Nivo empatije – Plačem nad suzama Nataše Bekvalac

bill-gates-poop-water

Sećate se kada je nedavno Bill Gates popio vodu od izmeta? Bila je to glavna vest širom sveta. Zamislite, jedan od najbogatijih ljudi na planeti je to uradio. Fenomenalno za šokantan naslov. Senzacionalno!

ALI, nećete verovati šta se onda dogodilo! Svi su se sprdali na njegov račun, hranili ga i pojili. Pogađate čime. Malo ko je obratio pažnju da u nastavku te iste vesti stoji da bi na ovaj način, od otpada koji stvara 100.000 ljudi, moglo da bude obezbeđeno 86.000 litara pijaće vode dnevno. Čovek umesto da krcka svoje milijarde, od kojih će poput Kreza živeti i unuci njegovo troje dece, već dugo vremena je posvećen ideji da obezbedi pijaću vodu za milione ljudi koji joj nemaju pristup.

Boli vas uvo, a? To je ipak neka tamo Afrika. Nivo empatije nam je Nerviram se što Kim Kardashian kopira Jelenu Karleušu i Zaplačem se nad suzama Nataše Bekvalac dok u TV emisiji priča o razvodu sa Danilom Ikodinovićem. (Da se razumemo – razilazak dvoje ljudi koji su se voleli nije prijatna, ali je nadasve intimna siutacija.)

natasa

A upozorenja da bi već 2022. ratovi mogli da budu vođeni zbog pijaće vode vas uopšte ne interesuju? Nestašica pijaće vode uzrokovana je poplavama, sušama, porastom populacije i promenama klime, a mogla bi da postane problem u Južnoj Aziji, na Srednjem Istoku i Severnoj Africi. Predviđanja su da bi u bliskoj budućnosti narodi koji žive na području na kome ima više vode mogli da postanu moćniji od država koje su siromašnije vodom i moguće je da će iz političkih razloga ograničiti pristup izvorima vode!? Zbog toga bi čak mogli da počnu napadi na brane i akumulacije vode u tim zemljama.

Zvuči kao jeziv scenario.

I znate šta? Bez obzira na to gde se na planeti nalazimo, koju kapu nosimo, kom se bogu molimo ili koliko novca imamo, SVI mi zavisimo od izvora pijaće vode, hrane i čistog vazduha.

Sumanuto ste šerovali prošlog maja apele kako treba da se pune džakovi za brane pored reka, zar ne?

Ponovo su nam nedavno bile poplave, a za njima su se pokrenula klizišta koja su za tili čas “poništila” ono što su siroti ljudi decenijama sticali. Osetili smo, dakle, i na svojoj koži šta to znači. Zbog uticaja klimatskih promena ovakve ekstremne hidrološke pojave će biti sve češće i priroda će se sve surovije igrati sa nama. Pa, dosta smo mi s njom!

Primera radi, više od 80% vlažnih staništa nestalo je u proteklih 150 godina regulacijom Dunava zbog rečne plovidbe, poljoprivrede i izgradnje hidrocentrala, a sa njima i brojne vrste biljaka i životinja.

Nestankom plavnih područja sami smo sebi uskratili prirodnu odbranu od poplava, obezbeđivanje prirodnih resursa ili prečišćavanje vode. Uzgred, Srbija je najveći zagađivač Dunava u odnosu na evropske zemlje koje se nalaze uzvodno od nas.

MNOGO smo od prirode uzeli, ali dobra vest je da još uvek možemo nešto i da joj vratimo.

Dokaz za to je “Vlasinka”, punionica prirodne izvorske vode na 1.150 metara nadmorske visine Vlasinske visoravni na jugoistoku Srbije. Fabrika je tehnološki unapređena i sada flašira vodu kompletno ekološki bez štetnih emisija i bez negativnog uticaja na eko-sistem Vlasina. Osnova strategije Rose je zaštita voda kroz smanjenu potrošnju vodnih resursa i očuvanje kvaliteta izvora vode. Govoreći jezikom brojki: od 2006. je smanjena potrošnja energije po proizvodu za 35%, generisanje otpada za 45%, dok je reciklaža povećana za 20%.

foto: flickr.com/ljuba_miladinovic
foto: flickr.com/ljuba_miladinovic

Da dokažu da je valjano sve to što rade proteklih godina imaju i Zlatni sertifikat Evropske agencije za upravljanje i zaštitu voda, dodeljen na osnovu sledećih kriterijuma: načina na koji se koriste prirodni izvori vode i u kojim količinama za potrebe flaširanja vode, odnosno proizvodnju; hemijski kvalitet i biološki elementi same vode; upravljanje izvorima vode, očuvanje izvora i vraćanje vode u prirodne tokove.

Prvi u Evropi imaju i eko-bocu napravljenu od 30% materijala biljnog porekla. Ona je potpuno pogodna za reciklažu, ali to NIKAKO ne znači da tu flašu možete da zavrljačite u reku ili jezero, kako neki imaju običaj. Eto, makar toliko možete da uradite kao pojedinac: ne bacajte đubre u vode! Nije bitno da li je u pitanju Vlasinsko jezero ili neko drugo. Sva su nam potrebna čista, jer… setih se sada jedne indijanske mudrosti koja kaže: “Ophodi se prema zemlji valjano. Nju ti nisu dali tvoji roditelji, nju su ti pozajmila tvoja deca. Mi ne nasleđujemo zemlju od naših predaka, mi je pozajmljujemo od naše dece.

