Rušenje mitova mogao bi da bude zbirni imenitelj za sadržaj koji sam protekle nedelje ja čitala, gledala i slušala na netu, a koji preporučujem i vama.
Ukoliko želite da i na vaš mejl stignu ovakve preporuke za promišljanje, osluškivanje i istraživanje – pridružite se Curiosity zajednici koja nedeljno jutro počinje upravo uz priče iz newslettera.
Stereotipima dizajniramo svet
Želimo da možemo da radimo, učimo i živimo u svetu koji svima pruža priliku za uspeh, bez obzira na njihove godine, rasu ili pol, zar ne? Sigurno ćete biti iznenađeni u koliko životnih situacija nama upravljaju stereotipi, a zapravo nije teško da ih „izbrišemo“ manjim korekcijama u funkcionisanju škole, poslovnog okruženja i državnih institucija. Ovo je 3-minutni video na tu temu, a ovo govor i šire objašnjenje bihevioralne ekonomistkinje Ajris Bonet, koja je i autorka teorije Gender Equality by Design.
Širina je vrlina
Proučavajući najuspešnije svetske sportiste, umetnike, muzičare, pronalazače i naučnike, istraživački novinar Dejvid Epstajn pokazuje zašto se na većini polja – posebno u složenim i nepredvidivim – generalisti (multipotencijalisti), a ne specijalisti, sve više ističu i zašto je važno razmišljati široko, prihvatati različita iskustva i perspektive. Mogli bi se reći da smo kolege, pošto je to tema kojom se ja bavim na Curiosity Chatu (btw novo okupljanje zakazano je za 24. septembar) i ovaj tekst potvrdio mi je da sam na dobrom putu.
Epstajn pravi paralelu između golfera Tajgera Vudsa i tenisera Rodžera Federera, tako da verujem da će vam biti zanimljivo da pročitate članak Generalizujte, ne specijalizujte se: zašto je previše usko fokusiranje loše za nas.
Da li postoje stvari koje ne postoje
Inženjer, pisac, novinar, tvorac prvog kućnog računara domaće proizvodnje “Galaksija” (koji se nalazi u Muzeju istorije računara u Kaliforniji) i živa enciklopedija, Voja Antonić objavio je još 2000. knjigu “Da li postoje stvari koje ne postoje – Vodič za kritičko razmišljanje”. To blago možete besplatno da preuzmete sa njegovog sajta, za slučaj da je još niste pročitali.
Antonić kaže da je ovu knjiga napisao sa idejom da se stvori protivteža obilju literature koja promoviše savremeno sujeverje – verovanje u paranormalne pojave i u natprirodne sile. Nastala je kao rezultat višegodišnjeg prikupljanja argumentacije kojom se demistifikuju uobičajena shvatanja iz domena “onostranog”, ali i proučavanja psiholoških mehanizama koji podržavaju verovanje u paranormalno. Naročito se insistira na demistifikovanju verovanja koja vešti prevaranti koriste da bi od lakovernih ljudi izmamili novac.
Makar poslušajte Vojino predavanje o istoj temi, kako nas ljudi kojima je posao da nas čuvaju od zabluda zapravo u njih uvode.
Ljudi koji preispituju uvražena mišljenja menjaju svet
Egipćanin iz siromašne porodice, koji je u Kanadi završio psihologiju, došao je na doktorat iz molekularne biologije. Tada je u neuronaukama postojala paradigma da kada se jednom sećanja formiraju ne mogu da se obrišu ili menjaju. On sebi to nije mogao da objasni, a kolege su mu se smejale i rekle da to piše u svim knjigama. Otvoreni um i pogled sa strane podstakli su ga da preispita ovu teoriju i dokaže da kada aktiviramo neko sećanje možemo da ga izmenimo.
Na kraju se to završilo ne samo promenom udžbenika, nego je njegovo otkriće primenjeno u lečenju ljudi koji imaju postraumatski stres sindrom.
Čovek se zove Karim Nader i na osnovu ovog svog otkrića dao je ideju i učestvovao u kreiranju filma “Večni sjaj beskonačnog uma” (Eternal Sunshine of the Spotless Mind), koji je 2004. dobio Oskara za najbolji scenario.
Instagram u doba letovanja
Čini mi se da se sve češće priča o ovoj temi, ali posebno je važna za vreme letnjih odmora: kako biti srećan, kada život svih ostalih izgleda savršeno. Društveni mediji stvorili su svet u kojem svi izgledaju ushićeno – osim nas. Postoji li neki način da ljudi suzbiju svoju ogorčenost? Opširnije.
