Aleksandra Petrovski blog | Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Neka ovo postanu vaše redovne internet destinacije | Izazovi radost #26

By May 22, 2016 Inspiracija

alex41 Znate već da je praksa koju smo Branislava i ja ustanovile u YouTube serijalu Izazovi radost da u svakom videu dajemo po 3 preporuke od kojih su dve izazov za ovu drugu i da ona od tih bira jedan na koji će da odgovori u narednom videu. Sada smo napravile mali presedan, pa je Brana odgovorila na oba moja izazova i samim tim ja u 26. epizodi treba da vam preporučim zanimljiv blog. Srećom, to nije bio težak zadatak za mene 🙂

Preostala dva predloga za kvalitetno provođenje slobodnog vremena takođe su vezana za internet, ali sam odlučila da izbor padne na domaći dokumentarni film i YouTube kanal.

Read More

U čast promena i uspomena | Izazovi radost #24

By May 2, 2016 Inspiracija

 

izazoviradost24

Kultni bend Ekatarina Velika, jedan od dva za koje najviše žalim što nikada nisam bila na njihovoj svirci, izdao je nekoliko nedelja pre mog rođenja svoj drugi album. Na njemu je bila numera “Modro i zeleno”. Napisao ju je i otpevao Milan Mladenović. Imao je tada nepunih 27 godina i pevao je:

Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene.

 

Read More

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (II deo)

By April 25, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku8Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.

Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.

Read More

Diskretne heroine su među nama

By February 9, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

superhero-534120_1280

Kada je početkom sedamdesetih godina kao maturant gimnazije bila pred odlukom gde dalje da nastavi školovanje hrabro je odabrala da zakorači u svet nepoznatog. Vođena velikom znatiželjom Gordana Matić je bila rešena da upiše molekularnu biologiju na katedri Biološkog fakulteta u Beogradu koja je tek tada formirana. Bili su to pionirski koraci ove uzbudljive nauke u našoj zemlji. Njih je gazila i Gordana, a doveli su je do toga da bude naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i rukovodilac doktorskog programa Molekularna biologija na Biološkom fakultetu.

Read More

Umni rad je ništa naspram fizičkog. Umni rad je fizički neizdrživ

By November 19, 2015 Inspiracija

MihajloPupin

Nedavno sam, u okviru promocije TV emisije Sjajni pronalasci, imala priliku da uz stručno vođenje obiđem izložbu “Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije, a zatim i Mihajlov rodni Idvor, udaljen 50 km od Beograda. Za mnoge iz grupe bio je to prvi put. Za mene drugi na oba mesta. Pri svakom novom susretu sa Pupinovom zaostavštinom i ja saznam nešto novo, ali mi je bilo vrlo interesantno da gledam njih koji nisu skrivali oduševljenje i izraz lica kako-ovo-pre-nismo-znali.

Mora da je imao neku manu. Svaki genije je ima” – bio je komentar jednog poznanika.

Read More

Nijedan čovek nije ostrvo | Izazovi radost #28

By June 12, 2016 Inspiracija

alex32

Nijedan čovek nije Ostrvo, samo po sebi celina;
svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje.

Ernest Hemingvej je u romanu “Za kim zvona zvone” oživeo ove stihove engleskog pesnika Džona Dona.

A zašto baš njih spominjem biće vam jasno kada vidite / čujete prvu preporuku u novoj epizodi YouTube serijala Izazovi radost.

Read More

Da li sve uspešne žene liče jedna na drugu?

By June 2, 2016 Inspiracija, Persons

zene

Da li sve uspešne i ostvarene žene liče jedna na drugu i šta im je zajedničko?

Verovatno ste imali priliku da pročitate razne liste koje su varijacija na ovu temu i gde su upravo navedene zajedničke karakteristike, kao savet da i vi učinite isto. Ali, da ne generalizujemo.

Tokom Spark.me konferencije, koja je u Budvi okupila zaista kvalitetne ljude i još jednom bila odlična injekcija pokretačke energije, proćaskala sam sa damama za koje držim da su uspešne i da hrabro sebi razgrću put ka novim pobedama. Pričale smo o nekim naizgled običnim stvarima, ali istovremeno onima koji su neodvojivi deo nas i kroz njih možemo mnogo toga da saznamo.

Pa vi na osnovu njihovih odgovora sami procenite…

Kako izgleda tvoja jutarnja rutina?

VERONICA BELMONT: Zavisi šta ću raditi tog dana, jer imam različite poslove. Ali najčešće se budim oko 7, izvedem psa u park, kada se vratim napravim kafu i odgovaram na mejlove. To se gotovo ne menja, bez obzira šta radim ostatak dana. Notifikacije na telefonu su mi isključene do 8 ujutru, pokušavam da budem odvojena od toga dok ne popijem svoju prvu kafu.

