Aleksandra Petrovski blog | Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

3 slavne ličnosti koje bih pozvala na večeru | Izazovi radost S2E6

By December 4, 2016 Inspiracija

Pred vama je novi specijal u okviru serijala Izazovi radost, a on ima radni naziv Na večeri sa… I bez obzira što mi je svaki prethodni video drag, za ovu temu slobodno mogu da kažem da mi je najdraža.

Read More

Posle ovoga ćete bataliti svoj telefon na ulazu u bar

By November 8, 2016 Događaji, Ljudi & mesta

Oprostiće mi armija motivacionih govornika, ali u poslednjih godinu i po dana osoba koju najčešće citiram je Dušan Zarić, barmen i miksolog iz Beograda. On već 20 godina radi u Njujorku i jedan od onih sa liste Naši uspešni u svetu, STVARNO uspešni.

Gosti koji dolaze da potroše novac u današnje vreme mogu da ga potroše na 300 različitih mesta. I to što su odlučili da dođu kod vas i potroše novac sa vama je već jedna privilegija. Ja to ne uzimam zdravo za gotovo i želim da ti ljudi osete da ih poštujete. Morate da budete zadovoljni i srećni sami sa sobom, da biste to mogli da podelite sa drugima“, rekao mi je Dušan, kada smo jednom prilikom razgovarali.

Read More

Šta blogeri mogu da nauče od novinara, a šta novinari od blogera

By September 15, 2016 Društveni mediji, Novinarstvo

Svakim danom linija razgraničenja novinara i blogera sve je bleđa. Moglo bi se čak reći da razvoj i dostupnost tehnologije gotovo da je briše. Koliko god vam to zvučalo kao kliše fraza.

Bilo da su deo kolektiva od još 5.000 ljudi ili sede u sobičku studentskog doma svako od njih je danas medij za sebe.

Razlike gotovo da nema.

Razliku prave Kvalitet i Kredibilitet.

Read More

Da li sve uspešne žene liče jedna na drugu?

By June 2, 2016 Inspiracija, Persons

zene

Da li sve uspešne i ostvarene žene liče jedna na drugu i šta im je zajedničko?

Verovatno ste imali priliku da pročitate razne liste koje su varijacija na ovu temu i gde su upravo navedene zajedničke karakteristike, kao savet da i vi učinite isto. Ali, da ne generalizujemo.

Read More

6 životnih lekcija sa tech konferencije

By June 1, 2016 Digital, Događaji

TNW Conference 2016 Image by Bas Uterwijk

Bio je još februar kada sam videla listu potvrđenih govornika za The Next Web Europe konferenciju krajem maja. Na jednom mestu bili su ljudi koji su na vrhu liste predavača koje sam ikada želela da slušam uživo. Bukvalno sam razrogačila oči kada sam to spoznala. Kakav penal! Već tada sam tiho logistički pripremala svoj odlazak. Posle različitih peripetija – eto mene u Amsterdamu.

Read More

Neka ovo postanu vaše redovne internet destinacije | Izazovi radost #26

By May 22, 2016 Inspiracija

alex41 Znate već da je praksa koju smo Branislava i ja ustanovile u YouTube serijalu Izazovi radost da u svakom videu dajemo po 3 preporuke od kojih su dve izazov za ovu drugu i da ona od tih bira jedan na koji će da odgovori u narednom videu. Sada smo napravile mali presedan, pa je Brana odgovorila na oba moja izazova i samim tim ja u 26. epizodi treba da vam preporučim zanimljiv blog. Srećom, to nije bio težak zadatak za mene 🙂

Preostala dva predloga za kvalitetno provođenje slobodnog vremena takođe su vezana za internet, ali sam odlučila da izbor padne na domaći dokumentarni film i YouTube kanal.

Read More

U čast promena i uspomena | Izazovi radost #24

By May 2, 2016 Inspiracija

 

izazoviradost24

Kultni bend Ekatarina Velika, jedan od dva za koje najviše žalim što nikada nisam bila na njihovoj svirci, izdao je nekoliko nedelja pre mog rođenja svoj drugi album. Na njemu je bila numera “Modro i zeleno”. Napisao ju je i otpevao Milan Mladenović. Imao je tada nepunih 27 godina i pevao je:

Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene.

 

Read More

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (II deo)

By April 25, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku8Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.

Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.

