Od kada je despot Stefan Lazarević pre okruglo 610 godina dao Beogradu status prestonice, u čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje. Spasovdan je bio pre četiri dana, ali kada je u pitanju Beograd – za čestitanje i iskazivanje ljubavi nikada nije kasno. Te je ovaj blogpost moj mali doprinos i poklon Beogradu za njegovu slavu.
Nikada mi neće biti jasno zašto neko može da mrzi Beograd, ali uvek mogu da navedem stotine razloga zašto će mu biti lako da ga zavoli.
Beograd je po mnogo čemu čudan i poseban grad: po sedam milenijuma postojanja, po broju razaranja, po siromaštvu spomenika prethodnih epoha, po rekama koje su mu na dohvat, a nekako nedostižne. On je za svog postojanja mnogo puta izmenio svoj lik. Malo šta je ostalo iz prošlosti, kao u pesmi – Beograd je večno mlad grad.
Beograd je niskobudžetni Njujork (što bi rekao Kapor) i slobodarski Berlin Balkana.
Pošto je Beograd često glavni model u mojim Instagram postovima, izdvojila sam neke od njih. Verovatno ćete otkriti neke kutke pored kojih ste nebrojano puta prošli, a u njih se niste zagledali.
“Ko hoće da osvoji tvrđavu, mora najpre da osvoji svoju dušu. Put kroz sopstvenu dušu vodi nas i do Beograda, jednog od najstarijih i najčešće rušenih gradova sveta. Kada je Korbizje (Le Corbusier) rekao za Beograd da je najružniji grad na najlepšem mestu, imao je pred sobom samo rezultate tih viševekovnih rušenja. Oni koji danas vole i poznaju ovaj grad, ne poznaju ga na osnovu onoga što su u njemu videli ili dotakli. Njegov najveći i možda najlepši deo je onaj koji je netragom iščezao, pa ga više nikada nećemo videti, snimiti ili dodirnuti.”
(Milorad Pavić)
I za kraj moj omiljeni citat:
“Beograd je svuda gde je jedinica za merenje stila – šarm.”
(Momo Kapor)
1 comment