DANICA KOMBOL: Pre nego što ustanete iz kreveta, morate da osvestite svrhu tog dana. Ostajem u krevetu, zatvorim oči i pokušavam da zamislim jedan cilj  za taj dan. To može da bude čak i da budem otvorena za nove prilike, da ostanem mirna kada je oluja. Sledeće je da popijem najveću čašu vode što mogu.

SARA ROSSO: Pokušavam da se ujutru bar neko vreme držim podalje od posla i kada se sama probudim tu je uvek kafa. Bez obzira na to što radim od kuće, svejedno se oblačim poslovno i pripremam za neki sastanak kasnije u toku dana. Tek tada proveravam sve pristigle notifikacije. Na telefonu mi je svega nekoliko obaveštenja uključeno, kako bih mogla da imam kontrolu nad tim.

NATAŠA ĐUKANOVIĆ: Veoma rano se budim i najpre uzimam telefon da proverim sve notifikacije. Ležim što duže mogu, ali je telefon uz mene. Ne samo da nikada ne isključujem notifikacije, već mi je i ton uvek uključen. To je verovatno zbog razmišljanja o deci.

SNEŽANA SUBOTIĆ: Ujutro čim otvorim oči prvo se hvatam za telefon da vidim šta je novo na mrežama i mejlu, a nakon toga se pristavlja jutarnja kafa uz koju kreće dnevno planiranje poslovnih aktivnosti. Jedna sam od onih koji uživaju u takvim malim jutarnjim ritualima.

JOVANA MILJANOVIĆ: Ustajem u 6:30, odradim nekoliko minuta meditacije u krevetu, popijem čašu limunade, zapišem misli u dnevnik i odredim prioritete za taj dan.

spark1

Koji su tvoji mali trikovi za produktivnost?

VERONICA: Prilično sam posvećena toj temi. Koristim čak i softver Risk your time da bih videla gde u toku dana izgubim vreme, kako bih mogla to da redukujem. Ali najčešće pravim to-do liste. Probala sam sve moguće aplikacije, ali mi je Wunderlist omiljena. Takođe koristim Sunrise Calendar. Pokušavam da odem offline oko 10 sati uveče, da ne proveravam mejl i čitam Twitter. Samo da svom mozgu dam malo vremena da se relaksira pre nego što krenem na spavanje. Mislim da je važno da imate offline vreme isto koliko i da budete produktivni online.

DANICA: Moj broj jedan savet za produktivnost je da izađem u prirodu. Naši dani su potpuno ludi, posebno kod ljudi koji rade u društvenim medijima, nekada ceo dan provedemo u žurbi i jurbi. Kada shvatim da se to dešava, pokušam da izađem, makar na 30 sekundi. Da gledam u nebo, biljke, da udahnem duboko… To me čini mnogo produktivnijom. Telefon mi je praktično prilepljen uz telo, ali kada izađem napolje, odabrala sam da to bude moje vreme. Čak i 30 sekundi može da napravi veliku razliku, da vam razbistri um i pomogne da bolje rešite naredni problem.

SARA: Obožavam liste, definitivno. Kada imam mnogo obaveza koje treba da završim, onda pokušavam da sebi napravim listu 3 stvari koje treba da uradim narednog dana. To mi veoma pomaže da uspem da se tokom večeri odmorim. Priznam sebi: ok, možda ovo ne mogu da završim danas, ali to je prvo što ću ujutru uraditi. Često to radim.

NATAŠA: Kada god mi nešto padne na pamet da treba da se uradi, odmah ga završim. Sve što ostavim za kasnije, ja zaboravim. Privatni i poslovni život su često isprepletani i često se trznem da bih se vratila. Nekada sam o tome više razmišljala, međutim sada sam i decu “uvukla” u posao i mnogo mi je lakše.

SNEŽANA: Mislim da je veoma bitno u kakvom okruženju radite. Kreativno okruženje i proaktivan način razmišljanja su nešto što može izvući najbolje iz svakog. Osim toga, važno je osluškivati i svoj bioritam. Neko je produktivniji u prepodnevnim, neko u poslepodnevnim satima. Pripadam ovoj drugoj grupi. Zato mi jutro služi mahom za planske aktivnosti. 😉

JOVANA: Žena ne može da postigne sve istovremeno i zato je bitno da znam šta je moj prioritet za taj dan, kako moji različiti identiteti ne bi upali u konflikt. Ne mogu isti dan biti savršena ćerka, devojka, drugarica, poslovna žena i to je ok. Zato svaki dan imam svesni izbor u šta će moje vreme i energija biti uloženi.

Preporuči nam knjige koje su presudno delovale na tebe.

VERONICA: Knjiga koja je verovatno najviše promenila moj život u protekloj godini je 10% happier, to je knjiga o meditaciji i nešto što mi je definitivno bilo potrebno da naučim i uvrstim u svoju dnevnu rutinu. Moj kapriciozni mozak stalno dobija nove nadražaje i ponekad mi je potebno da se fokusiram i dozovem sebi. To nije religiozni način meditacije, i možda ćete se na početku osećati malo čudno, ali je zaista blagodet za bolje funkcionisanje mozga. Zato tu knjigu Dana Harrisa rado preporučujem svakome.