Read More

Diskretne heroine su među nama

By February 9, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

superhero-534120_1280

Kada je početkom sedamdesetih godina kao maturant gimnazije bila pred odlukom gde dalje da nastavi školovanje hrabro je odabrala da zakorači u svet nepoznatog. Vođena velikom znatiželjom Gordana Matić je bila rešena da upiše molekularnu biologiju na katedri Biološkog fakulteta u Beogradu koja je tek tada formirana. Bili su to pionirski koraci ove uzbudljive nauke u našoj zemlji. Njih je gazila i Gordana, a doveli su je do toga da bude naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i rukovodilac doktorskog programa Molekularna biologija na Biološkom fakultetu.

Read More

Umni rad je ništa naspram fizičkog. Umni rad je fizički neizdrživ

By November 19, 2015 Inspiracija

MihajloPupin

Nedavno sam, u okviru promocije TV emisije Sjajni pronalasci, imala priliku da uz stručno vođenje obiđem izložbu “Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije, a zatim i Mihajlov rodni Idvor, udaljen 50 km od Beograda. Za mnoge iz grupe bio je to prvi put. Za mene drugi na oba mesta. Pri svakom novom susretu sa Pupinovom zaostavštinom i ja saznam nešto novo, ali mi je bilo vrlo interesantno da gledam njih koji nisu skrivali oduševljenje i izraz lica kako-ovo-pre-nismo-znali.

Mora da je imao neku manu. Svaki genije je ima” – bio je komentar jednog poznanika.

Read More

Šta sam naučila (o sebi) na proputovanju ostrvom Sulavesi – II deo

By January 9, 2017 Ljudi & mesta, Putovanja

indonezani

Svako ko bi me pitao za najjači utisak putovanja u Indoneziju dobio bi isti odgovor: ljudi.

Spisak država koje sam obišla je poduži i prešao je brojku 30, no nigde se nisam tako prijatno osećala.

I kada kažem da je moj najdragoceniji utisak ljudi, tu mislim na njihovu zainteresovanost za druge ljude. Ne u kontekstu zabadanja nosa u tuđe živote-novčanike-krevete, već kao opozit od otuđenosti.

Već sam u prvom delu teksta Šta sam naučila (o sebi) na proputovanju ostrvom Sulavesi pisala o selfijima, mahanju iz automobila i dvorišta, pozdravljanju na ulici…

Sada ću vam ispričati još nekoliko indonežanskih lekcija o međuljudskim odnosima i pogledima na život. Ispravka: na lakoću i radost življenja.

i29

6. Za dobru zabavu je potrebno malo

Tek što smo stigli na Sulavesi otišli smo na večeru sa predstavnicima lokalnih vlasti u restoran koji je bio okružen ribnjakom (kasnije će se ispostaviti – veoma zastupljen koncept ovde). Bilo nas je ukupno 20-25 i bili smo jedini gosti restorana. Veče je već odmaklo kada su na maloj bini za mikrofonom počeli da se ređaju naši domaćini pevajući uz pratnju klavijatura. Muzikalnije nego polovina kandidata u talent takmičenjima koje gledate na domaćim kanalima, pevali su popularne pesme na engleskom. Naš potpuni šok usledio je kada je glas pustila naš vodič i domaćica, Meri, rezervisana gospođa u pedesetim godinama.

Međutim, ubrzo smo shvatili da u svakom restoranu stoje klavijature sa melodijama za karaoke, kao i stalak sa knjižicom gde su reči stotine pesama. I mikrofona se bez pardona late svi: od devojčica koje još nisu krenule u školu, preko momaka stasalih za ženidbu, do sredovečnih gospođa i gospode iz višeg društvenog staleža. Oni koji ne pevaju rado đuskaju i pružaju podršku veseljacima, bez ikakvih podozrivih pogleda.

Ovo nonšalantno, nenametljivo i krajnje simpatično pevanje karaoka najlepši je utisak i uspemena koju nosim na ljude koje smo sretali tokom proputovanja. Nismo mogli da im se veselo ne pridružimo.

Oduševljenje je dostiglo vrhunac kada nam je mlada direktorka Turističke organizacije Severni Sulavesi na oproštajnoj večeri u lobiju hotela zapevala “Hajde, Jano”. Svirali su i pevali tada samo za naše društvo.

