Zvuči vrlo impresivno 59.115 ljudi iz 170 država posetilo je ove godine Lisabon zbog Web Summita.
Zvuči i vrlo respektabilno okupiti 1.200 govornika svetske klase, a među njima su i predstavnici visokog menadžmenta Intela, Reddita, Microsofta, Asane, Googlea, Booking.com, Amazona, HBO, BuzzFeeda, Hiltona, Slacka, Tindera, Flipborda, pa još i dobitnik Nobelove nagrade za mir, bivši predsednik Francuske, astronaut NASA, najbolji šahista svih vremena, ex bokserski šampion sveta…
Svaki naredni podatak koji bih nastavila da navodim u vezi sa Davosom za geekove mogao bi da vas oduševi.
Čitav događaj je super iskustvo zbog koga ćete poželeti da možete da se multiplicirate, čak i ako ste ranije to uvek kategorički odbijali. Istovremeno se na namanje 10 bina održavaju sjajni govori/debate/intervjui/paneli u trajanju od oko 20 minuta, od kojih vama i po samom opisu makar 3 zvuči toliko primamljivo da ne znate gde biste pre. Uporedo s tim je u sajamskom prostoru svoje (buduće) proizvode prezentuje više stotina startapa sa neverovatnim idejama i entuzijazmom, a i među posetiocima su ljudi od kojih možete mnogo toga da naučite ili sklopite vredno poznanstvo/partnerstvo.
Pa pogledajte samo spisak događaja koji su bili u okviru ovogodišnjeg Web Summita.
Da vam se zavrti u glavi!
Od veštačke inteligencije, holograma, startapa, finansija, medija, marketinga, pa do preduzetništva, biznisa, zdravstva i obrazovanja…
Ako dođete u nameri da produbite znanje iz oblasti u kojoj već jeste, onda postoji šansa da vam očekivanja budu izneverena. Međutim, ukoliko na maksimum podesite frekvenciju otvorenosti za druge oblasti, nove pristupe i načine razmišljanja – velika je šansa da ćete dobiti i više od očekivanog. (Moj kolega bloger Miloš Petrović je baš o tome pisao)
Svesni da okupljaju šarenoliku publiku organizatori su ciljano birali teme tako da svako u njima može da se pronađe i što je još važnije krene u akciju imajući na umu jedno: kako da rešimo što više postojećih problema i načinimo svet boljim mestom za život. Briga svih nas je da imamo pijaću vodu, dovoljno (zdrave) hrane i čist vazduh, zar ne?
Jasno im je bilo da su pretežno okupili misleće ljude koji su proaktivni i mogu da utiču na druge, jer koliko god na prvi mah vaša ideja bila revolucionarna, dobija na značaju tek kada oko nje okupite i zainteresujete kritičnu masu. Istorija je to potvrdila.
Čime god da se bavite i gde god da živite furiozna digitalna transformacija će pre ili kasnije dotaći i vas. Ne menjaju se samo prizvodi i procesi, već čitavo društvo, a formiranje boljih ljudi će uvek biti važnije od stvaranja pametnih mašina.
S toga sam odlučila da vam predočim nekoliko bitnih zaključaka ovogodišnjeg Web Summita u Lisabonu, koje će vam pomoći da spremnije zakoračite u budućnost.
Ljudsko-centrični sistemi
Čovekov najprirodiniji način komunikacije je govor, zato je sledeća velika stvar takozvani ljudsko-centrični interfejs, odnosno interakcija glasom sa sistemom. Pokušavajući da budem što preciznija možda sam zvučala malo nerazumno, no ako ste makar jednom koristili Siri ili Google Asistenta onda vam je inicijalno jasno na koji način ćemo sve više komunicirati sa uređajima, ne koristeći prste i tastaturu/displej.
Prednost ljudsko-centričnog dizajna je što će biti otvoren put i ljudima koji zbog zdravstvenih prepreka ne mogu da koriste računar ili mobilni telefon, a osim toga, ovo je mnogo intuitivniji način interakcije za sve generacije.