DANICA: Behind the Cloud Marca Benioffa je odlična knjiga za ljude koji se bave prodajom, dobijate mnoge ideje, kako da to uradite na svoj način, ne prateći pravila.
Thrive Arianne Huffington je došla u pravom trenutku u moj život, da svahtim važnost meditacije. Čim sam je jednom pročitala, odmah sam meditaciju uvrstila u svoju dnevnu rutinu. Imam aplikaciju na svom telefonu, zove se Calm, u kojoj postoje meditacije od po 5, 10 ili 15 minuta. Kada je kiša, pa ne mogu da izađem u prirodu, onda izdvojim vreme da meditiram uz tu aplikaciju i veoma mi pomaže.

SARA: Definitivno Search Inside Yourself. Svesna meditacija mi pomaže da prebrodim mnoge probleme koje imam. da napravim distancu između posla i privatnog života. ta knjiga mi je mnogo pomogla da vežbam kako mogu da izađem iz teških situacija ili kako da se nosim s nečim na drugačiji način. mislim da nekada ne možemo da se iskontrolišemo kada preteramo u određenoj reakciji, kažete ne mogu da verujem da mi se to dešava.

NATAŠA: Stalno pratim šta na blogu piše Brian Solis zbog toga mi je veoma drago što je on ove godine bio govornik na našoj konferenciji. Pošto imamo različita tržišta, mnogo čitam knjige istoriji, tradiciji, kulturi… drugih zemalja i odatle se mnogo uči. Poslednje što sam čitala je Empress Dowager Cixi, o kineskoj udovici carici koja je napravila veliku promenu u XIX veku, uvela nove medije i prvi put je bilo dozvoljeno da pišeš nešto protiv vladara.

SNEŽANA: Za nekog ko veoma voli knjige, ovo je teško pitanje, jer ih je bilo dosta. Mogla bih reći da su presudan uticaj imale tri knjige: Počnite sa zašto – Simon Sinek, Bogati otac, siromašni otac – Robert Kiosaki i Element – Ser Ken Robinson. Svaka je promenila i upotpunila moj način razmišljanja i odnosa prema poslu.

JOVANA: Izdvojila bih Brene Brown, Ariannu Huffington i Sheryl Sandberg. To je moj čarobni miks autorki čije knjige svaka žena mora da pročita.

Niste ranije poznavali ove dame? Sada je vreme da ih upoznate!

Veronica Belmont je savetnica brojnih startapova i jedna od najuticajnijih osoba iz sveta tehnologije na društvenim mrežama. Veronica radi u medijima i industriji tehnologije od 2004. godine, kada se preselila u San Francisko. Bila je novinarka za CNET Networks i Discovery Digital, gde je vodila njihove centralne audio i video emisije o tehnologiji. Njena ljubav prema inovacijama, posvećenost poslu, brojna mreža kontakata i činjenica da je uvek na izvoru informacija su joj omogućili da postane savetnica brojnim startapovima, među kojima su Goodreads, about.me (gde je i član odbora direktora), Soundtracking, WeGame, Forge, ChicCEO… Njenim inspirativnim intevjuom završen je 4. Spark.me.

Danica Kombol je izvršna direktorka Everywhere Agency, američke marketinške agencije specijalizovane za društvene medije i rad sa uticajnim online korisnicima. U okviru kompanije Danica radi na osmišljavanju i sprovođenju uspešnih digitalnih marketinških kampanja za neke od najvećih američkih kompanija, poput Macy’s (najveći lanac robnih kuća u SAD) i Cox Communications. Kampanja koja je agenciji donela međunarodno priznanje i mesto u Ginisovoj knjizi rekorda za najveći broj puta podeljenu poruku na društvenim mrežama je humanitarna kampanja #BeatCancer, koja je za cilj imala da pospeši upotrebu društvenih mreža za pomoć humanitarnim organizacijama koje se bore protiv raka.

Sara Rosso je direktorka marketinga u Automatticu, kompaniji koja je kreirala WordPress.com, najpopularniji onlajn servis za hosting veb sajtova koji koriste WordPress platformu. Roso iza sebe ima i 2 decenije rada na razvoju poslovnih operacija i upravljanju angažmanom online korisnika u kompanijama kao što su Ferrero International, Moleskine, Hewlett-Packard i Ogilvy. Amerikanka na privremenom radu u Italiji je pokretačica Svetskog dana Nutele i govornica na ovogodišnjoj Spark.me konferenciji.

Nataša Đukanović je ekonomistkinja po obrazovanju, ko-osnivačica digitalizuj.me i direktorka marketinga domen.me. Nataša je član organizatorskog tima Spark.me konferencije i mama troje dece.

