing firmu u Nišu je ovu rečenicu onako usput izgovorio na predavanju tokom koga je govorio o odnosima sa klijentima. Ja sam je štreberski zapisala.
Nedavno sam se opet setila tog citata dok sam čitala kako kognitivni psiholog Art Markman poredi odnos prema poslu sa džez muziciranjem.
Šta im je zajedničko?
Improvizacija.
Da, definicija improvizacije je izvođenje neke aktivnosti bez pripreme, u trenutku, spontano, kao odgovor na stimulans neposrednog okruženja.
Ne, ona nije površna, kako može da vam se učini. Dobra improvizacija zahteva stručnost. Zapravo, najfleksibilniji pojedinci su oni koji imaju veliko znanje iz određene oblasti, oni koji su se već susretali sa različitim situacijama i koji zahvaljujući pređašnjem iskustvu mogu lako da se prilagode novim okolnostima. Ni njima nije bilo potpuno prijatno da učine nešto nepoznato, neretko su grešili u prvim pokušajima. Ali, što je širi opseg stvari koje ste radili, to ćete biti fleksibilniji u budućnosti.
Džez muzičari razlikuju one koji sviraju “glavom” i sviraju “srcem”. Prvi odlično poznaju teoriju, neretko soliraju i fokusiraju se na tehničku preciznost, dok drugi slušaju šta ostali muzičari rade i sviraju kako se osećaju u situaciji. Sjajni muzičari sviraju i glavom i srcem.
Najbolji ljudi u poslu takođe “sviraju” i glavom i srcem. Stručni su u svom domenu, ali su dovoljno otvorenog uma da osluškuju i prilagođavaju ono što znaju okolnostima u kojima se nalaze.
Umetnost je znati kada treba da radiš po udžbeniku, a kada da odstupiš od pravila.