7. Nije smrt biciklo

i58

Domaćini su nas odveli da nam pokažu varuge – vrste sarkofaga ili nadgrobnih spomenika koje su Minahašani tradicionalno koristili još od IX veka. Tela pokojnika su postavljana u sedeći položaj i licem okrenutim ka severu (jer su verovali da su njihovi preci došli sa te strane sveta). Ove tradicije držali su se sve do 1828. kada su je kolonisti Holanđani zabranili.

Zbog toga smo pomislili da groblje više nije aktivno. Da smo se prevarili shvatili smo kada smo se na izlazu susreli sa pogrobnom povorkom. Većina ih je bila obučena u šareno i bili su vedri i raspoloženi. Najmanja devojčica među njima nosila je uramljenu pokojnikovu fotografiju.

i62

Prošlo je već nekoliko dana od smrti“, rekao nam je naš domaćin i vodič, Mario, kada je shvatio da nam je pomalo čudno što u koloni koja ide za sandukom niko ne plače i tuguje. Nas nekoliko pošlo je za njima, trudeći se da se ipak držimo po strani i ostanemo neprimetni, no pokojnikov brat je nasmejano prišao da nas pozdravi i upozna se s nama.

Međutim, to nije sve! Drugi gospodin nas je zamolio za selfi i to dva puta, jer prvim nije bio zadovoljan (stvarno smo svi imali smrknuta lica). Da, na sahrani. Na sve to brat je još dobacio “smile, smile!”

i64

U tom trenutku pokopavali su sanduk, na kome su bili oslikani motivi Tajne večere i zlatni krst. Mlađa žena podigla je telefon i fotografisala ovaj čin.

Čak ni hrišćani u Indoneziji ne shvataju smrt tako tragično i kao nešto finalno, kako je to u našoj kulturi.

8. Opusti se i uživaj

Iz Manada, drugog po veličini gradu na ostrvu Sulavesi, vozili su nas na periferiju kako bismo leteli paraglajderom. Svim delovima grada kojima smo prethodnog dana prošli preovladavao je beton, tako da nisam imala velika očekivanja. Čak sam razmišljala da li da uopšte letim. Međutim, kada smo počeli da se penjemo u brdski predeo iza reda kuća uz put pružala se predivna priroda. Dolazak na krajnje odredište i pogled s vrha brda na okruženje razrešio je sve moje dileme.

Zelenilo, šuma tropskih palmi, pogled na zaliv…

 

Pa šta čekamo?!

Kada samo konačno došla na red za letenje jedan od momaka koji mi je pomagao da se pripremim upitao me je da li želim da ponesem mobilni telefon, jer oni imaju već spremne ojačane selfie stickove. Svi pre mene su to uradili. Pogledala sam još jednom prizor ispred sebe i odgovorila odrično, na šta je uzvratio “pametna odluka, uživaj“.

Nego šta sam!

Levitacija iznad ogromnih palmi, na nekih 200 metara visine. Potpuna tišina. Samo po pokretu tananih pantalona primećujem lagano strujanje vazduha.

Konačno sam dobila odgovor na pitanje kako izgleda kada vreme stane. Fenomenalno!

Nemam predstavu koliko je ovo istinski trajalo. Možda 10 minuta. Momak s kojim sam radila tandem skok već je počeo lagano da nas spušta iznad mora. Još koji trenutak sam opčinjeno posmatrala palme sa strane, želeći da obiđemo bar bonus krug.

Zašto ovo pre nisam probala i da li će naredni put bili ovako magično okruženje?!

Kada sam se prizemljila i razmenila iskustva sa ostatkom ekipe shvatila sam da mi uopšte nije žao što kamerom ovekovečila taj trenutak. On je mnogo življi u mojim uspomenama.

 

9. Ipak ne znaju svi za Noleta

Od ljudi sa kojima smo pričali nije mnogo njih znalo za Srbiju, a zabavno mi je bilo što je čak dvoje ljudi upitalo “Srbija i Hercegovina?“. Objasnili smo im da nije baš tako, no da nam je drago da su nas makar locirali na mapi sveta.

Većini smo pokušali da objasnimo onom čuvenom “znate, to je otadžbina Novaka Đokovića“. Jer… postoje li ljudi koji ne znaju za njega?! Mada su se Indonežani ljubazno smeškali, nisu odavali utisak kao da su upućeni ko vlada svetskim tenisom.

Jedan od paraglajdista s kojima smo radili tandem skok spomenuo nam je da zna fudbalere iz Srbije i zatim izgovorio ime Davora Šukera. Odgovorih: “On je Hrvat, ali ok, bio si blizu“.