Snežana Subotić je PR & Event Manager sa višegodišnjim iskustvom u trenerskom radu. Osim edukacije u oblasti retorike i PR-a osmislila, organizuje i vodi Akademiju za planiranje i organizaciju događaja. Fokus interesovanja su joj event PR, event marketing i bezbednost organizovanja i realizacije događaja. Zaljubljenik u TED i TEDx konferencije. Od 2011. godine učestvovala u organizaciji pojedinih TEDx konferencija u Srbiji. Članica tima Adria Daily Magazina i autorka bloga Prototip. Osnivačica i direktorka Prototip Events. Kao i ja, bila je zvanična blogerka Spark.me 2016.

Jovana Miljanović je mlada preduzetnica iz Beograda koja se bavi tehnološkim startapovima, digitalnim marketingom i konsultantktinja je klijentima u Srbiji i u inostranstvu. Radila je za velike tehnološke kompanije u Njujorku, Londonu i Beogradu (VEVO, Estro Communications, EntrepreneurHandbook, White City Soft, Devana Technologies) i suosnivačica je tri mobilne aplikacije. Bila je zvanična blogerka Spark.me 2016. Pročitajte i njen tekst Šta je za mene uspeh?

6 životnih lekcija sa tech konferencije

By June 1, 2016 Digital, Događaji

TNW Conference 2016 Image by Bas Uterwijk

Bio je još februar kada sam videla listu potvrđenih govornika za The Next Web Europe konferenciju krajem maja. Na jednom mestu bili su ljudi koji su na vrhu liste predavača koje sam ikada želela da slušam uživo. Bukvalno sam razrogačila oči kada sam to spoznala. Kakav penal! Već tada sam tiho logistički pripremala svoj odlazak. Posle različitih peripetija – eto mene u Amsterdamu.

Read More

Svi mi imamo moć da se teleportujemo, a za šta nam ona služi?

By May 24, 2016 Digital, Putovanja

vr-travel-apps
Nedavno mi je poznanica u poverenju ispričala da je obišla mnoga mesta širom sveta zahvaljujući Google Street View. Kaže mi da kada njeni ukućani odu na spavanje, satima hoda ulicama dalekih gradova. Da, pogađate. Ana je skromnijih materijalnih mogućnosti i putuje znatno manje nego što to njen radoznali duh ište. Međutim, poznaje neka mesta bolje od ljudi koji su na njima fizički bili.

I sama ponekad na ovaj način prošetam Galapagoskim ostrvima, Aljaskom, Nepalom, Čileom, Bolivijom, zaronim u okeane…

Read More

10 saveta kako da izvučete najbolje moguće od konferencije

By May 12, 2016 Događaji

laptop

Samo u narednih mesec dana trebalo bi da budem učesnica na tri poslovne konferencije i to u tri različite države. Jedna od njih je Spark.me, a koje su preostale dve saznaćete već uskoro, ukoliko me pratite na društvenim mrežama. Kako je Spark interaktivna konferencija iz oblasti marketinga i tehnologije dizajnirana da podstakne kreativnost učesnika, da im omogući da unaprede svoje znanje zahvaljujući međunarodno priznatim govornicima, da im pomogne da unaprede svoje poslovanje, kao i da osmisle i započnu nove poslovne poduhvate, to me je inspirisalo da izdvojim savete kako da ovakve događaje iskoristite na najbolji mogući način.

Read More

Realnost nije briga na koju se oni obaziru

By May 5, 2016 Događaji

sparkme

Jeste. Ovo je moj blog. Međutim, danas ću njima da prepustim šou. Ionako je sva prilika da će oni biti moji heroji meseca maja.

A i ko mi je kriv kada sam im postavila inspirativna pitanja, pa njih još dodatno udario adrenalin jer do početka konferencije broje još sitno.

Ok. Sada da se uozbiljim i napišem dostojan uvod. Trebalo je da glasi nekako ovako…

Ako čitate ovaj blogpost onda je velika verovatnoća da živite u regionu. Ako ste zaposleni li naginjete ka IKT sektoru onda je velika verovatnoća da znate za Spark.me konferenciju, koja okuplja lidere iz poslovnog sveta, sveta tehnologije, inovacija i marketinga, startapove i ljude željne znanja.

Kažu – jedna od najvećih marketing konferencija u Jugoistočnoj Evropi. Nastavite li da čitate naredne redove shvatićete i zašto. No, bez brige jer još nije kasno da uhvatite poslednji voz za Budvu.

Da, održava se u Budvi. Evo već četvrta godina. Nisam bila do sada, ali mnogi ljudi čije mišljenje uvažavam imali su samo reči hvale. Prethodne dve godine izjalovili su se planovi da prisustvujem konferenciji, pa sam je na kraju pratila samo putem strima i žalila što nisam u sali sa njima, jer zaista rade odličan posao. Ove – eto mene krajem maja na pjenu od mora! I nadam se da Desanka Maksimović nije bila u pravu kada je napisala da je sreća lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da.

