Transilvanija je ranije bila prepoznatljiva destinacija za Noć veštica, zbog dvorca Bran i legende o grofu Drakuli, međutim poslednjih godina se ponuda proširila na doček Nove godine i 1. maj. Ukoliko vas baš zbog Drakule privlači da posetite ovaj deo Rumunije prenosim vam svoje utiske.
Brašov je uređen i lep planinski gradić, sa vrlo korektnim cenama i novim htelima. Počev od jeftinog smeštaja, preko vožnje taksijem, restorana i šopinga – sve je dostupno i onima sa plićim džepom. Zbog toga je polazna tačka bekpekera koji obilaze Transilvaniju.
Pre nego što krenete dalje predlažem vam da u samom Brašovu obiđete Crnu crkvu, Šei kapiju, Crnu i Belu kulu smeštenu na tvrđavi iz 16. veka, Stradu Sforu – jednu od najužih ulica u Evropi, široku tek nešto više od metar. Podeliću sa vama zabavni deo priče o njoj, a onu “težu” saznaćete na licu mesta. Naime, legenda kaže da par koji prođe kroz “bulevar” Sfori držeći se za ruke, a ne dodirne zidove, biti srećan u ljubavi.
Ono što će vam svi predložiti je da se žičarom spustite s vrha brda Tampa na kome je u stilu Holivuda ispisano “Brašov”. Šumom u brdu nije preporučljivo šetati, jer je ovaj kraj poznat kao jedno od najvećih staništa mrkih medveda i lisica u Evropi. Ipak, ako se spustite žičarom, čija je cena povratne karte 14 leja (oko 300 dinara), uživaćete u prelepoj panorami grada.
Turistički vodiči vam neće ispričati da je u ovom radiću rođen Jon Cirijak, teniski magnat i najbogatiji sportista svih vremena. On je u Brašovu sagradio pravi mali privatni raj za oko 300 napuštene dece.
Kažu da Brašov ima zanimljive noćne klubove za izlaske. To ne mogu da vam potvrdim iz prve ruke, jer iskrena da budem, nisam baš neki party manijak.
Ne samo da je sam Brašov živopisan, već i u neposrednoj blizini možete da obiđete interesantna mesta, pre svih dvorce Peleš i Bran. Peleš je znatno lepši i svojevremeno je važio za najmoderniji dvorac u Evropi, u kome je živela kraljevska porodica.
Popularni Dvorac grofa Drakule predstavlja vrhunac ovog putovanja, međutim nevolja bi mogla da bude ako dođete vođeni legendom, a sretnete se sa istorijskim činjenicama.
One koji se nisu priremili za ovaj obilazak često iznenadi i razočara saznanje da je istorijski lik Vlad Cepeš III, koji je bio uzor za roman o grofu Drakuli, u zamku smeštenom na vrhu kamenog uzvišenja proveo sasvim malo vremena. Princ Vlad Drakula Cepeš (cepeš na mađarskom jeziku znači kolac) rodio se novembra 1431. u dvorcu Segešvar, a Bran zamak napravili su teutonski vitezovi još 1212. godine.
Pod utiskom legende inspirisane jednim od najsurovijih svetskih vladara, koji je svoje brojne žrtve nabijao na zamašćeni kolac, šetajući dvorcem svuda ćete pogledom tražiti nešto što bi vas asociralo na stravu i užas. Krckanje drvenog tla pod nogama, niski dovratnici, hladni, pomalo sivi zidovi i jedan prilično uzane tajne stepenice, koje direktno sa prvog vode na treći sprat, možda će vam dočarati da je ovde u XV veku boravio Vlad Cepeš.
Međutim, zanemarite li da je ovo mesto apostrofirano kao Drakulin dvorac, pred sobom ćete videti sasvim običan zamak star 800 godina, kroz koji su vekovima prolazili mnogi vladari i jedino što ćete moći da nazrete je da je nekada bio ukrašen bogatim predmetima, nameštajem i tapiserijom. Većina predmeta u zamku, mada ih i nema mnogo, je iz perioda Marije Edinburške, majke Marije Karađorđević. Sinu njene sestre, prineceze Ileane, 2006. godine vlada Rumunije je vratila dvorac, posle dugogodišnjeg vlasništva države.
Posle mnogo peripetija u vezi sa vlasništvom kraljevske rezidencije 1. juna 2009. obnovljeni dvorac je otvoren kao prvi privatni muzej države i opštine Bran, a sa strategijom da upravo to mesto održi svoju dominaciju u rumunskom turizmu i sačuva ekonomsku bazu u regionu.
Lokalno stanovništvo priliv velikog broja turista koristi da zaradi koji lej, te su u podnožju dvorca brojne tezge sa ručnim radom ali i kineskom robom. Po relativno pristupačnoj ceni možete da kupite simpatične suvenire na maloj pijaci koja će vas neodoljivo podsetiti na onu u centru Zlatibora.
Kakav istinski komercijalni potencijal ima ovo mesto spoznaćete tek ako zavirite u montažni “Ukleti dvorac”, smešten neposredno pred ulazak u dvorski kompleks. Ukoliko niste mnogo plašljivi nećete žaliti 15 leja (oko 350 dinara) da prošetate, ili bolje reći protrčite, kroz 12 soba koje autentičnim dekorom i zvukovima dočaravaju pravi horor. Bez obzira što znate da vampiri i duhovi ne postoje neće vam biti svejedno kada se pored vas otvori mrtvački sanduk, zatresu skeleti ili iskoči prava kostimirana sotona.
U ovom prostoru nije dozvoljeno snimanje, ali svakako je mnogo zanimljivije da to doživite sami.
Za sam zamak i legendu o grofu Drakuli koja je nad njime obavijena prava je šteta što nije negde u Britaniji, jer nema sumnje da bi tada bio maksimalno iskorišćen s aspekta spektakla i ugođaja za turiste. Ovaj tekst nastao je u oktobru 2012. godine, kada sam sa ekipom Jungle Tribe bila u Transilvaniji, tako da se izvinjavam ukoliko se nešto u međuvremenu promenilo.
BONUS>> Irski pisac Bram Stoker kreirao je lik najpoznatijeg svetskog vampira – Drakule na osnovu istraživanja, iako nikada nije posetio Transilvaniju. Horor roman o Drakuli, objavljen 26. maja 1897. godine, dugo je bio najprodavanija knjiga posle Biblije, ali ga je onda svrgnuo Hari Poter.
1 comments