Skriveni dragulji Vrnjačke banje

 

bazensolaris

Ako ste nekada bili u Pragu velika je šansa da ste obišli i Karlove Vari. I kakva je vaša reakcija bila? Verovatno “WOW”. To što je ovo češko lečilište jedna od najpoznatijih banja u celom svetu u mnogome duguje i izuzetno lepo očuvanoj arhitekturi uokvirenoj očuvanom prirodom na okolnim brdima. Nekada je uz rame mondenskim Karlovim Varima bila Vrnjačka banja, mada danas to tek možete da naslutite. Saznate li istoriju Vrnjačke banje i prošetate li među ostacima njene prošlosti zarobiće vam srce kao što to ume da učini babin seoski hleb, koji krije u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti spoljašnjošću.

NAPOMENA: To iz mene govori iskustvo.

Posle 18 dana putešestvija duž Kavkaza i Kaspijskog mora bio mi je potreban fizički odmor. Jesam se predivno provela, ali krupan zalogaj je bio tih 9.000 kilometara busom. Bolju revitalizaciju nisam mogla da zamislim od wellness vikenda. Solaris resort je vrištao moje ime. Ok, priznajem i ja sam njegovo. Plan je bio sledeći: prvo parcijalna masaža da zlatne ruke majstorice malo oslobode napetosti moja ramena i leđa, zatim da neodlazak na more nadomestim “dopingom” u slanoj sobi, pa onda u saunu (red ruska, red tuš, red finska) da se oslobodim toksina, pa kaldarijum i tepidarijum da se opustim, a nakon svega toga plivanje u bazenu sa slanom vodom. Posle tih tri sata mogli su da mi saopšte da je parmezan prestao da se proizvodi i da će zauvek nestati sa lica zemlje – prošlo bi bez ikakvih potresa u raju. Inače, u mom poimanju raja obavezno se služi sveža i ukusna hrana, e upravo to je slučaj sa restoranom Biber u okviru Solarisa. Da ugođaj bude potpun sama trpezarija je veoma prijatan kutak sa vintage enterijerom. Uživanje za oči, melem za creva.

meze

I da se vi nađete na ovakvom mestu kako biste reagovali da vam neko spomene izlazak?

mackagif

Njaaah, radije bih guštala u wellnessu, nego se šetala Banjom. Već sam sve videla. Ali hajde… kratko, pa da se opustim u finskoj sauni. Baš tako sam pomislila. I silno bih se prevarila da sam iz svog lenjog vikend rasporeda precrtala obilazak Banje u pratnji turističkog vodiča. Ostala bih uskraćena za fenomenalnu priču koju sam tek mogla da naslutim po plavim tablama rasutim svuda po Banji, a na kojima piše ime vile i godina, najčešće s kraja XIX i početka XX veka.

NAPOMENA: A onda se dogodilo nešto neočekivano!

Ako ste samo malo “zagrebali” po istoriji Vrnjačke banje, onda sigurno znate za Dvorac Belimarković. Ministar u vreme kralja Milana Obrenovića i namesnik maloletnog Aleksandra Obrenovića, Jovan Belimarković je 80-tih godina XIX veka u brdu sagradio letnjikovac. Raskošno zdanje je izgrađeno u duhu romantičarskog istorizma po uzoru na poljske vile na severu Italije i nakon toga mnogi imućni i viđeni ljudi tog vremena su podigli svoje vile u Banji. Generalova vila danas je Zamak kulture, a mnoge druge su tokom prošlog veka imale turbulentnu sudbinu.

vilabelimarkovic

Posebnim veom tajni prekrivena je vila Ćirić, koja je izuzetan primerak moderne i sudeći po odlikama, nema dvojbe da ju je projektovao neko od viđenijih “imena” domaće arhitekture 30-tih godina XX veka. U njoj su navodno tokom Drugog svetskog rata Nemci mučili Jevreje, a tortura je nastavljena i posle rata kada su tamo ispitivani oni koji nisu bili na strani komunizma.

Nakon Ozne, tu je bio smešten ni manje, ni više nego vrtić! Međutim, farba sa zidova je spadala i još se oseća miris krvi zbog čega niko u toj kući nije mogao da izdrži duže od dve godine. Kada sam prišla ogradi dodatno “ukrašenoj” bodljikavom žicom videla sam pokošenu travu i dva rasna psa, a meštani svedoče da tu nikada nisu podignute roletne.

Za razliku od svojih očuvanih “koleginica” u Karlovim Varima brojne vile u Vrnjačkoj banji su žrtve zamršenog vlasničko-imovinskog nasleđa i nemogućnosti kupovine svih starih vila, i njihove pune revitalizacije potom.

Samo na Crkvenom brdu ima 39 registrovanih vila sagrađene s kraja XIX veka u stilu Pomoravlja, neoklasicizma i secesije. Svaka od njih ima svoju priču i da zidovi mogu da progovore verovatno bi nam ispričali razne skrivene tajne iz vremena kada su u njima bili sanatorijumi, vojni štabovi, bolnice Crvenog krsta, iz vremena kada su tu odmarale kraljevske porodice i kada se u Švajcariji začuo prvi džez.

Malobrojne su u dobrom stanju i očuvane, dok u pojedinima žive socijalno ugrožena lica i porodice, čak i u kući Voje Blaznavca, koja danas izgleda vrlo sumorno.

Vrnjačka banja je bila daleko ekskluzivnija lokacija u to doba nego što to sada možemo da naslutimo, ali vredi čuti ove priče. Ja bih mogla satima da ih slušam satima i ova poseta Banji me je inspirisala da potražim literaturu o tome.

Ne znam da li kod vas istorija XX veka pobuđuje toliku pažnju, ali sam u videu napravila miks 10 stvari koje možete da radite u Vrnjačkoj banji. I ne tiču se samo istorije 🙂

https://www.youtube.com/watch?v=UVwW_6aij9s&feature=youtu.be

BONUS>> Vodič s početka priče je brucoš Filip Petrović, koji osim što je kolekcionar fenomenalnih priča o Vrnjačkoj banji, bio je tako drag da za moj blog sastavi listu 5 omiljenih banjskih mesta za fotografisanje.

1. Zavičajni muzej, odnosno zamak Jovana Belimarkovića, pre svega zbog jedinstvene arhitekture i odličnog pogleda na čitavu Vrnjačku banju
2. Vrabac Gočko kao glavni simbol naše Banje
3. Most ljubavi gotovo omiljeno mesto za fotografisanje parova
4. Japanski vrt kao nov i sasvim drugačiji park u Banji, sa vodopadom, jezercetom i čajnom kućicom predstavlja takođe omiljeno mesto za fotografisanje kako domaćih tako i stranih turista
5. Rekonstruisan banjski park sa dve neverovatne fontane koje menjaju boje je omiljeno mesto za fotografisanje u kasnim večernjim satima

photos: alex5rovski, cover – Milan Todorović

Nemoguće je da nemaš komentar?!