I to je ono što bi valjalo da zapamtite iz ovog posta, a onaj deo o Natašinim suzama je bio tu samo da vam privuče pažnju 😉

BONUS>> Pročitajte naučno-fantastični roman “Dina” (Dune – Frank Herbert) napisan pre okruglo 50 godina, ali koji vizionarski govori o pomešanost politike, religije, ekologije, tehnologije i sudbine. Autor opisuje da je voda toliko retka da onaj ko ide u pustinju mora da nosi posebna odela koja recikliraju tečnost i sprečavaju njeno isparavnje iz tela. Govori o 10191. godini i planeti Arrakis, ali Herbert verovatno nije ni sanjao da bi to mogla da postane realnost mnogo pre.
_______________

* Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Blogger Network Adria.

Total
0
Shares
10 comments
  1. Svidja mi se tvoj post. Evo prvi put sam na tvom blogu preko Dare.Dosta vise narodnjaka, traceva, PINK-a shunda, efemernih trivijalnih stvari kojima mediji privlace paznju. Nekad su mediji na prostorima bivse Jugoslavije bili kvalitetniji, razgovaralo se i ozbiljnim ali i zanimljivim temema.
    Nisu glavne teme bilo sta je bilo sa Natasom Bekvalac, Kim Kardasijan, privatnim zivotom estrade. Jeste bilo je i takvih tema u zenskim listovima Nada, Svet, Zena, Bazar ali pisano daleko ljepse i kvalitetnije. Gledajuci slike na onoj Vlasinskoj visoravni podsjetilo me koliko zapravo Srbija i Bosna imaju lijepu prirodu koje mi zaista nismo svjesni jer smo odrasli u toj ljepoti. Evo ja sam u Iowi, srednji zapad Amerike, ravnica sa nesto brezuljaka, nepregledna polja kukuruza, farme i pasnjaci. Jezera i rijeke uredjeni ali smedje boje jer su ravnicarski. Stalno se sjecam se predivnih planina iz Bosne, zelenih rijeka, suma, i izvorske vode. A oni ovdje svako jezero uredise, napravise setaliste i svaki iole fin komad prirode proglasise drzavnim parkom o kome neko vodi racuna. A svaki komad prirode kod nas ljepsi. Da su kod nas sve bi proglasili drzavnim parkom. I o svemu vode racuna park rendzeri. I ima gdje da se kupa a da niko ne baca smece i da se vozi biciklom i ide u setnje kroz prirodu a sve cisto a u drzavnim parkovima trava pokosena. A ja se pozelim nasih planina i rijeka, proplanaka, jezera i crnogoricne sume. Eto me na ljeto! Sad cu dalje da citam.

  2. Zanimljivo je kako kada citate ovako nesto ili razmisljate o tome, vasi licni problemi, pa i politicke situacije u zemlji postaju trivijalne stvari. Ja mislim da vecinu ljudi borba za licnom egzistencijom sprecava da vide dalje. Iz licnog iskustva, retko imam prilike da dotaknem neku temu koja je izvan trenutne situacije koja okruzuje sredinu.

    1. Kada je u pitanju borba sa egzistencijalnim problemima – saglasna sam sa Vama, ali mi se čini da je nevolja što mnogi lične probleme stavljaju u stranu baveći se tuđim životima i brigom o tome šta je koja pevačica obukla i šta je rekla svojoj koleginici.

  3. Зашто смо ми дужни да се старамо о сиромашним земљама?Коме ми дугујемо шта?Сваки народ треба да брине сам о себи а не да се европљанима намеће улога спаситеља неспособних у свијету.

    1. Ja to ne posmatram kao dužnost, već kao ljudskost, i nije mi bliska ta podela na to gde neko živi.

    2. Nisu oni nesposobni vec su ih ti isti evropljani onesposobili, i jos to rade (zajedno sa amerikancima) znaci – dugujemo !

      1. Nije uvjek bilo tako kod nas. Kada smo odrastali bilo je isto tih clanaka o pjevacima ali nekako stvarno nije bilo tako priglupo i tracerski. Nekako nam je i televizija bila kvalitetnija, i muzicki i obrazovni program. Nekako je bilo manje sunda. Jeste postojali su narodnjaci sto je u redu, ali sada nekako kao da se promovise taj zaglupljujuci i suplji sistem razmisljanja i tracanja na medijima posebno putem PINK-a. Ponekad pratim sta Boris Malagurski napise i te neki reality show su starsno zagljpljujuci. Nije uvjek bilo kod nas tako.

  4. Izvinjavam se unapred sto nisam procitala citav post, ali iz starta mi se ucinilo da je iako iz najbolje namjere, ipak otisao u pogresan smjer.
    Naime, samo 5% od godisnje potrosnje vode otpada na direktnu “ljudsku” potrosnju.
    Najveci dio, 55%, koristi se za uzgoj “stoke” koja ne samo trosi ogromne kolicine vode, vec zagadjuje njene prirodne izvore, ostecuje ozonski omotac i u globalu unistavu zivotnu sredinu.

    Zato gospodo, prije nego li potrcite zavrnuti tu slavinu koja tece bespotrebno, sa stola uklonite sve zivotinjsko sto konzumirate.
    Pomoci cete sebi i svom zdravlju, zivotinjama koje pate i prirodi koje se unistava.

Nemoguće je da nemaš komentar?!

You May Also Like