Nedeljno izdanje New York Timesa sadrži veću količinu informacija, od one kojom je bio izložen prosečan čovek u XIX veku tokom celog svog života. Poplava sadržaja posebno je primetna na internetu, odakle nas svakodnevno “bombarduju” sajtovi, filmovi, video igrice, aplikacije…
Universal media je predstavila globalno istraživanje Wave8: Razumevanje sadržaja u kome je učestvovalo 50 hiljada ispitanika iz 65 država, među njima su i Srbija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija. Osam godina iza Wave istraživanja je pokazalo da su ovih pet ljudskih potreba temelj ponašanja konzumenata na društvenim medijima:
– potreba za učenjem (tražiti mišljenje drugih, istraživati, biti u toku sa dešavanjima, učiti)
– pripadanjem (ostati u kontaktu, podeliti znanje, upoznati nove ljude)
– ličnim razvojem, napredovanjem (graditi karijeru, zaraditi novac)
– maštanjem (bekstvo od dosade, biti kreativan, zabavljati se)
– priznanjem (samopromocija, izraziti svoje mišljenje, menjati mišljenja, steći poštovanje)
Ove potrebe su isto bitne i u sferi sadržaja i razmene sadržaja, mada postoji razlika između sadržaja koji se ceni i onog koji se deli. U Srbiji i zemljama regiona prvenstveno se ceni sadržaj koji zadovoljava našu potrebu na naučimo nešto novo i to prvenstveno sadržaj koji nam nudi tzv “kako da” savete. Delimo takođe sadržaj koji nudi mogućnost da saznamo nešto novo, ali ipak nam je pojedinačno najzanimljiviji za razmenu sadržaj koji nas zabavlja.
Koja je motivacija za deljenje određenog sadržaja?
1. Kada ljudi dele i razmenjuju sadržaj koji ih inspiriše, to rade da bi izrazili svoju kreativnost ili da nešto nauče.
2. Kada dele sadržaj koji je kontroverzan, to rade kako bi dobili mišljenje drugih.
3. Kada dele sadržaj koji promoviše neki veći društveni cilj, to čine da bi se osećali da su deo određene zajednice, da bi menjali stavove drugih ili stekli poštovanje.
“S jedne strane imate kompanije koje imaju ideju kako na jedan način čitati te sadržaje, a s druge strane korisnike. Sadržaj nastaje u interakciji, niti je na strani onoga ko ga proizvodi, niti je pak samo na strani konzumenata, tj korisnika“, objasnila je Divna Vuksanović, teoretičar medija i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Emotivno smo vezani za sadržaj koji delimo i razmenjujemo online. Kada su pitali ljude koliko su srećni kada neko komentariše sadržaj koji su podelili, bilo je potresno videti koliko nam je stalo do prihvatanja, priznanja i pozitivnih komentara. Najviše nam prijaju interesantni komentari, kada naš post inspiriše reakcije drugih i naravno broj lajkova, a Srbija i BiH su najemotivnije (u regionu) u tom smislu.
Šta izaziva ove emocije? Zašto je ljudima toliko stalo? Razlog leži u smeni gneracija i tome kolika je vrednost online reputacije, koja može stati u jednu rečenicu: voleo bih da postanem poznat putem interneta ili društvenih medija. Interesantno je da su tinejdžeri u regionu manje opsednuti popularnošću nego što je to svetski prosek (Srbija 33%, svet 43%), dok starije generacije više zanima lična reputacija (Srbija 23%, svet 15%). Upravo zbog te online reputacije razlikujemo šta ćemo kao sadržaj ceniti, a šta podeliti i ljudi će najpre šerovati sadržaj koji odražava i njihove stavove.
“Sada su društveni mediji veoma široko rasprostranjeni i obična osoba ima mogućnost da postane slavna, što u ranijim slučajevima nije bilo toliko učestalo, do pojave rijaliti šou programa. Međutim teoretičari budućnost medija ne vide samo u novim medijima. Ideja je u sinergiji, neće zastariti televizija, ona će imati svoje mesto, ali će joj se sitemski pridružiti novi mediji. Interesantno je da li interferiraju zvezde jednih i drugih medija. Meni se čini da svaki medij ima svoj tip zvezde, očekivanja od nje i sada mi tragamo kako se pozicionirati u novim medijima, pri čemu svi imamo podjednake šanse, bar oni koji koriste, da se tu proslavimo. Tu kreativnost i humor igraju vrlo bitnu ulogu i naravno dobro poznavanje medija. Teško da ćete vi, hajde da kažemo, sa primitivnim pristupom tim medijima moći nešto trajno zanimljivo da napravite. Uz to treba imati u vidu, da kako smo pojava, a ne suština, jer sadržaj je pojava, mi tu funkcionišemo kao neka vrsta robe i potrošni smo. Ukoliko računamo na to da ćemo dugo trajati, onda bolje da se bavimo filmskom industrijom. U novim medijima brzo zasijate, ali jednostavno neki drugi fenomen, kao mačka koja svira klavir, vas pretekne“, dodala je Divna Vuksanović.