Ukoliko detaljnije želite da se uputite u ovu temu preporučujem vam da pogledate kratko predavanje Wernera Vogelsa, direktora informacionih tehnologija Amazona.
Širenje lažnih vesti
Da li su društvene mreže, odnosno tehnološke kompanije koje su ih kreirale, preuzele monopol nad vestima i kako stati na put širenju lažnih informacija bilo je jedno od pitanja koje se često ponavljano.
Ako bih zaključak morala da svedem u nekoliko rečenica, onda bi glasio ovako: Nikada nismo imali više informacija i nikada nismo bili više zbunjeni.
Ljudi koji su kreirali platforme poput Facebooka i Googlea uradili su to iz tehnotopije, ne pomišljajući koliko će moćne postati za sva društvena pitanja, pa i za distribuciju sadržaja. Setite se samo primera kojom brzinom se šire lažne vesti i visoko pozicioniraju na pretraživačima, gde vrlo često ostaju zauvek.
“A lie gets halfway around the world before the truth has a chance to get its pants on.” Winston Churchill
Ipak, tehnologija nije i ne može biti neutralna jer ju je napravio čovek, koji svakako ima namere. Zato bi globalni tech giganti, tj ljudi koji tu rade, trebalo da budu svesni svoje odgovornosti. Što pre je preuzmu brže će postati regulatorno telo.
“Ne postoji algoritam za istinu. Profesionalni urednici treba da budu nadležni za algoritam. Da ručno biraju ulazne informacije i konstantno nadgledaju izlazne informacije” – smatra Mike McCue, suosnivač Flipborda.
Seks roboti i VR pornografija
Mnogo reči je bilo o tome da li ćemo imati robota u svakoj prostoriji naše kuće, kako će izgledati sasvim običan dan 2030. godine, koliko je blizu trenutak kada će na putevima svi automobili voziti sami… a na predavanju robota Sofije iz Saudijske Arabije i Profesora Ajnštajna u Altice Areni bilo je 15.000 ljudi u želji da dobiju odgovor na pitanje da li će nas AI spasiti ili uništiti.
Pogledajte i sami dokle je čovek stigao sa razvojem veštačke inteligencije kao razumne persone.
Definitivno je da je tehnologija okupirala sve kutke i segmente naših života, pa čak i spavaću sobu. Upliv robota i virtuelne stvarnosti u pornografiju izaziva prilično kontroverzi, smatrajući seks poslednjim stubom odbrane ljudske intime. Nemojmo zaboraviti i da je to industrija u kojoj je prilično novca u opticaju, dakle: ako ljudi pokažu interesovanje – biće toga još više.
Koliko daleko je to otišlo ilustrovaću vam primerom debate u kojoj su učestvovale Dinorah Hernandez, direktorka i producentkinja BaDoinkVR (najvećeg svetskog VR sajta za zabavu za odrasle) i Kathleen Richardson, profesorka kulture i etike robota i veštačke inteligencije.
Jedna je zastupala stav da je to edukacija za odrasle i uči ih kako da budu bolji ljubavnici i da je dobro što u virtuelnom svetu mogu da ostvare fantazije koje u realnom ne mogu, a druga da je pred muškarce stavljen imperativ velikih penisa i da može da priloži naučna istraživanja da tu tvrdnju potkrepi.
Kathleen je još istakla da će društvo biti još više distancirano i da će se svoditi na masturbaciju, egocentričnost i mizoginiju. Na njenu opasku da su porno filmovi doprineli da žena bude u podređenom položaju, Dinorah je uzvratila da su u VR filmovima žene dominantne i da se muškarci skoro i ne pomeraju.
Zavisnost od društvenih mreža i igrica
Srbiju je među govornicima predstavljao, naravno, suosnivač Nordeusa Branko Milutinović. Jedan od panela na kome je učestvovao nosio je naziv Da li smo izgubili osećaj za zabavu i igru?