U svakom slučaju, prenosiću vam utiske sa Sparka, a kako sam stari štreber već sam počela da se pripremam.

Deo ekipe koja je u organizaciji ove konferencije upoznala sam na različite načine, neke uživo, neke samo virtuelno. Shvatih da nikada ranije nismo vodili neke filozofske razgovore na temu Spark.me. Tu ne računam one koji su počinjali i završavali se sa “zamisli koooliko dooobro bi bilo da dođe Gary Vee“. Mojim pitanjima sada sam verovatno inicirala Itanu Prljević, Sanju Gardašević, Jovanu Bigu i Vladimira Vulića da bace novo svetlo na svoj minuli rad.

Uvod se previše odužio, a zapravo je poenta u odgovorima sparkovaca. Obavezno ih pročitajte, zanimljivi su.

Kako izgledaju poslednjih 24 sata pred konferenciju?

Itana: Euforija. Jedina reč koja odgovara sveopštem stanju. Euforija zbog poslednjih priprema, euforija zbog “last minute” prepravki, i euforija zbog dolaska učesnika. Ovo poslednje naročito, jer to za mene znači gooomilu zagrljaja. 🙂

Sanja: Ja sam poznati tremaroš tako da za mene poslednja 24 sata izgledaju pomalo haotično, ali je suštinski sve spremno. Prolaze se još neki poslednji detalji, dočekuju se govornici, pozdravljaju učesnici, ali je glavni zadatak da se dobro naspavamo za sutrašnji dan. 😀

Kako birate govornike?

Vanja: Planiranje programa Spark.me konferencije je postao posao koji radimo tokom čitave godine. Pratimo aktivnosti preko 150 predavača. Da bi obezbedili 10-15 vrhunskih predavača na konferenciji, neophodno je da kontaktiramo preko 60 predavača. Od nekih nikada ne dobijemo odgovor, sa nekima dogovorimo sve detalje nakon svega par mejlova, sa nekima pregovaramo mesecima (i ponekad, na kraju, ne bude ništa), neke uspemo da dovedemo poslije par godina stalnog kontakta, a neki su nam poslije četiri godine konferencije, još uvek, neostvarena želja.

Nekoliko je kriterijuma koje koristimo za izbor predavača:

1. Da li je osoba svjetski poznata i priznata u svojoj oblasti?;

2. Da li je osoba vrhunski predavač? (prethodna stavka, sama po sebi, nije garancija da će ostaviti sjajan utisak na sceni);

3. Da li osoba doprinosi misiji Sparka? (Da li pomaže u pomeranju granica?);

4. Da li je osoba spremna na saradnju (ne želimo da radimo sa “teškim” osobama i “primadonama”);

5. Da li je osoba spremna da “pro bono” održi predavanje? (nijedan predavač na konferenciji ne dobija honorar);

6. Da li je osoba (relativno) nova za region? (uvek se trudimo da imamo ekskluzivu).

sparkme1

Ko i šta su vam do sada neostvarena želja?

Jovana: Definitivno Gary Vaynerchuk. To je osoba koju “maltretiramo” da dođe još od prvog Sparka. Dakle, Gary, ako čitaš ovo, samo da ti poručimo da nećemo prestati sa smaranjem dok ne dođeš.

Vanja: Da, Gary je ujedno i osoba koju naša publika ubedljivo najviše traži za govornika. Moji favoriti su Mitch Joel, Nilofer Merchant, Jane McGonigal, Željko Obradović i Ana Ivanović.

giphy (1)

Šta smatrate dosadašnjim najvećim uspehom Spark.me konferencije?

Jovana: Ekipu i energiju koju smo stvorili oko konferencije! Tvrdim da su to najbolja dva dana u godini, jer se ne osećaš kao vanzemaljac, nego si među ljudima koji te razumeju i koji dele slične ili iste vrednosti i strasti kao mi. To je gomila super pametnih ljudi koji se, zbog previše obaveza, okupe, najčešće, samo jednom godišnje (i to baš na Sparku) da bi se družili, naučili nešto novo i napunili baterije do sledeće godine i novog Sparka.

Kako je Spark uticao na lokalnu zajednicu i možete li, kada se osvrnete, da izdvojite jednu ili više osoba na čiji poslovni uspeh je najviše uticala?

Itana: Inspiracija i podstrek lokalne zajednice su zapravo glavni razlog organizacije konferencije. A kada kažem lokalna, ne mislim samo na Crnu Goru, već na čitav region. Svaki učesnik je imao priliku da upozna svetski poznate i priznate stručnjake u svom domenu posla, i na taj način stvori sebi konekcije koje ostaju za ceo život. Što se tiče pojedinaca, najveći uspeh su imali startupovi, pobednici takmičenja koji su kao nagradu dobijali prisustvo u TechCrunch Disrupt “Aleji preduzetnika”, gde su imali priliku da se povežu sa najvažnijim imenima Silicijumske doline.

Vanja: Spark.me je otvorio novi mogućnosti za mnoge ljude i mnoge kompanije, prvenstveno promjenom načina razmišljanja. Uspjeh je stvar individualne percepcije, pa ga je nezahvalno rangirati, tj. identikovati i kvantifikovati na čiji uspjeh je konferencija najviše uticala. Ako je potrebno da istaknem na što smo mi u Crnoj Gori najviše ponosni, onda su to dva startapa i jedna osoba. TourVia.me i Budo Finder su prva dva crnogorska startapa koja su dobila finansiranje od nekog stranog fonda (u oba slučaja je u pitanju bio bugarski Eleven), a oba su se, po prvi put, predstavila javnosti na Spark.me startap takmičenju. Andrija Vučinić, iz Podgorice, je jedina osoba iz regiona koja radi za Automattic, a inicijalni kontakt je ostvaren upravo na Spark.me. Automattic je kompanija čija vrednost je procenjena na više od 1,6 milijardi dolara i koja je kreirala WordPress.com, najpopularniji onlajn servis za hosting veb sajtova koji koriste WordPress platformu.

Koji je nezaboravan kompliment koji ste dobili kao organizator konferencije?

Vanja: Svi komentari, čak i oni negativni, nam mnogo znače, jer nam pomažu u nastojanju da Spark.me svake godine učinimo još boljim! Lično, najdraže su mi dve pohvale.

Alf Rehn, jedan od najboljih profesora menadžmenta, preduzetništva i inovacija u Evropi, je rekao: “Spark.me nije samo vrhunska crnogorska konferencija, niti samo vrhunska evropska konferencija. Spark.me je, bez sumnje, događaj svetskih razmera sa neverovatno angažovanom publikom i nekim od najboljih predavača koje sam imao priliku da čujem.”

David Armano, direktor za globalnu strategiju u Edelmanu, najvećoj nezavisnoj PR agenciji na svetu, je istakao: “Kada bi konferencije bile oaze, Spark.me bi savršeno odgovarao tom opisu – reč je o nesvakidašnjem okupljanju blistavih i umova željnih znanja u živopisnom okruženju koje Crna Gora predstavlja.

Šta je najvrednije što ste vi naučili tokom proteklih godina pripremanja Sparka?

Jovana: Da pošalješ nekog 5 minuta pre početka pauze za ručak da ti zauzme mesto. 🙂 Šalim se, naravno, naučili smo da verujemo Vanji, jer ako kaže da će da dovede Obamu na Spark, on će ga dovesti.

Sanja: Ja sam najmlađi član tima kada se radi o godinama rada na Spark.me konferenciji i mogu da kažem da je spremanje jedne ovakve konferencije iskustvo koje sve ono što znate i ne znate istera na površinu. Potrebno je da istovremeno ispratite svaki detalj, da predvidite svaki momenat iskustva koju ljudi imaju na konferenciji, a da istovremenu na umu imate veću sliku – misiju same konferencije. Spark me je naučio koliko je zajednica bitna i da je potrebno da uvek verujemo u sebe jer možemo da naučimo i postignemo sve što naumimo.

Vanja: Važno je postaviti ciljeve što više! Koliko god vam se nešto na početku učini nemogućim, uz pravi tim, mnogo rada i ogromnu energiju, prevazići ćete to. Da li je bilo realno da u Budvi organizujemo konferenciju koja će privući 450 ljudi iz 20 država širom sveta? Nije. Da li je bilo realno da organizujemo konferenciju sa svetski poznatim predavačima, a da pri tome raspolažemo za nultim budžetom za honorare predavača? Nije. Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Pankaj Ghemawat) koja je među Top 15 menadžment mislioca na svetu? Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Christopher Fabian) koja je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu prema časopisu Time? Nije. Da li je bilo realno da osoba (David Armano) u istoj godini odbije da bude predavač na LeWebu u Parizu, a prihvati da bude predavač na Spark.me? Nije. Ali, kao što kaže legendarni košarkaški trener, Dule Vujošević – “Realnost nije briga na koju se mi obaziremo!“.

giphy (2)

S kakvom emocijom želite da učesnici odu sa konferencije?

Itana: Ja se kao community manager potrudim da odu sa što više zagrljaja. Ekipa odradi sve ostalo. 😉

Sanja: Sa osećajem da imaju moć da menjaju stvari, odnosno sa motivacijom, ali i znanjem koje im je potrebno da bi ostvarili svoje ciljeve.

Šta je to što Spark.me izdvaja od drugih sličnih konferencija?

Jovana: Energija koja se stvori zbog ljudi koji dolaze, i slobode koju imaju i učesnici i govornici. Na Sparku se svi druže, razmenjuju iskustva i znanja, imali oni tri uspešna startapa iza sebe i nekoliko stotina miliona dolara na bankovnom računu, ili bili to klinici od 20 godina koji tek kreću u potragu za svojim pozivom.

Sanja: U prvom redu je to atmosfera koja je rezultat i velike posvećenosti kompanije doMEn kao organizatora konferencije, ali i entuzijasta koji se vraćaju iz godine u godinu i koji su značajno doprineli njenom rastu. I naravno, predavači koji su među najboljima u svojim oblastima, koji predaju na najvećim konferencijama na svetu, a koji su prepoznali značaj i potencijal Spark.me konferencije dovoljno da ulože svoje vreme pro bono.

Kada se budete penzionisali, šta biste voleli da svojim unucima pričate o Sparku i dometima koje ste postigli?

Jovana: Definitivno ću svojim unucima pričati o tome kakva smo mi ekipa bili, kakve sam ljude upoznala, i koje smo ljude doveli u Crnu Goru. Takođe, objasniću im i čuvenu tradiciju da se na Spark.me ne dolazi bez slatkiša – u prvom redu, Orea i čokolokuma. 🙂

giphy (25)

Sanja: Volela bih da Spark.me još uvek postoji, u nekom obliku koji će da pomera granice i tada, kako bi i sami mogli da osete deo te atmosfere. 🙂

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (I deo)

By April 22, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku1 Znate šta, ovaj tekst je predugo stajao u draftu, dok je čekao finalni glanc. Uvek ima šta da se prepravi, ispravi, ali prošlo je već nekoliko meseci od moje posete Bakuu i red je da konačno ugleda svetlost dana, inače će utisci izbledeti.

Pripremila sam ukupno 10 kratkih priča (umesto jedne duuuge) o prestonici Azerbejdžana. I da to ne bi bio ćilim bez kraja odlučih da ga podelim u dva dela. Kada bih opisivala sve detalje verovatno bi ih bilo još makar toliko. No, treba i vi nešto da doživite kada posetite Baku, zar ne?

Uživajte u ovim pričama. Čitajte ih kojim redom vam drago i budite slobodni da me priupitate ukoliko želite još nešto da saznate o šarmantnom gradu na obali Kaspijskog jezera.

1. Evropa u Aziji, Azija u Evropi

Azerbejdžanski sportisti se nadmeću na evropskim takmičenjima. I to je super, jer moraju nekoga i fudbaleri Srbije da pobede. Šalu na stranu, nije da nemaju dobre sportiste, ali pre svega rvače i gimnastičare. Geografski i metaforično teško u Bakuu može da se razazna granica. Činjenica je da političari i imućni ljudi žarko žele da se približe Evropi, ali je i u glavnom gradu primetan mentalitet i uticaj na gradnju Orijenta u kombinaciji sa sovjetskim nasleđem. Očito je 70 godina ostavilo traga na novije generacije.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka došlo je do masovnog raseljavanja stanovništva (videti pod Nagorno-Karabah) zbog obostranog etničkog čišćenja i sukoba između Azerbejdžana i Jermenije, koji je nedavno “podgrejan” i zbog koga već godinama kopnenim putem ne možete iz jedne u drugu zemlju. Nema zvaničnih podataka, međutim osnovano se tvrdi da je oko 700.000 starosedelaca napustilo Baku i iselilo se u svud po regionu i svetu. Na njihovo mesto pristiglo je oko milion građana iz duboke provincije Azerbejdžana, donoseći sa sobom svoje navike i način života.

2. Nafta je prošlost, sadašnjost i budućnost

Baku je prvi grad na svetu u kome je eksploatisana, primenjena i prerađena nafta. Bilo je to 1847. kada je na Bibi-Ejbatu prvi put izbila nafta. Tada je i počela njena eksploatacija na industrijski način. Godine 1872. braća Nobel su u Bakuu osnovala prvu naftnu kompaniju. Nakon toga su u zemlju počeli da neprestano dolaze preduzetnici sa svih strana sveta, nastojeći da ugrabe svoje naftno polje, a bogatstva su stvarana preko noći.

Otkad je ova država na južnom Kavkazu postala nezavisna od Sovjetskog Saveza 1991. u taj deo sveta ušle su i zapadne naftne kompanije koje profitiraju od enormnih resursa. Azerbajdžanske naftne rezerve se procjenjuju na 14 milijardi barela.

Ni danas ne morate mnogo da zalazite na periferiju da biste videli ekspoataciju nafte ili gasa. Oni su sinonim za bogatstvo i sigurnu budućnost. Još bolje dane najavljuje ambiciozan dogovor sa Gruzijom i Turskom o izgradnji Transanadolskog gasovoda TANAP, koji bi trebalo da bude alternativa ruskom Južnom toku.

Mladi imaju perspektivu ukoliko se bave naftom, država stipendira najbolje da studiraju na svetskim koledžima i potom se vrate. Otprilike tako je glasio odgovor našeg lokalnog vodiča na moje pitanje koliko Vlada brine za budućnost mladih i kakva im je perspektiva u zemlji.

