Scena za mojim radnim stolom neretko izgleda kao onaj GIF mačke koja besomučno udara po kompjuterskoj tastaturi. Povrh svega toga – radeći na potpuno različitim projektima, nekada dnevno promenim po 5-6 šešira. Svaki je drugačiji i svaki zahteva moju maksimalnu posvećenost.
Nije slučajno što ljudi često multipotencijalnost izjednačavaju sa multitaskingom, pa je obavezno pitanje publike na Curiosity Chatu bilo “kako sve postižete?” i varijacija na temu “imate li tajni kod za multiplikovanje?”.
Nemam, ali mogu da pokušam… 🤷♀️
Do ovog “otkrića” spontano sam došla na časovima joge, kada mi je bilo potrebno da se što brže isključim iz svih ostalih događaja tog dana i posvetim samo vežbanju. Spontano sam počela da uvek biram istu poziciju gde stojim, kupila sam i koristim prostirku drugačije boje od ostalih vežbača, a kada imam vremena pre početka stavim kap ulja lavande na predeo lica između usana i nosa. Naizgled zvuči kao besmislen ritual, ali moj mozak je sve brže procesuirao ovu “hokejašku” promenu i ulazio u ulogu u kojoj sam tada.
Naučnici bi vam verovatno stručnije objasnili ovu pojavu. Ja samo mogu da potvrdim: radi posao!
Počela sam to da primenjujem i na druge oblasti. Nazvala sam ga “mikro hakovanje” i vremenom krenula da primećujem i beležim koja to radnja me vezuje za koju od tih uloga.
No, cvrc… Većini je zajedničko da sedim u radnoj sobi pred laptopom i kucam. Da li sam već spomenula onaj GIF sa mačkom? 😹
Nije kao da imam 5 različitih prostorija i isto toliko laptopova, pa da mogu da se baškarim. Onda sam dodatno krenula da smišljam kako da ih diferenciram. Kada radim jedan posao tada pustim određenu vrstu muzike, kada za drugi krenem da čitam i istražujem obavezno mi je olovka u rukama i pored beležnica, za treći mogu da se premestim u dnevni boravak…
Shvatili ste poentu: određene uloge povezujem sa određenim akcijama, koje mogu na to da me asociraju, i uvek ih ponavljam.
Deluje šašavo, ali radi. Probajte, pa mi javite kako na vas deluje. Nisu mađije. Stvarno.
1 comment