Kako to obično biva – bilo je onih koji su pitali i za Tita. Starija garda još pamti da su Broz i Sukarno bili lideri Pokreta nesvrstanih, kao i da je Srbija bila deo Jugoslavije.

10. Kokosovo ulje je zabranjeno u avionu

Indonezija je jedan od najznačajnijih uzgajivača kokosa na svetu, međutim ukoliko poželite da bočicu kokosovog ulja ponesete za uspomenu – nećete moći da je unesete u avion. Saznali smo to na najteži način.

Iako na aerodromu u Denpasaru (Bali) dnevno prođe veliki broj stranih turista, ovakav natpis nigde ne stoji, pa čak ni na šalterima aviokompanija. Uz to, skener ga ne detektuje (proverila nekoliko puta). Ipak, ukoliko zemaljskim stjuardesama kažete da u prtljagu nosite kokosovo ulje – skočiće kao opržene i momentalno alarmirati kolege da vrate kofere koji su već praktično spakovani avion.

Kopra (suvo “meso” kokosa) se nalazi na listi zabranjenih supstanci, jer je zapaljiva. Tako je glasilo objašnjenje zaposlenih u Qatar Airwaysu uz napomenu da je “kompletna lista zabranjenih supstanci je preobimna da bi bila izložena tokom procesa čekiranja ili bila objavljena na kompanijskom sajtu“.

Svi odreda, a posebno ženski deo grupe, radovali smo se što ćemo poneti kvalitetno kokosovo ulje, međutim pojma nismo imali da je opasno. Morali smo da ga ostavimo na aerodromu, zbog čega sam bila toliko razočarana da me ni zlatna poluga iste težine ne bi oraspoložila. Ok, makar sam naučila lekciju.

Nastaviće se…

Ovaj tekst urađen je u saradnji sa: Ambasadom Republike Indonezije, Jungle travelom i Qatar Airwaysom.

Fotografije i video: Filip Obradović

Krajevi se potroše, počeci uvek traju

By December 29, 2016 Ljudi & mesta

cof

Krajevi se potroše, počeci uvek traju“, jedan je od mojih omiljenih stihova.

Hvala čika Dušku Radoviću što mi je dao savršen uvod za poslednji ovogodišnji tekst u okviru Fusnota rubrike.

Simbolično sam odabrala da na kraju 2016. koja je u Srbiji bila godina preduzetništva ispričam priču o devojci koja je upravo u ovoj godini uplovila u burne preduzetničke vode.

I pre nego što vam kažem čime se to Natalija Ranisavljević sada bavi, rećiću da je svojevremeno bila voditeljka Surviviora. Nismo pričale o tome, ali spominjem ovu činjenicu jer veoma oslikava njen karakter i stav.

Read More

Kako izgleda kada prvi put snimaš 360 kamerom

By December 27, 2016 Digital

sulavesisuma

Na netu možete da pronađete stotine tech tekstova na engleskom jeziku u kojima ćete saznati sveee o performansama i korišćenju novih 360 kamera. To su u velikoj većini slučajeva iskustva naprednih korisnika, onih koji veoma dobro poznaju tehnologiju.

Ja nisam jedna od njih.

Pred put u Indoneziju, potpuno nenadano dobila sam na korišćenje Samsung Gear 360 i bez mnogo pređašnjeg iskustva jednostavno sam uzela kameru i krenula da snimam. Verujem da ćete se naći u vrlo sličnoj situaciji, te ću vam opisati kako je izgledao moj prvi susret s kamerom koja ima mogućnost snimanja zapisa u 360 stepeni.

Upoznavanje

Najpre, ukoliko nemate predstavu koje je veličine Gear 360: loptastog je oblika i možete da je obavijete dlanovima. Dakle, manja od teniske loptice. Uz kameru ide i tripod, mada je praktičnije ukoliko imate duži (ili monopod) štap jer onda vam ruka neće toliko dolaziti do izražaja na snimcima. Dobra strana tripoda, posebno za početnike je što imate stabilnost držanja ili u krajnjoj liniji – možete da ga oslonite na neku podlogu.

Rukovanje

U prvom trenutku mi je bilo čudno što nema nikakav displej, već samo ukupno 3 dugmića: sa strane Power i menu/Bluetooth, a na vrhu record/OK. Malo je potrebno dok uđete u rutinu koje komande kada treba da zadate. Suštinski, postoje 4 opcije za snimanje: fotografije, video, timelapse i video looping.