Poređenja radi, prosečna plata u Azerbejdžanu iznosi oko 500 američkih dolara, dok je prosečna penzija svega 200. Mesečne zarade srećnika zaposlenih u naftnom sektoru kreću se od 1.200 do 2.400 dolara.

baku7

 

3. Slabo divane engleski

Želeći što više da se približi Zapadnom svetu glavni grad Azerbejdžana je bio domaćin Eurosonga maja 2012, zbog čega su odnosi sa susednim Iranom bili prilično napeti, kao i prvih Evropskih igara juna 2015. Mnogo novca su uložili u organizaciju oba događaja i sve je izgledalo spektakularno (a meni nije lako izmamiti tu reč!).

Posetila sam Baku dva meseca nakon Evropskih igara i kao zaostavštinu istih imala priliku da se vozim ljubičastim taksijem – pandan londonskom žutom, koji je kako su mi objasnili upravo uveden kao atrakcija turistima. Em je cena niža od regularnog (koji je u rangu sa beogradskim), em je zabavno iskustvo. Da, to sam pomislila, ali nije bilo zabavno što sam se dva puta jedva sporazumela sa taksistima dokle idem, iako sam držala karticu sa adresom hotela. Ok, možda su neki drugi prevozili tih 6.000 učesnika Evropskih igara. Čitah da do pre neku godinu nisu imali taksimetre, kao i da generalno nisu baš najsigurniji vozači.

Izuzimajući gostoljubivog menadžera hotela u kome smo odseli i koji nas je čak i ispratio, nisam imala sreće da naletim na ugostitelje koji govore engleski jezik ni u nacionalnim restoranima u samom centru grada. Nažalost, turski ne znam, ruski natucam, pa smo se malo pripomogli rukama i slikama.

Što se same kuhinje tiče – ako vam se dopada turska uživaćete u azerbejdžanskoj hrani.

baku3

4. Liberalan i moderan grad

Kada putujete u muslimansku zemlju mogu vas upozoriti da strogo vodite računa da ne duvate nos na javnom mestu, ne pokazujete prstom na druge osobe ili stvari, da ne čačkate zube u restoranu, da se ne grlite i razmenjujete nežnosti sa partnerom na javnom mestu, da ne žvaćete žvaku, da (ako ste devojka) nosite što dužu suknju i pokrivena ramena. Suštinski, ako ste pristojni većinu ovih stvari nećete raditi gde god da ste na planeti, a ako vam se nešto od toga i omakne u Bakuu – niko vas neće popreko pogledati.

Baku je liberalan i moderan grad, jer takav nam je predsednik. Sve što hoćete možete da obučete” – rekao mi je jedan mladi i obrazovani Azer.

Mada su sve liberalniji, kada se spusti mrak teško ćete zateći devojku “iz poštene kuće” koja šeta ulicom. Zabavljanje je dozvoljeno pre braka, ali neudate dame izlaze jedino tokom dana i to neretko upadljivo obučene i doterane.

Nasuprot tome, uveče ćete u centru grada u restoranima brze hrane ili nekom od mnogo prelepih parkova zateći priličan broj majki (ili oba roditelja) sa sitnom decom, možda čak i u vreme kada se podrazumeva da bi trebalo da spavaju.

baku2

5. Duh Pariza i Venecije

Jedan od mojih saputnika u Bakuu konstatovao je da je tu video više mercedesa nego u Nemačkoj. I ja sam tu videla više prodavnica luksuznih brendova nego u Parizu, a poznato je da tamo žive “ajkule”. Gucci, Dior, Tiffany, Dolce i Gabana za velike i male (postoje specijalizovane radnje za decu sa potpisom ovih brendova)… mame vas duž grandiozne Nizami ulice, smeštene tako da vam je i Kaspijsko jezero na dohvat ruke. Istočno od Austrougarske tako skoncentrisan luksuz nisam videla čak ni u Moskvi i Istanbulu, a zapadno – samo u Parizu. Uz ogradu da nisam bila u Rimu.

Ima Baku nešto i od preporznatljivog duha Venecije. U jednom delu predivno uređenog šetališta uz Kaspijsko jezero, tik uz Muzej tepiha (u obliku tepiha!) je popularni lounge klub koji ima kanal kroz koji možete da se provozate gondolom. Ali izgleda da je to tek početak nove Venecije, jer je planirano je da se izgradi i 41 veštačko ostrvo u Kaspijskom moru, koje će biti povezano sa 150 mostova i gde bi trebalo da živi veliki broj ljudi.

 

Ovaj šum koji čujete u pozadini nije moja loša kamera, već vetar koji gotovo neprestano duva u Bakuu. O tome sam pisala u nastavku priče, kada sam vas povela u malo detaljniji “obilazak” uz nekoliko autentičnih video snimaka.

%d bloggers like this: