Realnost nije briga na koju se oni obaziru

Jeste. Ovo je moj blog. Međutim, danas ću njima da prepustim šou. Ionako je sva prilika da će oni biti moji heroji meseca maja.

A i ko mi je kriv kada sam im postavila inspirativna pitanja, pa njih još dodatno udario adrenalin jer do početka konferencije broje još sitno.

Ok. Sada da se uozbiljim i napišem dostojan uvod. Trebalo je da glasi nekako ovako…

Ako čitate ovaj blogpost onda je velika verovatnoća da živite u regionu. Ako ste zaposleni li naginjete ka IKT sektoru onda je velika verovatnoća da znate za Spark.me konferenciju, koja okuplja lidere iz poslovnog sveta, sveta tehnologije, inovacija i marketinga, startapove i ljude željne znanja.

Kažu – jedna od najvećih marketing konferencija u Jugoistočnoj Evropi. Nastavite li da čitate naredne redove shvatićete i zašto. No, bez brige jer još nije kasno da uhvatite poslednji voz za Budvu.

Da, održava se u Budvi. Evo već četvrta godina. Nisam bila do sada, ali mnogi ljudi čije mišljenje uvažavam imali su samo reči hvale. Prethodne dve godine izjalovili su se planovi da prisustvujem konferenciji, pa sam je na kraju pratila samo putem strima i žalila što nisam u sali sa njima, jer zaista rade odličan posao. Ove – eto mene krajem maja na pjenu od mora! I nadam se da Desanka Maksimović nije bila u pravu kada je napisala da je sreća lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da.

U svakom slučaju, prenosiću vam utiske sa Sparka, a kako sam stari štreber već sam počela da se pripremam.

Deo ekipe koja je u organizaciji ove konferencije upoznala sam na različite načine, neke uživo, neke samo virtuelno. Shvatih da nikada ranije nismo vodili neke filozofske razgovore na temu Spark.me. Tu ne računam one koji su počinjali i završavali se sa “zamisli koooliko dooobro bi bilo da dođe Gary Vee“. Mojim pitanjima sada sam verovatno inicirala Itanu Prljević, Sanju Gardašević, Jovanu Bigu i Vladimira Vulića da bace novo svetlo na svoj minuli rad.

Uvod se previše odužio, a zapravo je poenta u odgovorima sparkovaca. Obavezno ih pročitajte, zanimljivi su.

Kako izgledaju poslednjih 24 sata pred konferenciju?

Itana: Euforija. Jedina reč koja odgovara sveopštem stanju. Euforija zbog poslednjih priprema, euforija zbog “last minute” prepravki, i euforija zbog dolaska učesnika. Ovo poslednje naročito, jer to za mene znači gooomilu zagrljaja. 🙂

Sanja: Ja sam poznati tremaroš tako da za mene poslednja 24 sata izgledaju pomalo haotično, ali je suštinski sve spremno. Prolaze se još neki poslednji detalji, dočekuju se govornici, pozdravljaju učesnici, ali je glavni zadatak da se dobro naspavamo za sutrašnji dan. 😀

Kako birate govornike?

Vanja: Planiranje programa Spark.me konferencije je postao posao koji radimo tokom čitave godine. Pratimo aktivnosti preko 150 predavača. Da bi obezbedili 10-15 vrhunskih predavača na konferenciji, neophodno je da kontaktiramo preko 60 predavača. Od nekih nikada ne dobijemo odgovor, sa nekima dogovorimo sve detalje nakon svega par mejlova, sa nekima pregovaramo mesecima (i ponekad, na kraju, ne bude ništa), neke uspemo da dovedemo poslije par godina stalnog kontakta, a neki su nam poslije četiri godine konferencije, još uvek, neostvarena želja.

Nekoliko je kriterijuma koje koristimo za izbor predavača:

1. Da li je osoba svjetski poznata i priznata u svojoj oblasti?;

2. Da li je osoba vrhunski predavač? (prethodna stavka, sama po sebi, nije garancija da će ostaviti sjajan utisak na sceni);

3. Da li osoba doprinosi misiji Sparka? (Da li pomaže u pomeranju granica?);

4. Da li je osoba spremna na saradnju (ne želimo da radimo sa “teškim” osobama i “primadonama”);

5. Da li je osoba spremna da “pro bono” održi predavanje? (nijedan predavač na konferenciji ne dobija honorar);

6. Da li je osoba (relativno) nova za region? (uvek se trudimo da imamo ekskluzivu).

Ko i šta su vam do sada neostvarena želja?