Nema sumnje da u društvenim medijima i na internetu generalno važe neka znatno drugačija “pravila” i da postoji čitava armija internet zvezda, ili senzacija ako vam volja. Da je tako svedoči i Suzana Zlatanović. Luna Lu je od 1990. u medijima, iza sebe ima značajne projekte, a od januara ove godine radi svoju Youtube emisiju Talija – 8 minuta o sreći. Iako iza nje stoji velika medijska kuća, a postprodukcija traje četiri dana i najčešće su joj sagovornici ljudi iz javnog života, Talijine webizode imaju znatno manje pregleda nego što je to slučaj sa klipovima mlađarije koja nije ni rođena kada je Luna bila u svetu medija (npr Nixa Zizu, Yasserstain, Zorannah).
“Ne smatram to nikakvom trkom, nisam snimila mačku koja svira klavir i postigla 30 miliona pregleda, nego je ovo neka vrsta talk show formata koji se tek probija. U digitalu mi se pruža mogućnost da napravim neku vrstu malog formata koji će oni koristiti u vreme koje oni žele, kada osete potrebu, više puta, da ne postoji termin premijere i reprize. To je kao kada dođete u neki grad koji ste uvek želeli da posetite, ostajete tu samo dva dana, raspakujete se, vidite onu čokoladicu na jastuku i kažete: sada ću da idem kroz grad, a uveče kada dođem i istuširam se onda ću da se častim tom čokoladicom. E Talija je bukvalno ta vrsta čašćavanja samog sebe. Vi kada radite na televiziji maštate kako ćete da napravite sadržaj koji će okupiti čitavu porodicu ispred ekrana, što je dosta perverzna misao, jer ako ne mogu da se okupe oko stola kako ih okuplja ekran“, rekla je Suzana i konstatovala da svaki medij traži svoje autentične zvezde i autentičan izraz.
Lunino iskustvo je da TV zvezde ne zanimaju ljude na Youtubeu, pa su tako webizode u kojima je ugostila Zorana Kesića i Ivana Ivanovića bile najmanje gledane jer “toliko su prisutni da nemaju šta da daju tom formatu“. Ilustracije radi: Youtube kanal emisije 24 minuta ima skoro 27 hiljada pretplatnika i dosta klipova odgledanih više od 100.000 puta, dok bodibilder iz Jagodine Nikola Jovanović ima na svom Nixa Zizu kanalu 230 hiljada pretplatnika. Momci iz Državnog posla imaju 137 hiljada, a njihov mladi sugrađanin Milan Inić na kanalu Yasserstain trenutno ima 155 hiljada pretplatnika.
Osim 8 minuta o sreći, Luna Lu na istom Youtube kanalu radi i nešto drugačiji format emisije. Spoznajući da je “kako da” fraza veoma popularna na internetu, Suzana obilazi gradske događaja i postavlja ljudima neobična pitanja, najčešće o muško-ženskim odnosima.
“Svako može da ode sa telefonom na događaj, smisli ludačko pitanje i prilazi ljudima i to gledaoce jako hrabri. Meni je 45 godina, ja bih već volela da obučavam neke ljude. Volim početke i tu vrstu izazova, a ovo je potpuno neistraženo područje. Pokušavam da nađem neka rešenja koja će drugima ostati kao primer“, rekla je Suzana i istakla da je pretežno sada prate devojke između 20 i 30 godina:
“To mi je potpuno fenomenalno, jer oni mene identifikuju sa ludom tetkom koja je svašta probala u životu i koja će uvek da im da dobar savet i ima razumevanja. Pet godina me pre ovoga nije bilo na televiziji, čitava generacija ljudi ne zna šta sam radila, jer je sve izbrisano. Ali u međuvremenu reinventuješ sebe, naučiš novo i izgradiš novi lik. Ne možete sa starim trikovima u novi medij“.
Da sumiramo, šta je zaključak Wave8 istraživanja o razumevanju sadržaja: ljudi vole dobar sadržaj i on promoviše brendove, ali kako da ostvarite dobar efekat ako ste samo zrno peska u pustinji? Sadržaj ima najviše efekta ako nije samo informativan ili zabavan, već i ako prepoznaje da će deljenjem postati deo ličnog imidža i reputacije. Cela generacija je sada izrasla na društvenim medijima (tzv. millenials) i sve vreme su se brinuli o svoim online personama sa dosta veštine i vrlo specifično. Oni veoma dobro razumeju da su lični uspeh i reputacija usko povezani.
BONUS>> Pisala sam već kako mas mediji pokušavaju da “dopru” do nove publike putem Instagrama, Snapchata i drugih chat servisa.