Možete da podesite tajmer, da imate daljinsku komandu, da zamenite sočiva (odredite koje će da bude primarno ili jedno isključite pa imate 180 stepeni), podesite veličinu fotografija, automatsko isključivanje, kao i da direktno podelite na Google Street View ono što ste snimili.

Snimanje na neviđeno

Ne znam da li to mogu da nazovem srećom ili nesrećom, tek prilika je tako htela da imam samo Gear 360, ali ne i neki od Samsungovih poslednjih modela telefona s kojom bih mogla da uparim kameru i na ekranu tačno vidim šta snimam. Ovo me je vratilo otprilike u doba nekada izuzetno popularnih Idiot fotoaparata. Bila sam zbunjena u prvom momentu.

Bez opterećivanja ubrzo sam se prepustila osećaju za prostor, pokušala da dokučim u kakvom okruženju bi imalo smisla da snimim sferni video. Trudila sam se da pronalazim mesta gde objekti nisu preblizu i istovremeno raspoređeni sa svih strana, jer atmosferu u takvom okruženju vredi prikazati iz svih uglova.

Ono što bi mi verovatno olakšalo put je da sam prethodno pogledala više klipova snimljenih 360 kamerom, ne bih li dobila sveže ideje. No, nisam. Vi nemojte da ponovite istu grešku.

Reakcije ljudi

Snimati video ukoliko su u blizini drugi ljudi može da bude posebno zabavno, jer ukoliko i imaju predstavu na koji način ova kamera funkcioniše, vrlo brzo zaborave da su u kadru čak i ako stoje sa strane.

Slično je sa fotografisanjem. Fotografije u 360 stepeni mogu da budu vrlo efektne kada je na njima više ljudi. Samo treba da ih podsetite da bi sekund, dva trebalo da ostanu mirni i da će se naći na fotografiji gde god da su u vašem okruženju. Koliko god težili da napravite stvarno spontano spontanu fotku, šansa u ovom slučaju da ćete dobiti perfektnu fotografiju je otprilike… 1:360. Ne rasipajte energiju.

Editovanje

Želela sam da nekoliko kraćih video snimaka pretvorim u jedan. Imala sam opciju da to učinim u Adobe Premiere Pro, čija cena nije zanemarljiva i za prosečan laptop prilično zahtevan program (čitaj: zahteva mnogo radne memorije) ili u Gear 360 Action Director, koji je besplatan za one koji imaju kamericu. Ovaj drugi ima samo osnovne funkcije (seckanje, titlovi, tranzicije…) što mi je za ovaj put bilo sasvim prihvatljivo.

Ono što je bilo poželjno da uradim, a nisam, je naknadna korekcija boje. Primetila sam da su pri nešto slabijem svetlu snimci hladnijih tonova, međutim daleko od toga da se čak i u ponoć ništa ne vidi.

Deljenje i gledanje

S kamere snimke prvo treba da sačuvate na telefonu (ja sam naknadno koristila S7 Edge, ali kompatibilni su od Note 5 i noviji), tako što dva uređaja povežete preko Bluetootha ili Wi-Fija. Kada s telefona podelite na Facebook ili Youtube snimci će biti vidljivi i na desktopu i mobilnom, s tim što je mnogo lakše da pomerate telefon u krug, nego da skrolujete mišem.

Kako to Facebook ima običaj, znatno spusti kvalitet snimka (fotografije). Pokušala sam da FB post embedujem u svoj blog post (na WordPressu), ali to mi nije uspelo, te ću vas linkom uputiti na Facebook stranicu da vidite kako izgleda selfie 360.

YouTube video možete da gledate i u 4K, a kao što ćete primetiti u nastavku – embedovani video se na WordPressu sasvim normalno prikazuje.

Međutim, kada sam iste te snimke sa SD kartice prebacila na laptop, pa na eksterni hard, i nakon dva dana poželela da podelim na Facebooku… Na fotografijama više nije bio pun krug od 360 stepeni, već su vidne bile ivice pojedinačnih snimaka. Video je izgledao kao dva zasebna kruga.

Pokušaću da istražim gde sam tačno pogrešila u koracima, jer je format isti. Tako da će svi snimci iz Indonezije morati da pričekaju.