Rekao je prilično tačnu rečenicu, koliko god nam bilo bolno da je prihvatimo:
“Mnogi ljudi teško žive, od danas do sutra. Igrice im omogućavaju da na neki način u svom životu budu pobednici, jer malo je onih koji mogu stvarno da budu olimpijski šampioni”.
Sve je više zavisnika od video igara i interneta, a growth hacker i business influencer (izvinjavam se, ali nema adekvatnog i opšteprihvaćenog prevoda) Brendan Kane je skrenuo pažnju da i pored dobrih strana društvenih mreža ne treba da zaboravimo da oni koji razvijaju te platforme u svojim timovima imaju i bihevioralne psihologe i rade na tome da budu adiktivne, kako bismo mi što više vremena provodili tu.
“Kada si na Instagramu tragajući za lepom fotografijom ili čekaš notifikaciju, to je kao da si na slot mašini – uzbuđeno čekaš šta će se sledeće desiti. A od slot mašina u Sjedinjenim državama zarađuju više od bejzbola i kinematografije zajedno. Isto je kao sa drogom ili kockanjem, to je zavisnost, daju vam brzi fix.”
Žene u IT industriji
Mada je još pre toga bilo odličnih inženjerki, žene su početkom 80-tih (nehotice) isključene iz računarstva, kada su kompjuteri predstavljani i prodavani kao igračke za dečake. Ova kulturna stigma još uvek je zaglavljena u zapadnom svetu.
Nije mi ideja da ovde držim feministička mitingovanja (mada ima i ovakvih jezivih svedočenja na koje uvek treba skretati pažnju), jer ne smatram da žene po svaku cenu treba da se inputiraju u tehnološke kompanije i tu budu postavljene po ključu, već da stvorimo okruženje u kome će to biti prirodan izbor za svakoga.
Ako tehnologiju ogoljeno posmatramo kao alat za rešavanje problema i priliku za unapređenje života, onda je ženama tu itekako mesto, jer raznolikost je izuzetno važna za dizajn bilo kog proizvoda, kako bi bio prilagođen što raznovrsnijoj populaciji. Upravo to je istakao jedan od govornika, Blake Irvin, navodeći primer pravljenja prvih vazdušnih jastuka u automobilima. Dizajn i implementaciju radio je tim muškaraca i kada je proizvod počeo da se upotrebljava, ispostavilo se da žene i deca i dalje stradaju, jer upotreba nije sagledana iz tog ugla. Isto je i sa softverom danas.
Pogledajte naredni panel o ženama u startapima i koliko su zastupljene u raspodeli kapitala.
BONUS inspirativna priča
Među brojnim izlagačima – startapima koji su potencijalnim partnerima i investitorima predstavljali svoje (buduće) proizvode, upoznah preslatku Meeru Al Mazrouei iz Abu Dabija. Ona ima svega 15 godina i na odeljku Environmental and Clean Tech objašnjavala je vrlo smireno i zrelo šta je T.A.P. – cilindar sa vazdušnim pritiskom.
Rekla mi je da je na ideju došla 2013. kada je njen tata nekoliko dana bio u pustinji. Da bi tamo imao vodu, morao je mnogo da plati cisternu koju je pokretala električna energija. Tako je krenula da razmišlja kako da iskoristi vazdušni pritisak i evo je, njene pronalaske već koriste u porodičnoj kući.
Štand pored Meerinog svoj izložbeni kutak imala je tek nešto starija njena zemljakinja Khawla Alyammahi, koja je CTO Algalife (zelene alge pretvara u ekološko mastilo, koje može da se koristi za laserske štampače).
Mnogo bih volela da se za Meeru tek čuje širom sveta, ali ne samo kao izuzetak, već da inspiriše druge devojčice da budu hrabri pronalazači i pronađu rešenja za neke od gorućih pitanja na planeti.
1 comments