Pripremite beležnicu pre slušanja ovog razgovora. Mnogo toga ćete želeti da zapišete i dalje istražujete.
Ugostila sam novosadskog profesora Vladana Jolera – istraživača i umetnika čiji rad spaja istraživanje podataka, kontrakartografiju, istraživačko novinarstvo, pisanje, vizuelizaciju podataka, kritički dizajn i brojne druge discipline. On istražuje i vizualizuje različite tehničke i društvene aspekte algoritamske transparentnosti, digitalne eksploatacije radne snage, nevidljive infrastrukture i mnoge druge savremene fenomene na preseku tehnologije i društva.
Znam, znam… zvuči prekomplikovano. Sve dok Vladan ne objasni.
Kurirao je i organizovao brojne događaje i skupove internet aktivista, umetnika i istraživača, uključujući SHARE događaje u Beogradu i Bejrutu. Jolerova umetnička predistorija je ukorenjena u medijskom aktivizmu i hakovanju igara. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući nagradu za dizajn godine 2019. od Muzeja dizajna u Londonu i S+T+ARTS Prize ’19 Honorari Mention Evropske komisije i Ars Electronica.
Vladan je zadržao dečiji odnos prema stvarima – teži da sazna “kako nešto radi”, ali onda što dublje upoznaje temu sve više vremena provodi u odgonetanju ZAŠTO? Gradi nova polja i teme, i onda problem približva široj javnosti. No kada osvoji određeno polje, nije mu zanimljivo da “eksploatiše” tu oblast.
“Takmičim se u polju koje sam izmislim” – ukratko je opisao svoj obrazac ponašanja.
Profesoru Joleru nije zanimljivo da gradi reputaciju i eksploatiše određenu oblast, već bira da se nađe u nekoj vrsti neistraženog prostora.
Njegovo primarno formalno obrazovanje, baš kao i njegovog oca, je vizuelna umetnost.
Zato većinu svojih poslova tretira kao umetnost života, što ga dovodi u situacije da konstantno pronalazi nove teme i nove vrste poslova. Kaže da mu je teško da definiše šta je njegova profesija.
“Umetnost se razlikuje od nauke i filozofije u metodu. Naučni metod je dosta striktan, ima procedure i korake da bi utvrdio istinu. Umetnost nema zajedničku metodologiju, nego svako od nas promišlja ličnu metodologiju dolaska do istine, lepote ili bilo čega drugog što stvaramo. Tu je decentralizovanost metode, takva pozicija ti omogućava da gledaš stvari iz različitih uglova i pozajmljuješ metode iz nauke, filozofije, sebe…”, rekao mi je Vladan, profesor novih likovnih medija, sajber forenzičar, penzionisani game hacker, elektro pionir, istraživač, internet ekolog, esteta, pasionirani zagovarač otvorenog koda, društva i podataka, suosnivač SHARE fondacije.
“Osrednjost poništava one koji su izuzetni na bilo koji način. Što si ti više anomalija, to ne možeš da komuniciraš sa sistemom, a sve te anomalije su lepota društva“, kazao je Joler.
“Živimo krizu smisla, društvenih nauka, filozofije, vrednosti… u čitavom svetu. sve što se trenutno dešava u svetu je kriza vrednosti. statistika nam daje srednju vrednost i pokušava da izvuče prosek. Statistika nama jeste pomogla da postignemo štošta u životu, ali ti onda neki statistički podatak pretvaraš u pravilo i to primenjuješ u svetu – ti primenjuješ zakon osrednjosti, sile i većine“, ispričao mi je profesor Vladan Joler i ilustrovao sa nekoliko primera koje ćete prepoznati iz svakodnevnog života.
A ja sam kroz ovaj razgovor pokušala da saznam njegovo KAKO? i ZAŠTO?