SAMSUNG

Sumiranje

Gear 360 koristila sam tokom obilaska Indonezije, kao i na IAB MIXX konferenciji. Upravo tamo napravila sam prvi 360 vlog. Snimak pogledajte u nastavku. Namerno nisam radila korekciju boja i zvuka, da možete da steknete utisak kako gotovo izvorno izgleda.

Bilo mi je zabavno dok sam snimala, no da bi snimci bili valjani treba da se potrudite (ili što bi mlađarija rekla “iscimate“) makar duplo više nego kada koristite klasičnu kameru. I da mislite o svakom detalju. Ali… kada pogledate finalni proizvod koji ostaje dokumentovan – ne žalite ni tren.

Šta sam naučila (o sebi) na proputovanju ostrvom Sulavesi – I deo

By December 21, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

sulavesidzunglaOvo je jedna od onih storija koja počinje sa “da mi je neko pričao da ću…”, a završava konstatacijom da ste pomerili sopstvene granice i(li) doživeli nezaboravno iskustvo.

U mom slučaju – oba.

Za tako nešto treba da zagazite u potpuno nepoznato.

U mom slučaju – bukvalno.

Read More

7 novogodišnjih poklona za one koji previše rade

By December 5, 2016 Inspiracija

Čak i da imate neograničen budžet na raspolaganju, sigurna sam da većini ljudi nije lako da odabere novogodišnje poklone za drage osobe.

Postoje dva (ispravna) kriterijuma za odabir poklona:

– Znamo da određenoj osobi nešto treba, jer nam je rekla/pitali smo ili smo jednostavno primetili

– Shvatili smo da bi određeni poklon popravio kvalitet života osobi kojoj ga darujemo

(postoji i onaj treći, najmanje inventivan: kupićemo već onaj gotovi paketić iz drogerije ili supermarketa / skinućemo sa lutke iz izloga baš tu kombinaciju)

Razmislite sada još jednom.

Da, čujem kao eho pitanje: “Ali ŠTA da kupim osobi koja ima sve?

giphy-55

Osobe za koje smatrate da imaju sve najčešće nemaju mnogo slobodnog vremena (za sebe).

Baš zato ću se fokusirati na drugi slučaj i predložiti vam nekoliko ideja za novogodišnje poklone za ljude koji su i tokom 2016. previše radili.

1. Room Escape game

Ako mene pitate, najzanimljivije što su video igrice iznedrile su Escape games, odnosno njihova transformacija u stvaran svet. Svaka čast i virtuelnoj realnosti, ali ipak posebno uzbudljivo je opipljivo iskustvo dok pokušavate da izađete iz sobe rešavajući niz logičkih problema, zagonetki i misterija koje su skrivene među predmetima u prostoriji.

Igra je namenjena za oko četvoro ljudi, koji su sat vremena zatvoreni u jednoj prostoriji ili stanu. Velika većina njih odluči da odloži telefone, a i oni koji ih ponesu, toliko su okupirani istraživanjem, da na mobilni i zaborave. Prava retkost u današnje vreme, složićete se.

To je ujedno i prilika ne samo za razvijanje moždanih vijuga, već i da osobe s kojima ste u Escape sobi upoznate iz drugog ugla.

Zato verujem da će vam prijatelji biti zahvalni ako im uplatite Room Escape termin, a danas ovakvih soba ima širom Srbije i različite su tematike. Među onima koje sam igrala u Beogradu najviše mi se dopala Robin Hood escape room.

2. Bojanka za odrasle i bojice

Proizvođači drvenih bojica i flomastera kažu da su ove godine morali da uvedu i treću smenu kako bi proizveli dovoljan broj olovaka. Potražnja je porasla zbog antistres bojanki za odrasle.

Za razliku od dečijih bojanki, ove imaju motive sa mnogo više detalja koji osim zabave i kreativnog izražavanja služe za oslobađanje napetosti i nervoze.

U slučaju da želite da budete unikatni onda možete da na internetu pronađete šeme, odštampate ih i ukoričite u personalizovanu bojanku koja će nositi posebnu priču za osobu kojoj je poklanjate. I naravno – ne zaboravite bojice! 🙂

3. Knjiga

knjige

Predložiću vam dve knjige, pa neka finalni izbor bude vaš. “Obogatite se radeći četiri sata nedeljno” Timotija Ferisa i “Bogati otac, siromašni otac” Roberta Kiosakija i Šerona Lehtera.

Primetićete da obe u naslovu imaju reč “bogatstvo”. Obratite pažnju na kontekst. Savremene monete za bogatstvo su vreme i mobilnost.
Okarakterisala bih ih kao moderne priručnike koji promovišu stav da je prava moć mogućnost izbora. I imajte na umu da nisu za one koji žele da ostanu ušuškani u zoni komfora.

Naslov knjige Tima Ferisa zvuči kao preveliko obećanje i šarlatanski, međutim on na ličnom primeru objašnjava šta znači raditi pametnije, a ne više. Hrabro otvara mnoga pitanja i usmerava kako da svako ko čita pronađe odgovore.

“Bogatog oca” mnogi smatraju biblijom za sve koji žele da budu finansijski pismeni. I to nije bauk. Makar kada je Kiosaki u pitanju, jer na vrlo jednostavan i zanimljiv način objašnjava kako steći i upotrebiti finansijka znanja.

4. Planer

Možda ovaj predlog zvuči kao kliše, ali uopšte nije lako da pronađete planer po svojoj meri. Naravno, u slučaju da ga uopšte koristite.
Ako imate prijatelje koji uprkos brojnim obavezama ne koriste planere, predočite im kakve benefite mogu da imaju od pisanja dnevnika ili planera. I da – baš pisanja, jer zapisivanjem rukom naše ideje, želje i ciljevi ostaju trajnije u pamćenju. Osim memorije, pisanje podstiče i kreativnost.

Odabirom makar i jednostavnog rokovnika (ali s uputstvom za upotrebu!) vi šaljete poruku da onaj kome ste ga darivali pažljivo koristi svoje vreme i da mu želite da bude srećniji, pozitivniji i zdraviji. Ne samo želite, već pomažete da to bude.

Posebno treba da obratite pažnju da planer ima dobre korice i kvalitetan povez da bi preživeo godinu dana turbulentne selidbe na relaciji torba – fioka. Lep dizajn se podrazumeva, jer ipak je to nešto čemu treba s radošću da se vraćamo.

Više različitih planera sam probala i mada najčešće u tu svrhu koristim Moleskine beležnice, moji favoriti su Passion Planner i XueSheng.

planeri

5. Članska karta planinarskog društva

Sigurno ste od sportskih trudbenika čuli da je oporavak jednako važan kao i naporan rad na treningu. Isto važi za apsolutno sve aspekte života i ne tiče se samo fizičkog, već i mentalnog oporavka.

Ukoliko imate prijatelje koji mnogo rade i potpuno ignorišu činjenicu da bi valjalo da makar jednom nedeljno odvoje bar pola sata ili sat za šetnju kroz obližnji park, šumu ili pored reke, onda ih podstaknite da koriguju životne navike.

Na primer, poklonite im člansku karticu lokalnog planinarskog društva (adresar planinarskih društava u Srbiji) i raspored aktivnosti.

Ili još bolje! Dogovorite se da bar jednom u mesec dana zajedno idete na pešačke ture koje organizuju. Uživaćete u prirodi, imaćete dovoljno vremena da se ispričate, upoznaćete nove predele i nove ljude.

6. Mesec dana joge

Znam da mnogi ljudi imaju odbojnost prema jogi i misle da je to samo za bakice.

Istina je da nećete tako brzo i vidljivo dobiti tonus mišića kakav možete da steknete tokom vremenski ekvivalentnog upražnjavanja nekih drugih vežbi, međutim – svako ko pravilno praktikuje jogu oseti grupe mišića za koje nije ni znao da postoje.

Kada mnogo radite i kada ste veći deo dana pod stresom i tenzijom, onda itekako možete uz pranajame (vežbe disanja) da oslobodite potisnute emocije, strahove i komplekse. Asanama (fizičke vežbe) se regulišu nervni, respiratorni, digestivni, reproduktivni, cirkulatorni sistem; regulišu se mišići i motorika, krvni pritisak i hormoni, pokreću celokupni metabolizam tela, postepeno i dubinski opuštaju i čiste telo od svih nagomilanih toksina… O tome koliko makar 15 minuta vođene meditacije može da osveži da i ne govorim.

7. Masaža

Masaža može veoma brzo i efikasno da deluje kada je naše telo pod stresom, što je vrlo čest slučaj u periodu oko Nove godine. Zato ukoliko niste u situaciji da nekome za poklon priuštite čitav SPA tretman, onda makar masaža od 40 ili 60 minuta može da bude pun pogodak.

Postoje najrazličitije vrste masaža, prilagođene svačijim potrebama, a veći saloni imaju i poklon vaučere, tako da možete da budete Deda Mraz sa stilom. 🙂

Ok. Ovom spisku nije kraj, sigurna sam. Dodajte i vi svoje ideje u komentarima.

giphy-57

Šta će tebi taj newsletter, Aleksandra?!

By November 24, 2016 Digital

mailbox

Danas čovek procesuira pet puta više informacija nego pre 30 godina. To je ekvivalentno količini informacija koje se nalaze u 175 novinskih izdanja.

Ako su ovi podaci tačni, onda ja svakog dana procesuiram makar 250 do 300 novina.

Otud se pre oko godinu dana i rodila ideja da bih sve to mogla pametno da upotrebim tako što ću kreirati besplatan newsletter u kome ću iz nedelje u nedelju preporučivati najzanimljivije priče na koje sam u Sunčevom sistemu informacija naišla.

Read More

Šta bih ponela na pusto ostrvo | Izazovi radost S2E4

By November 6, 2016 Inspiracija

Drugu sezonu serijala Izazovi radost počele smo Beogradskim specijalom, a sada se naš izazov zove ni manje ni više, nego – pusto ostrvo.

Svi smo se makar jednom zapitali šta bismo tamo poneli, pa kada sam predložila Branislavi da to bude tema našeg novog specijala ona je s oduševljenjem prihvatila.

Brana je već otkrila koju bi muziku slušala, koju knjigu ponela za čitanje i šta bi gledala na pustom ostrvu.

I sada je red na mene! 🙂

Saznajte u videu šta bih ja slušala i čitala na pustom ostrvu, bez mogućnosti ikakvog kontakta sa drugim živim bićima, pa čak i bez interneta.

TRANSKRIPT 4. epizode 2. sezone YouTube serijala Izazovi radost.

Koju knjigu bih ponela?

Na velikim sam mukama bila koju knjigu bih odabrala. Moram da vam priznam da su u najužem izboru bile Lean In, odnosno “Korak napred” Šeril Sandberg i Pupinova autobiografija “S pašnjaka do naučenjaka“. Obe skoro da znam napamet, ok i šta sad da odaberem

Razmislila sam.

Bila bi to knjiga koja se čita više puta i koja je na neki način moderni priručnik. “Obogatite se radeći 4 sata nedeljno“. Zvuči kao preveliko obećanje i šarlatanski, međutim Tim Feris na ličnom primeru objašnjava šta znači raditi pametnije, a ne više; kako je prava moć sposobnost izbora i da su sadašnje monete bogatstva vreme i mobilnost. Definitivno je knjiga koju treba studiozno izučiti.

Šta bih slušala?

Opet ću vam otkriti svoj uži izbor. Tu su bili EKV, Azra i Viva Vox. Međutim izgleda da su moji večiti favoriti Luka i Stjepan. Za 2 Cellos bih se odlučila jer čelo je instrument najbliži ljudskom glasu, a istovremeno nema vokala i sviraju najrazličitiju vrstu muzike, tako da verujem da mi s njima nikada ne bi bilo dosadno i prijalo bi svakom raspoloženju.

Šta bih obavezno ponela?

Pusto ostrvo zamišljam kao mesto gde bih mogla da čitam, pišem i promišljam, za šta inače nema vremena koliko bih želela.

Zato bih tamo ponela Kindl da mogu da stavim još mnooogo knjiga. Znam sigurno da bi tu bila dela Dragoslava Mihailovića, Antonija Isakovića i Moma Kapora. A šta bi mi vi još preporučili za čitanje?

Volela bih da vidim vaše predloge u komentarima ispod, kao i da saznam šta biste vi poneli na pusto ostrvo gde nema drugih bića i interneta.

Budite dobro do narednog gledanja i čitanja.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

16 citata sa #wwvrsac koje treba da znate

By October 30, 2016 Događaji, Inspiracija

wwvrsac

“Kako mogu da ti pomognem?” prvo je pitanje koje se postavlja osobama koje se tek upoznaju u središtu najsavremenije industrije. Tako bar kaže Lazar.

Ne živim i ne radim u Silicijumskoj dolini, ali jedan moj blogpost pomogao je jednoj dami da dođe do osobe koja joj je dala najvredniji savet na početku nove karijere. Tako bar kaže Duška.*

Read More

%d bloggers like this: