Bliže se prijemni ispiti za fakultete i možda će se neko zeznuti da upiše žurnalistiku. Imajući u vidu da dosta ljudi ni po završetku studija ne zna šta ih čeka u praksi, a kamo li na početku evo kratkog osvrta koje sve veštine treba da poseduje savremeni novinar.
Koliko sam upoznata, domaći fakulteti ni u 2013. godini ili uopšte nemaju ili imaju web novinarstvo samo kao izborni predmet. Izgleda da malo vredi činjenica da 3,2 miliona stanovnika Srbije starijih od 16 godina aktivno koristi internet, odnosno da njih 52% na dnevnom nivou posećuje news portale i da će ih u budućnosti biti sve više.
U poslednjih 15 godina novinarstvo je jedna od profesija koja je doživela najveći preobražaj, a iz objektivnih razloga znanje su najčešće sticali samoinicijativno. Novinari su od univerzalnih neznalica sa papirom i olovkom u ruci došli do multitasking multipraktika sa smartfonom.
Novinar zaposlen na news portalu mora da zna da zadovolji:
1. Pandu i Pingvina
2. Strogog urednika
3. Dokonog čitaoca
Ne nužno ovim redom, ali svima im je zajedničko da traže brzinu i tačnost.
Od kada je sveta i veka urednik insistira da njegovi zaposleni što brže doznaju i spreme za objavljivanje određenu informaciju i da ona bude relevantna u svakom smislu. To je svakako zajednička misija novinara i urednika, samo se brzina sada meri gotovo u sekundama. Ne možeš da čekaš da objaviš ni za dva sata, a kamo li za dva dana. Sada i ovde, najbolje što umeš.
Da, članak treba da napišeš brzo kvalitetno i pitko za čitalačku publiku koja te prati, ali da istovremeno pronađeš za njega adekvatne fotografije (koje kada ideš na događaj često sam uradiš) i još da odrediš tagove, pa da linkuješ na srodne sadržaje, pa još ako postoji video klip (koje ponekad sam snimaš, konvertuješ, uploaduješ) da i njega ubaciš u tekst… Jer to voli urednik, a voli i Panda.
U celoj toj gunguli naravno treba da daš i dobar naslov. Da se svidi Google-u, da se svidi uredniku i da se svidi čitaocima. S jedne strane treba da sadrži ključne reči, zbog kojih će tekst biti dobro pozicioniran na pretraživaču, a s druge treba da bude dovoljno atraktivan da čitalac klikne na njega i da ti šansu. Nešto kao alhemija.
Naravno, tvoj rad se real time meri po broju klikova na tekst, vremenu zadržavanja na istom, broju otvorenih novih stranica, koliko je isti tekst šerovan puta… I skoro svaki mora da bude tako reprezentativan, jer web novinar nema luksuz da uradi jednu dobru noseću priču i da na slavi toga živi ceo dan, a o sedmici i da ne pričamo. Od 22-25 radnih dana u mesecu, takvih je maksimum dva.
Tokom sedam, osam sati radnog vremena (a često je to i duže, nekada noću, nekada za praznike) web novinar zaposlen na news portalu treba da “izbaci” pet do deset savršenih članaka. U dosta slučajeva to su događaji koji se odvijaju dok o njima izveštavaš, te nekad moraš brže od misli da kucaš i objavljuješ vesti.
Često se, naravno, dešava da prelaziš sa teme na temu, pa da za Bojana Janića napišeš da je bek ili da Borisa Tadića prekrstiš u Ljubu. Nakon toga će se naći neki dokoni čitalac da momentalno uradi screen shot i čim pre ga šeruje uz komentar “kakvi su ovi kreteni, pa ko sve danas radi kao novinar” i varijacije na temu.
Ti to vidiš, skapiraš da si ispao magare, ispraviš i nastaviš dalje, jer čeka te još mnogo posla.
I tako dan za danom, pred kockastim ekranom…
______________
Za sve koji profesionalno žele da se bave pisanjem blogova, Jelena i ja smo kreirale trening “Pisanje bloga za klijente”. Pridružite nam se.
2 comments