“Da li se osećate kao da ste okruženi negativnim informacijama? Ne želite da pročitate lošu vest ujutru? Da li mislite da je dobra vest mit? Mi ćemo pokušati da dokažemo suprotno!”
Ovako je lokalni ruski internet portal City reporter najavio dan u kome je objavljivao SAMO pozitivne vesti, jer su ih čitaoci kritikovali da često pišu o nesrećama, ubistvima, požarima…
A ONDA SE DESILO NEŠTO POTPUNO NEOČEKIVANO!
Tog dana poseta rostovskog portala opala je za dve trećine. DVE TREĆINE!?
Čekajte, zar ljudi ne čitaju ono što im se ponudi?
Zar im nisu ponuđene pozitivne vesti?
Zar to oni nisu i tražili?
Zar ne bi trebalo, prema ovoj logici, da ih bude još više?!
Možda su tog dana imali drastično manje čitalaca, ali najbolja vest koja je proizišla iz ovog malog eksperimenta je da su narednih dana mnogi poznati svetski mediji poklonili pažnju City reporteru – ВВС, The Independent, Guardian, Le Monde…
Bilo bi interesantno videti kako bi sličan eksperiment prošao u Srbiji, mada mislim da i čitanost/posećenost/gledanost određenih medija i izbor tema koje se prate dovoljno govori kakva je opredeljenost publike. Normalno je izveštavati o događajima od javnog, političkog, ekonomskog, socijalnog i kulturnog interesa bili oni pozitivni ili negativni. Vest i dalje ostaje vest, pod uslovom da je istinita. Ali mnogi upravo samoinicijativno biraju medije koji do detalja predstavljaju ubistva, silovanja, razbojništva, saobraćajne nesreće, i druge događaje koji su, najčešće, brutalnog ili čak podkulturnog karaktera.
Pričamo ovoga puta o tome kakva je tražnja, a ne kakva je ponuda.
Uzgred, na srpskom netu su u 2014. najposećeniji dani bili tokom majskih poplava i dan nakon što je pušten dron na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija.
Ovo ste verujem i sami mogli da pretpostavite, jer najveći je strah od straha da ćemo izgubiti ono što trenutno imamo. Apsolutno je jasno da su snažne emocije pokretači na akciju i koliko god se neki opirali da to priznaju – (skoro) svi mi robujemo svojim impulsima.
Mnogi ljudi često kažu da preferiraju dobre vesti, ali da li je to zapravo istina?
Kako bi proverili da li ljudi zaista više vole dobre vesti, kako tvrde, istraživači Marc Trussler i Stuart Soroka sa kanadskog univerziteta McGill su sproveli eksperiment. Umesto ranijih istraživanja koja nisu bila kontrolisana utoliko što kada pratite ljude koji pregledaju vesti od kuće nikada ne znate ko sve koristi računar ili učesnici pažnjivo biraju vesti znajući da su deo eksperimenta, tim je odlučio da pribegne maloj prevari.
Dvojica istraživača su pozvala volontere da dođu u laboratoriju za “studije o praćenju očiju” i zamolili su ih da izaberu članke o politici koje bi čitali na novinskom sajtu kako bi kamera beležila pokrete oka. Rečeno im je da je važno samo da čitaju, nije bitno šta. Nakon toga su gledali kratak video i odgovarali na pitanja o vrsti političkih vesti koje bi čitali.
Rezultati eksperimenta kao i priče koje su pretežno čitali bili su donekle depresivni. Učesnici su često birali priče sa negativnim tonom – o korupciji, licemerju… umesto neutralne ili pozitivne priče. Ljudi koji su bili više zainteresovani za aktuelne afere i politiku birali su loše vesti, ali nakon što su su pitani šta bi izabrali rekli su da su to pozitivne vesti. U proseku, oni su rekli da se mediji previše fokusirani na negativne priče.
Istraživači su predstavili svoj eksperiment kao čvrst dokaz o takozvanoj “negativnoj pristrasnosti” (efekat negativnosti), termin psihologa za našu kolektivnu gladi da čujemo i pamtimo loše vesti. Evoluirali smo da brzo reagujemo na potencijalne pretnje. Loše vesti mogu da budu signal da nam je potrebno da promenimo ono što radimo da bismo izbegli opasnost.
Postoje i dokazi da ljudi brže reaguju na negativne reči. Jači su “okidači”, brže prepoznajemo i reagujemo na reči rak, bomba i rat, nego na beba, osmeh i zabavno.
Drugi zaključak koji su Trussler i Soroka izneli je da mi posvećujemo veću pažnju lošim vestima jer u celini imamo mišljenje da je svet ružičastiji nego što zaista jeste i da smo mi bolji od proseka. Sa ovako prijatnim pogledom na svet loše vesti nam se onda čine istaknutijim i više nas iznenađuju. To je isto kao kada su tamne mrlje vrlo primetne na svetloj pozadini.
Dakle, naša privlačnost prema lošim vestima je složenija nego puki novinarski cinizam ili glad za mračnom stranom života.
Šta vi mislite?
2 comments
Fantastičan članak! Oduvijek sam se pitao zašto je to tako. 🙂
Odgovor je vrlo prost – vecina ljudi su nazalost debili. A malo detaljnije, sto se tice privucenosti na mracne vesti, razloga ima nekoliko, nije jedan. Prvo, mediji i vlasti to sami forsiraju jer imaju nalog od male grupe psihopata koje vode planetu, a kojima je prilicno stalo da ljudi non-stop zive u nekom strahu ili bar polu-strahu, brizi i slicnim niskim emocijama. Znaci bilo sta sto generise takve emocije je dobrodoslo, a naravno mediji su tu najefektnije i glavno oruzje. Drugo, posle takve agresivne manuipulacije, tako nesto se utemeljilo u ljudskim umovima i postalo vrsta programa, jer je covek svejedno sklon ponavljajucim sablonima ponasanja i misljenja. Trece, negativne stvari privlace negativnu stranu svake osobe, i ona to gleda jer pod jedan; Drago joj je da se tako nesto njoj ne desava nego nekom drugom, i pod dva; Daje joj osecaj da je ona bolja od toga, sve u svemu – ljudska jad i beda, a ovi koji vode planetu to znaju da koriste i manipulisu besvesnim ljudima. Samo nece jos dugo.