Onog trenutka kada je kenijski atletičar Džulijus Jego postao svetski prvak i olimpijski vicešampion, a prethodno je osnovne tehnike bacanja koplja naučio gledajući YouTube snimke, dobili smo krunsku potvrdu da je nebo granica.

Živimo u doba Masai ratnika sa pametnim telefonom i “ne znam kako i ne znam odakle da počnem” je najbesmisleniji izgovor da nešto NE uradite. Besmislen je po vas, ne za druge.

Evo kako to znam.

Zarad sopstvenog istraživanja često razgovaram sa ljudima koji su po nekoliko puta menjali karijere iz korena ili paralelno imaju nekoliko karijera (jeste, u pitanju je Curiosity Chat). I sama sam prošla taj put.

Drugi im najčešće postavljaju pitanje kako su našli vremena da to urade. Ja uvek želim da znam šta je njihova pokretačka energija, jer nije poenta imati više vremena, već izdvojiti vreme. Kod svih njih je isto: motivacija da saznaju i spoznaju nešto bolje i smislenije, da ostvare svoje snove – kako se to prozaično kaže. To je ono što ih razlikuje od ljudi koji se nisu usudili, a ne inteligencija, znanje ili veštine (bar ne u startu).

Jasno mi je kao dan. Na tom koraku “hoću da krenem u nešto novo, ali ne znam kako” mnogi stanu kao pred visokim neprobojnim zidom. Ustuknu pred ogromnom količinom nepoznanica, a zapravo je sve mnogo lakše kada (pokušaju da) samima sebi odgovore na pitanja:

  • Zašto to mene stvarno zanima i šta je moj motiv?
  • Šta je ono osnovno što o tome treba da naučim?
  • Šta o tome već znam i koje potrebne veštine već posedujem?
  • Od koga ili gde mogu da naučim ono što ne znam da bih počeo/la?
  • Kako da dođem do ljudi sa kojima mogu da razmenim iskustva o tome?
  • Gde i kako mogu da steknem praksu?

    U slučaju da ste odmah uzeli papir i olovku da na ova pitanja sebi odgovorite, onda ste već načinili prvu akciju. Bravo! Namerno nisam želela prethodno da vam na to skrenem pažnju.

    Ako to niste uradili, zastanite, dobro promislite o pitanjima i odgovorima, pa da nastavimo dalje i razložimo sledeće akcije na manje korake. Može?

Ovako to rade Masai ratnici sa pametnim telefonom

Svi smo nekada bili početnici u nečemu i startovali malim nesigurnim koracima. Ne dozvolite da vas obeshrabri ukoliko utvrdite da još dosta toga treba da naučite. Verujem da ste već pretražili na internetu “… za početnike”, “kako postati…” ili šta god je relevantno za oblast koja vas interesuje. Sledeći korak je da potražite na platformama Coursera, Udemy ili SkillShare (za početak) besplatne kurseve ili na YouTube tutorijale.

Najbogatija je digitalna biblioteka znanja na engleskom jeziku, jer i najveći svetski univerziteti imaju mnoge svoje besplatne online kurseve, ali sve više toga možete da pronađete i na našem jeziku. Ljudi iz čitavog regiona takođe rado dele znanje i iskustva, pa čak i govore “šta bih voleo da sam znao na početku”.

Osim toga, znate li da samo na sajtu Narodne biblioteke Srbije ima 820.000 bibliografskih zapisa? Kakvo blago!

Nije za očekivati da ćete na ovaj način postati hirurg, molekularni biolog ili projektant brodova (kao što to ne možete ni samo čitajući bilo koji udžbenik), ali ćete steći dobru bazu znanja.

Informisanost je bitna, proaktivnost je sve

Kada steknete osnovno znanje, da se ne biste pogubili u moru informacija, bitno je da razumete kriterijume koji izdvajaju prosečno od kvalitetnog i važno od manje bitnog u oblasti koju želite da osvojite. Raspitajte se. Čitajte na internetu preglede i kritike da biste videli kako ljudi ocenjuju šta je dobro, ali i razmislite koji su to vaši standardi.

Idealno je da pronađete osobu koja se već time bavi, pripremite set konkretnih pitanja i pristojno je kontaktirate putem poslovnog mejla (igrajte se malo detektiva) ili društvenih mreža, ukoliko već ne poznajete nekoga ko poznaje nekoga ko poznaje nekoga ko bi mogao da posreduje upoznavanju.

Zapamtite: bitno je da budete što precizniji i proverite da li ta osoba već nije javno o tome govorila.

“Zdravo XY. Moje ime je XY. Ulazim u XYZ posao i kao početniku bi mi bilo od velike koristi da čujem Vaše iskustvo o tome i tome. Da li ste raspoloženi da se u narednih nedelju dana makar da na 15 minuta imamo Zoom?” (ovo je u korona vreme zamenilo “hajdemo na kafu”)

Zvuči suludo i nemoguće pre nego što prvi put probate, ali verujte da što su ljudi ostvareniji u svom poslu – to će vam pre priteći u pomoć. Još jednom imam potrebu da naglasim: vrlo je bitno da vide da vam je stalo (u prevodu – da se cimate) i da što konkretnije definišete svoja pitanja.

Ukoliko baš u svom okruženju nemate određenu osobu koja bi mogla da vas posavetuje i usmeri, onda gledajte ili čitajte intervjue ljud koji su već uspešni u datim oblastima i mogli bi da vam posluže kao karijerni uzori. Koncept takozvanih “mentora na daljinu” vrlo je rasprostranjen i delotvoran.

Pronađite zamorčiće i pohvalite se tetki

Što pre testirajte u praksi novostečeno znanje, jer teorija bez prakse – ne postoji.

Pokrenite sopstveni projekat (o kome u prvo vreme niko ne mora da zna, ukoliko ste baš toliko nesigurni) i dajte sebi šansu. Jer, ko će ako nećete vi sami?

Ako su vam potrebni “zamorčići” – ponudite svoje usluge ljudima iz najbližeg okruženja i obavezno ih pitajte za najiskreniju moguću povratnu informaciju. Neka vas ne štede, ali neka budu konstruktivni. I znate šta – to ne znači da ćete ih poslušati. Možda će vam pomoći da još više učvrstite sopstvene argumente, što je itekako vredno.

Jednostavno, pričajte s ponosom prijateljima o tome čime počinjete da se bavite. Nikad ne znate ni koga sve vaša tetka poznaje i s kim može da vas poveže, ko bi vam pomogao u daljem razvoju.

Poznajem bankara koji je hobistički išao na časove kuvanja i uz to godinama pripremao večere za prijatelje i isprobavao na njima nove recepte, pre nego što je pokrenuo svoju radionicu hrane u kojoj pravi ketering i organizuje kulinarske radionice.

Poznajem WordPress programera koji je samoinicijativno kontaktirao neprofitne organizacije i ponudio da im besplatno uradi sajt uz molbu da imaju odnos kao da ga najskuplje plaćaju, da bi što brže naučio posao i stekao iskustva rada sa različitim klijentima.

Poznajem nastavnicu srpskog jezika i književnosti koja je na maminoj staroj mašinici pravila rezanca i poklanjala isprva ih prijateljicama, a one su zadovoljno preporučivale drugima i ljudi su od nje počeli da kupuju. Sada se njene testenine prodaju u velikim marketima.

Koliko kolega ste već upoznali?

Krećite se u društvu ljudi koji dele vaša interesovanja i onih koji to rade uspešno.
Potražite online zajednice (Facebook / LinkedIn grupe ili forume) u kojima se diskutuje na tu temu. Velika je šansa da je i tamo već više puta postavljano pitanje “odakle krenuti”, te je dobro da i to pročešljate. Ukoliko ste stidljivi da se uključite u diskusiju i postavite pitanje (iznenadićete se koliko ima onih koji će rado podeliti svoje znanje i iskustvo, posebno ako naglasite da ste novajlija i pokažete entuzijazam) pratite makar šta pišu oni najaktivniji. Uz malo socijalne inteligencije shvatićete ko je i interni Mesija, te ispratite teme kojima se on bavi. Velika je verovatnoća da je nekoliko koraka ispred vas.

Kada jednom prođe pandemija kovid-19… Proverite da li se u vašem mestu ili okolini organizuju okupljanja na temu koja vas interesuje, priključite se da lično ostvarite kontakt sa kolegama. Kada se bolje upoznate – zamolite onoga, za koga procenite da možete najviše da naučite, da pogleda vaš rad i otvoreno kaže šta misli. Zašto i da ne pitate da li možete da provedete neko vreme sa njim dok radi ili da mu pomognete oko projekta kojim je trenutno okupiran. Ako imaju dobro iskustvo postoji velika šansa da upute na vas kada ih neko pita za preporuku početnika.

Ako želite da vam pomognem da dođete do ovih odgovora i korak po korak definišete svoj akcioni plan kako da uskočite u novu oblast – javite mi se da zakažete konsultacije.

Mogla bih ovako letnji dan do podne da nabrajam primere i akcije koje možete da uradite kada započinjete novu karijeru ili biznis. No, bitno mi je da prihvatite sledeće: Ono što nas sprečava nikada ne dolazi spolja. Najčešće tu primarno nije reč o manjku novca, vremena ili nečeg trećeg. Radi se o našoj posvećenosti da uradimo sve što je potrebno da bismo bili kreativni, snalažljivi i smislili rešenje.

Baš kao što je to uradio već spomenuti Džulijus Jego.

Nemoguće je da nemaš komentar?!

You May Also Like
Detaljnije

MINUT PRIČE: Poremećaj nedostatka pažnje

Patim od poremećaja nedostatka pažnje i hiperaktivnosti. Svaki multipotencijalista koga poznajem je makar jednom sebi postavio ovu dijagnozu…