Tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. sa svih strana stizale su informacije, fotografije i video snimci. Neke dramatične i istinite, neke dramatične i lažne. Verujem da su i vama još sveža sećanja, pa ne bih da kopam po toj rani još i pričom o paničnim uzbunama koje su poput orkana kružile društvenim mrežama i stvarale još veću pometnju.
Nekoliko ljudi je u celom tom ludilu čak i izmislilo priču o svojoj nesreći. Heroj Džambo brzo je razotkriven, a klupko oko priče 80-godišnje baba Slavne počelo je da se odmotava tek kasnije. Svi su bili ganuti kada je baba Slavna netrepćući u uživo TV programu sa svima podelila dirljljivu priču kako je dve noći i jedan dan provela na jasenu. Za samo nekoliko sati postala je heroina nacije i “očitala životnu lekciju” mnogima u tom teškom trenutku. Nema onoga ko taj snimak nije pogledao, lajkovao, šerovao… Slavnu su narednih dana pratili na svakom koraku: od napuštanja prihvatilišta u Areni, pa do uživo uključenja iz njene kuće prilikom povratka.
Mesec i po kasnije komšije su ispričale medijima da je ona tu priču “preuzela i nakitila”. Ili su sve komšije iz Velikog polja ljubomorne na medijsku pažnju koju je dobila ili je baba Slavna bolja glumica od Meril Strip.
Čega se sve ljudi neće dosetiti i u potpuno vanrednoj situaciji kada mnogima život visi o koncu…
Na jednu podvalu umalo i sama nisam nasela. Tih pet, šest dana redakcija je radila bez prestanka, bukvalno 00-24h, i oni koji nisu bili na terenu pokušavali su na razne načine da prikupe što više materijala i to naravno verodostojnog. U opštem metežu, umesto da pomaže u pravljenju nasipa, nekome je palo na pamet da na Youtube postavi snimak čiji je naslov bio “cigančići se kupaju poplave” ili tako nekako. Gledam ja snimak jednom – prepoznam da je snimano sa stanice BG voza kod Buvljaka na Novom Beogradu, sumnjivo mi nešto da je baš kolika voda na kolovozu, ali dobro, nisam prolazila tuda da proverim. Gledam drugi put – primetim da su romčići oskudnije obučeni u odnosu na vremenske prilike tih dana, ali to i ne mora mnogo da govori. I tek onda spazim u gornjem uglu bilbord Univerzijada 2009. Prvo razmislim da li je i nakon pet godina tu nepromenjen bilbord. Ok, nemoguće. Posle premotam film i setim se da je tog jula bio jedan ooozbiljan pljusak.
Nađem i originalni video klip.
Teško mi je bilo da poverujem da neko nije imao pametnija posla, ali očito da je tako.
Shvatila sam to kao lekciju da treba još pažljivije da proveravam bilo šta što se pojavi na netu, jer danas su ljudi spremni da vam podmetnu i video i fotografije samo da vam dokažu, na primer, da je u Sjenici u avgustu pao sneg, iako vi to možete lako da proverite. Neki tendenciozno, neki iz neznanja, ali na koncu nema velike razlike.
Jedan od nusprodukata pristupačnosti pametnih telefona sa kvalitetnim kamerama, sveprisutnosti interneta i društvenih mreža je eksplozija user-generated contenta i ogromna količina objavljenih videa svakog minuta. Konkretno: 30 sati videa uploaduje se svakog minuta na YouTube.
Revolucija u oblasti informacionih tehnologija nije završena i obim UGC će samo rasti, a kreatori sadržaja na portalima (ali i novinari) će imati sve veći izazov da brzo pronađu i provere poreklo i verodostojnost ovog sadržaja.
Provera videa iz nepoznatog izvora na društvenim medijima može u početku da izgleda zastrašujuće, ali bez brige. To nije astrofizika, posebno uz praktične savete Storyful ekipe. O njihovoj veštini dovoljno govori činjenica da su se udružili sa Google News Lab na projektu YouTube Newswire i da su im poverenje dale najveće svetske medijske kuće i brendovi.
Već uigrani tim koji radi za Storyful ima razrađene metode provere podataka o nekom video klipu, na osnovu kojih možemo da utvrdimo da li je verodostojan. Odlikuje ih skepticizam na razumnom nivou, koriste više besplatnih alata za proveravanje činjenica na snimku i kažu da prilikom verifikovanja pokušavaju da odgovore najpre na osnovna pitanja: ko, šta, kada, gde i zašto. To ume često da bude jednačina sa više nepoznatih, ali i da zahteva brzo i fleksibilno reagovanje.
Evo kako bi korak po korak okvirno trebalo da izgleda provera videa sa društvenih medija:
1. Poreklo
Većina klipova objavljena je sa određenim opisom, komentarom ili tagom. Ključne reči odatle mogu da vam posluže da započnete pretragu, u kojoj ćete koristiti i skrećenice, toponime ili sinonime. Ukoliko je opis na stranom jeziku (ili sumnjate da je video snimljen na nekom drugom govornom području) uvek možete da iskoristite Google Translate.
YouTube je još uvek dominantna platforma za video sadržaj, bez obzira što Facebook krupnim koracima grabi napred, i velika je šansa da će osoba koja objavljuje video s tendencijom da on privuče pažnju objaviti i na YT. Izvnini Zukerberg, ali nastavite da se trudite, dobro vam ide. Dakle, već na naslovnoj strani možete da odaberete filtere za pretragu (Vimeo ima sličan filter) i proverite hronološki poređano video klipove na istu ili sličnu temu.
Druga opcija je da pokušate da proverite kakve srodne sadržaje vam nudi Google Image Search ili Tineye (o čemu sam već pisala) na osnovu thumbnaila. Naravno, vrlo često rezultati zavise od samog kvaliteta slike.
2. Provera izvora
Većina platformi ima opciju da pošaljete poruku vlasniku kanala tj onome ko je taj video objavio, najčešće pod uslovom da ste i sami registrovani na istu. Pojedini kojima YouTube služi za biznis ostavljaju i kontakt mail.
Takođe detaljno pretražite šta je prethodno objavljivano na tom kanalu, da li je sadržaj klipova u prošlosti pouzdan, gde je ovaj nalog registrovan, da li koristi logotip i da li je on u skladu sa kanalom, kakav je avatar na njegovom nalogu, da li kopira klipove medijskih kuća ili drugih YT naloga ili isključivo postavlja sopstveni sadržaj, da li sleng ili dijalekt koji je u opisu odgovara onome koji je u videu…
– Da li su snimci na nalogu konzistentnog kvaliteta? (Na YT idite na Settings, a zatim kvalitet videa, pa odaberite najbolji koji je na raspolaganju)
– Da li naslov videa sadrži i ekstenziju kao što je .avi ili .mp4? To može da ukazuje da je video uploadovan direktno sa uređaja.
– Da li opis YouTube videa glasi: “Uploaded via YouTube Capture”? To može da ukaže da je video snimljen pametnim telefonom.
Naravno, ne znači da ćete dobiti, niti da će vam biti potreban odgovor na svako od ovih pitanja.
Dok čekate odgovor na poruku ili mail možete da proverite da li je ostavio link ka nalogu na nekoj od društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, Google…), blogu ili sajtu, te na taj način stupite u kontakt u potrazi za dodatnim informacijama. Čak i da se ta osoba javi i da vam da određene podatke, njih takođe treba da proverite za svaki slučaj.
Pokušajte i da povežete aktivnosti na tim nalozima sa onim što se dešava u video klipu ili da vam to bude smernica za dalje pretraživanje:
– Koje informacije možete da pronađete na tim nalozima i da li one mogu da ukažu na nedavnu lokaciju, aktivnost, pouzdanost, pristrasnost ili dnevni red vlasnika naloga?
– Koliko i kako su ovi nalozi bili aktivni?
– Da li su imali interakciju sa drugima i kakvo je njihovo okruženje, odnosno da li ono ukazuje na blizinu priče o kojoj je reč u spornom video klipu?
3. Lociranje videa
Nakon što ste identifikovali i ispitali izvor, vreme je da pokušate da proverite sadržaj samog videa. Dobar put bi mogao da bude da utvrdite da na kojoj lokaciji je sniman, odnosno da li se ona poklapa sa lokacijom iz opisa (ukoliko je uopšte ima). Ukoliko primetite nešto karakteristično poput zgrade, crkve, drvoreda, planinskog venca, minareta, mosta… uvek bi valjalo da ih uporedite sa satelitskim snimcima i fotografijama koje su geolocirane.
Od pomoći mogu da vam budu i reklamni bilbordi, saobraćajni znaci, registarske tablice… ukoliko ih spazite na snimku – dobro ih razmotrite. Pod uslovom da je snimano napolju, sunce i senke mogu da vam “odaju” približno vreme u koje se događaj zbio.
Tu sada stupa na scenu Google Maps, kako biste ušli u trag lokaciji. Još bolje bi bilo ukoliko je moguće zumiranje Street View. U slučaju da Street View nije dostupan, onda postoji još jedna opcija – uključite fotografije u Google Maps opcijama i proverite da li fotke koje su geolocirane odgovaraju lokaciji sa videa.
Možda vam zatreba i ovo – Geolocated fotografije takođe mogu da se pretražuju pomoću naprednu pretragu funkcije na Flickr, Picasa i Twitter.
Tu je i Wikimapia na kojoj možete da potražite dodatne informacije o određenoj oblasti, uz napomenu da je ovo crowdsourced verzija Google Maps gde su označeni i opisane značajne lokacije, pa podatke treba uzeti s rezervom.
4. Utvrdite datum
Nije toliko komplikovano utvrditi da li je određeni snimak zabeležen na događaju kao što su demonstracije, politički skup, sportsko takmičenje, jer najčešće možete da ga poredite sa novinskim izveštajima, fotografijama sa društvenih mreža ili informativnih portala. Pretraživanjem ove platforme sa relevantnim ključnim rečima ili tagovima obično su dovoljni kao dokaz da pronađemo karakteristične objekte u okolini ili da uporedimo vremenske uslove.
Sam YouTube nam nudi opciju da upišemo kako mesto, tako i datum kada je snimljen određeni video, međutim, to je podložno mahinaciji.
Ono što bi moglo da pomogne je da proverite kakve su vremenske prilike bile su sajtovi koji nude podatke o temperaturi na određenoj lokaciji u nekom prethodnom trenutku. Jedan od njih je i Wunderground, gde na primer možete da vidite vremenske prilike za svaki dan od 1996. na ovamo.
5. Finalna provera: šta video prikazuje
Postoje neki momenti kada proveravanje činjenica nije dovoljno, već i da se služimo intuicijom i zdravim razumom. Da se zapitamo da li video uopšte ima smisla s obzirom na kontekst u kojem je snimljen i da li postoje tragovi koji ukazuju da nešto nije legitimno? Da li neki od detalja iz izvora i odgovora na pitanja ne štimaju.
Sada je vreme da svi vaših podataka zajedno i pitaju očigledne pitanja: Da li je video smisla s obzirom na kontekst u kojem je snimljen? Da li išta jar moj novinarski instinkt? Da li išta tražiti na svom mestu? Da tragovi ukazuju da nije legitimno? Da li neko od detalja izvoru ili odgovore na moja pitanja ne uklapa? Zapamtite, vaša pretpostavka je da je video je lažna. Da li dokazi potvrditi ili opovrgnuti tu pretpostavku?
Iz meni neobjašnjivih razloga ljudima je zanimljivo da izdvoje vreme da naprave čak i vešto izmontirane lažne klipove, samo da bi nekoga nasamarili. Jedan od najpoznatijih primera je i igrarija kanadskih studenata koji su “snimili” orla kako grabi dete u parku u Montrealu. Ipak, njihova podvala je razotkrivena jer je usporavanjem snimka uočeno da u nekim delovima nisu baš najbolje uradili senku orla.
BONUS>> Volela bih da čujem ukoliko vi iz ličnog iskustva možete da kažete na šta još treba obratiti pažnju prilikom provere videa i kako je učiniti efikasnijom. I do narednog čitanja – prikladna pesma uz ovu temu, ali i mnoge druge 🙂
https://www.youtube.com/watch?v=gDYtDBxGV0I
______
* Ovaj tekst je deo akcije Coca-Cola Bloggers Network Adria.
1 comments