Upoznajte našeg novog kolegu novinara, Quakebota

robot

Kena Švenkea (Schwencke) je u 6:25 probudio jak zemljotres u Los Anđelesu. Šta u tom trenutku radi svaki novinar? Dotrči do svog kompjutera. Isto je uradio i Ken, ali tamo ga je čekala već spremna vest. Bacio je pogled i kliknuo “objavi”.

Tako je Los Angeles Times samo tri minuta nakon potresa imao na sajtu vest o zemljotresu jačine 4,7 stepeni po Rihterovoj skali.

Jedino brži od njega bili su Megan Henderson i Kris Šobl, voditelji jutarnjeg programa na KTLA, samo oni nisu imali detaljnije informacije.

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=KiB7ny52-xw&w=560&h=315]

Šalu na stranu. Vest koja se pojavila u tom trenutku na Internetu glasila je:

Plitak zemljotres jačine 4,7 stepeni registrovan je u ponedeljak ujutru pet milja od Vestvuda, u Kaliforniji, saopštio je Američki geološki zavod. Potres se dogodio u 06.25 časova po pacifičkom vremenu u dubini od 5,0 milja.

Prema podacima Američkog geološkog zavoda, epicentar je bio šest milja od Beverli Hilsa, u Kaliforniji, sedam milja od Juniverzal Sitija, u Kaliforniji, sedam milja od Santa Manike, u Kaliforniji i 348 milja od Sakramenta, u Kaliforniji. U proteklih deset dana, u blizini nije bilo zemljotresa jačine 3.0 stepeni i više“.

This post was written by an algorithm. 

Ovu inicijalnu vest napisao je robot Quakebot. Bukvalno.

Ken Švenke nije samo novinar, već i programer. Inspirisan cunamijem u Japanu 2011. godine kreirao je algoritam koji automatski pokreće kratak članak kada se zemlja zatrese. Oslanja se na verodostojne izvore, poput Američkog geološkog zavoda, i ubacuje podatke u gotov tekst. Napisani kod pita i odgovara na opšta pitanja koja bi novinar postavio kada bi pred sobom imao te podatke. Konkretno u slučaju zemljotresa osnovna pitanja bi bila: Kada se to dogodilo? Gde je bio epicentar? Koje je magnitude bio potres? Na kojoj dubini se dogodio?

Navedeni članak nije baš za Pulicera, ali čak i da je pisao najbolji novinar u slučaju udarnih vesti najbitniji su brzina i tačnost. Za uživanje u lepoti pisane reči predviđene su ipak neke druge teme, ne zemljotresi, ubistva i požari. Još pre četiri godine robot je napisao i izveštaj sa utakmice, možda malo oskudan, ali jednako tačan kao i izveštaj sportskog novinara.

Uzgred, do podneva tog dana vest o zemljotresu u LA je ažurirana još 71 put od strane novinara LA Timesa. Dakle u ovom momentu robot-novinar može da služi kao ispomoć, ali ne može da sazna kakva je bila materjalna šteta usled zemljotresa, ode na teren da razgovara sa postradalima ili intervjuiše stručnjaka iz seizmološkog zavoda. Mada… znam i neke ljude koji se bave novinarstvom, a nisu kadri da to urade valjano.

“Na način na koji ga mi koristimo Quakebot je dodatak poslu i štedi nam mnogo vremena. Za određene priče on dobija informacije najčešće tamo gde bi i bilo koji novinar. Moj stav je da robot ne eliminiše ničiji posao, već ga čini zanimljivim”, rekao je Švenke.

Ovaj slučaj podsetio me je na događaj od pre čitavih devet godina kada me je jedan kolega izlazeći iz redakcije zamolio:

“Otkucao sam ceo tekst za onaj rukomet, ti kad se završi samo dadaj rezultat. Moram da idem”.

Začuđeno sam ga pogledala, jer utakmica je POČINJALA za tri sata. Sad tek shvatam koliko je bio ispred svog vremena 🙂

Nije ovo usamljen primer, svakako. I drugi se dovijaju na slične načine u trci sa rokovima ili želji da što pre objave vest. A breaking news su medijska trka na 100 metara, ali bez startnog bloka.

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=nHwyvq1R4Tw&w=560&h=315]

U ovoj trci pobedio je Los Angeles Times, koji je, kad malo bolje razmislim i imao startni blok u vidu robo-novinara. Ovo verovatno neće još dugo usamljen slučaj, među mainstream medijima, jer i drugi programeri širom SAD rade na algoritmima za što savršenije pisanje vesti.

Dok ovakvi roboti ne počnu da se upotrebljavaju i kod nas, redakcijama ostaje jedino da naprave “mustru” nekoliko tipova vesti i da one uvek budu u pripravnosti.

Šta vi mislite?

2 comments

Nemoguće je da nemaš komentar?!

You May Also Like