Jovana: Definitivno Gary Vaynerchuk. To je osoba koju “maltretiramo” da dođe još od prvog Sparka. Dakle, Gary, ako čitaš ovo, samo da ti poručimo da nećemo prestati sa smaranjem dok ne dođeš.

Vanja: Da, Gary je ujedno i osoba koju naša publika ubedljivo najviše traži za govornika. Moji favoriti su Mitch Joel, Nilofer Merchant, Jane McGonigal, Željko Obradović i Ana Ivanović.

Šta smatrate dosadašnjim najvećim uspehom Spark.me konferencije?

Jovana: Ekipu i energiju koju smo stvorili oko konferencije! Tvrdim da su to najbolja dva dana u godini, jer se ne osećaš kao vanzemaljac, nego si među ljudima koji te razumeju i koji dele slične ili iste vrednosti i strasti kao mi. To je gomila super pametnih ljudi koji se, zbog previše obaveza, okupe, najčešće, samo jednom godišnje (i to baš na Sparku) da bi se družili, naučili nešto novo i napunili baterije do sledeće godine i novog Sparka.

Kako je Spark uticao na lokalnu zajednicu i možete li, kada se osvrnete, da izdvojite jednu ili više osoba na čiji poslovni uspeh je najviše uticala?

Itana: Inspiracija i podstrek lokalne zajednice su zapravo glavni razlog organizacije konferencije. A kada kažem lokalna, ne mislim samo na Crnu Goru, već na čitav region. Svaki učesnik je imao priliku da upozna svetski poznate i priznate stručnjake u svom domenu posla, i na taj način stvori sebi konekcije koje ostaju za ceo život. Što se tiče pojedinaca, najveći uspeh su imali startupovi, pobednici takmičenja koji su kao nagradu dobijali prisustvo u TechCrunch Disrupt “Aleji preduzetnika”, gde su imali priliku da se povežu sa najvažnijim imenima Silicijumske doline.

Vanja: Spark.me je otvorio novi mogućnosti za mnoge ljude i mnoge kompanije, prvenstveno promjenom načina razmišljanja. Uspjeh je stvar individualne percepcije, pa ga je nezahvalno rangirati, tj. identikovati i kvantifikovati na čiji uspjeh je konferencija najviše uticala. Ako je potrebno da istaknem na što smo mi u Crnoj Gori najviše ponosni, onda su to dva startapa i jedna osoba. TourVia.me i Budo Finder su prva dva crnogorska startapa koja su dobila finansiranje od nekog stranog fonda (u oba slučaja je u pitanju bio bugarski Eleven), a oba su se, po prvi put, predstavila javnosti na Spark.me startap takmičenju. Andrija Vučinić, iz Podgorice, je jedina osoba iz regiona koja radi za Automattic, a inicijalni kontakt je ostvaren upravo na Spark.me. Automattic je kompanija čija vrednost je procenjena na više od 1,6 milijardi dolara i koja je kreirala WordPress.com, najpopularniji onlajn servis za hosting veb sajtova koji koriste WordPress platformu.

Koji je nezaboravan kompliment koji ste dobili kao organizator konferencije?

Vanja: Svi komentari, čak i oni negativni, nam mnogo znače, jer nam pomažu u nastojanju da Spark.me svake godine učinimo još boljim! Lično, najdraže su mi dve pohvale.

Alf Rehn, jedan od najboljih profesora menadžmenta, preduzetništva i inovacija u Evropi, je rekao: “Spark.me nije samo vrhunska crnogorska konferencija, niti samo vrhunska evropska konferencija. Spark.me je, bez sumnje, događaj svetskih razmera sa neverovatno angažovanom publikom i nekim od najboljih predavača koje sam imao priliku da čujem.”

David Armano, direktor za globalnu strategiju u Edelmanu, najvećoj nezavisnoj PR agenciji na svetu, je istakao: “Kada bi konferencije bile oaze, Spark.me bi savršeno odgovarao tom opisu – reč je o nesvakidašnjem okupljanju blistavih i umova željnih znanja u živopisnom okruženju koje Crna Gora predstavlja.”

Šta je najvrednije što ste vi naučili tokom proteklih godina pripremanja Sparka?

Jovana: Da pošalješ nekog 5 minuta pre početka pauze za ručak da ti zauzme mesto. 🙂 Šalim se, naravno, naučili smo da verujemo Vanji, jer ako kaže da će da dovede Obamu na Spark, on će ga dovesti.

Sanja: Ja sam najmlađi član tima kada se radi o godinama rada na Spark.me konferenciji i mogu da kažem da je spremanje jedne ovakve konferencije iskustvo koje sve ono što znate i ne znate istera na površinu. Potrebno je da istovremeno ispratite svaki detalj, da predvidite svaki momenat iskustva koju ljudi imaju na konferenciji, a da istovremenu na umu imate veću sliku – misiju same konferencije. Spark me je naučio koliko je zajednica bitna i da je potrebno da uvek verujemo u sebe jer možemo da naučimo i postignemo sve što naumimo.

Vanja: Važno je postaviti ciljeve što više! Koliko god vam se nešto na početku učini nemogućim, uz pravi tim, mnogo rada i ogromnu energiju, prevazići ćete to. Da li je bilo realno da u Budvi organizujemo konferenciju koja će privući 450 ljudi iz 20 država širom sveta? Nije. Da li je bilo realno da organizujemo konferenciju sa svetski poznatim predavačima, a da pri tome raspolažemo za nultim budžetom za honorare predavača? Nije. Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Pankaj Ghemawat) koja je među Top 15 menadžment mislioca na svetu? Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Christopher Fabian) koja je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu prema časopisu Time? Nije. Da li je bilo realno da osoba (David Armano) u istoj godini odbije da bude predavač na LeWebu u Parizu, a prihvati da bude predavač na Spark.me? Nije. Ali, kao što kaže legendarni košarkaški trener, Dule Vujošević – “Realnost nije briga na koju se mi obaziremo!“.

S kakvom emocijom želite da učesnici odu sa konferencije?

Itana: Ja se kao community manager potrudim da odu sa što više zagrljaja. Ekipa odradi sve ostalo. 😉

Sanja: Sa osećajem da imaju moć da menjaju stvari, odnosno sa motivacijom, ali i znanjem koje im je potrebno da bi ostvarili svoje ciljeve.

Šta je to što Spark.me izdvaja od drugih sličnih konferencija?

Jovana: Energija koja se stvori zbog ljudi koji dolaze, i slobode koju imaju i učesnici i govornici. Na Sparku se svi druže, razmenjuju iskustva i znanja, imali oni tri uspešna startapa iza sebe i nekoliko stotina miliona dolara na bankovnom računu, ili bili to klinici od 20 godina koji tek kreću u potragu za svojim pozivom.

Sanja: U prvom redu je to atmosfera koja je rezultat i velike posvećenosti kompanije doMEn kao organizatora konferencije, ali i entuzijasta koji se vraćaju iz godine u godinu i koji su značajno doprineli njenom rastu. I naravno, predavači koji su među najboljima u svojim oblastima, koji predaju na najvećim konferencijama na svetu, a koji su prepoznali značaj i potencijal Spark.me konferencije dovoljno da ulože svoje vreme pro bono.

Kada se budete penzionisali, šta biste voleli da svojim unucima pričate o Sparku i dometima koje ste postigli?

Jovana: Definitivno ću svojim unucima pričati o tome kakva smo mi ekipa bili, kakve sam ljude upoznala, i koje smo ljude doveli u Crnu Goru. Takođe, objasniću im i čuvenu tradiciju da se na Spark.me ne dolazi bez slatkiša – u prvom redu, Orea i čokolokuma. 🙂

Sanja: Volela bih da Spark.me još uvek postoji, u nekom obliku koji će da pomera granice i tada, kako bi i sami mogli da osete deo te atmosfere. 🙂