Aleksandra Petrovski blog | Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Da li sve uspešne žene liče jedna na drugu?

By June 2, 2016 Inspiracija, Persons

zene

Da li sve uspešne i ostvarene žene liče jedna na drugu i šta im je zajedničko?

Verovatno ste imali priliku da pročitate razne liste koje su varijacija na ovu temu i gde su upravo navedene zajedničke karakteristike, kao savet da i vi učinite isto. Ali, da ne generalizujemo.

Read More

6 životnih lekcija sa tech konferencije

By June 1, 2016 Digital, Događaji

TNW Conference 2016 Image by Bas Uterwijk

Bio je još februar kada sam videla listu potvrđenih govornika za The Next Web Europe konferenciju krajem maja. Na jednom mestu bili su ljudi koji su na vrhu liste predavača koje sam ikada želela da slušam uživo. Bukvalno sam razrogačila oči kada sam to spoznala. Kakav penal! Već tada sam tiho logistički pripremala svoj odlazak. Posle različitih peripetija – eto mene u Amsterdamu.

Read More

Neka ovo postanu vaše redovne internet destinacije | Izazovi radost #26

By May 22, 2016 Inspiracija

alex41 Znate već da je praksa koju smo Branislava i ja ustanovile u YouTube serijalu Izazovi radost da u svakom videu dajemo po 3 preporuke od kojih su dve izazov za ovu drugu i da ona od tih bira jedan na koji će da odgovori u narednom videu. Sada smo napravile mali presedan, pa je Brana odgovorila na oba moja izazova i samim tim ja u 26. epizodi treba da vam preporučim zanimljiv blog. Srećom, to nije bio težak zadatak za mene 🙂

Preostala dva predloga za kvalitetno provođenje slobodnog vremena takođe su vezana za internet, ali sam odlučila da izbor padne na domaći dokumentarni film i YouTube kanal.

Read More

U čast promena i uspomena | Izazovi radost #24

By May 2, 2016 Inspiracija

 

izazoviradost24

Kultni bend Ekatarina Velika, jedan od dva za koje najviše žalim što nikada nisam bila na njihovoj svirci, izdao je nekoliko nedelja pre mog rođenja svoj drugi album. Na njemu je bila numera “Modro i zeleno”. Napisao ju je i otpevao Milan Mladenović. Imao je tada nepunih 27 godina i pevao je:

Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene.

 

Read More

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (II deo)

By April 25, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku8Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.

Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.

Read More

Diskretne heroine su među nama

By February 9, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

superhero-534120_1280

Kada je početkom sedamdesetih godina kao maturant gimnazije bila pred odlukom gde dalje da nastavi školovanje hrabro je odabrala da zakorači u svet nepoznatog. Vođena velikom znatiželjom Gordana Matić je bila rešena da upiše molekularnu biologiju na katedri Biološkog fakulteta u Beogradu koja je tek tada formirana. Bili su to pionirski koraci ove uzbudljive nauke u našoj zemlji. Njih je gazila i Gordana, a doveli su je do toga da bude naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i rukovodilac doktorskog programa Molekularna biologija na Biološkom fakultetu.

Read More

Umni rad je ništa naspram fizičkog. Umni rad je fizički neizdrživ

By November 19, 2015 Inspiracija

MihajloPupin

Nedavno sam, u okviru promocije TV emisije Sjajni pronalasci, imala priliku da uz stručno vođenje obiđem izložbu “Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije, a zatim i Mihajlov rodni Idvor, udaljen 50 km od Beograda. Za mnoge iz grupe bio je to prvi put. Za mene drugi na oba mesta. Pri svakom novom susretu sa Pupinovom zaostavštinom i ja saznam nešto novo, ali mi je bilo vrlo interesantno da gledam njih koji nisu skrivali oduševljenje i izraz lica kako-ovo-pre-nismo-znali.

Mora da je imao neku manu. Svaki genije je ima” – bio je komentar jednog poznanika.

Read More

Šta blogeri mogu da nauče od novinara, a šta novinari od blogera

By September 15, 2016 Društveni mediji, Novinarstvo

Svakim danom linija razgraničenja novinara i blogera sve je bleđa. Moglo bi se čak reći da razvoj i dostupnost tehnologije gotovo da je briše. Koliko god vam to zvučalo kao kliše fraza.

Bilo da su deo kolektiva od još 5.000 ljudi ili sede u sobičku studentskog doma svako od njih je danas medij za sebe.

Razlike gotovo da nema.

Razliku prave Kvalitet i Kredibilitet.

Namerno velikim slovima. Jedan do drugog, jednako važni.

Inspirisana sopstvenim iskustvom s obe strane, ali i neposrednim kontaktom sa jednima i drugima, sastavila sam listu šta mogu, šta bi trebalo ili šta su već naučili  jedni od drugih.

blogeriinovinarii

 

1. Da pišu o ljudima i idejama, ne o sebi

Blogovi su sredinom devedesetih nastali kao onlajn dnevnici, dok je predistorija novinarstva još iz perioda pronalaska papira. Prva dekada XVII veka se računa kao zvanični početak štampanja novina kako bi informacije od opšteg značaja stigle do što većeg broja ljudi.

Dakle, novinar je i danas svestan da se obraća osobama (manje ili više) različitih profila, da predstavlja njihov glas i uvek obuva njihove cipele i razmišlja šta je to što bi njih zanimalao o određenoj temi, šta to privlači njihovu pažnju, o čemu i na koji način diskutuju sa prijateljima.

2. Da pišu jednostavno

Generalno govoreći, ne postoji niko ko može jednostavnije da prenese ljudima šta se događa. Jasnoća i preciznost još su neke od osnovnih novinarskih mantri.

Najbolji novinari se ni ne trude da ikoga impresioniraju rečeničnim sklopovima iz magistarskih radova. Oni znaju da je lepota u jednostavnosti.

Osim toga, još davnih dana su ih učili da je “obrnuta piramida” zakon. Voljena je i od strane marketing stručnjaka koji žele da njihova poruka bude pročitana.

obrnutapiramida

U vremenu kada je ljudska pažnja kraća i od one koju ima zlatna ribica (9 sekundi), zato se praktikuje da najbitnije informacije budu na samom početku. I mada ćete negde pročitati “tumačenja” da kako tekst odmiče informacije su sve dosadnije, zapravo vešti novinari umeju da razradu načine neodoljivom, tako da s interesovanjem čitate svaki naredni pasus.

3. Da pronađu priču

Kor novinarstva je lov na zanimljive priče i kvalitetan novinar zna da je prepozna. Setih se sada čuvenog natpisa u popularnoj seriji s početka milenijuma: “Carrie Bradshaw knows good sex and isn’t afraid to ask“.

Baš tako. I nemojte ovo shvatiti bukvalno, moooolim vas.

Novinari odlično umeju da “namirišu” seksi priču, da pronađu ugao iz koje nije obrađena i da se posvete istraživanju određene tematike.

Kada hoću da se pohvalno izrazim o nekome, onda kažem: On ume da napravi vrhunsku priču i o nogari drvene stolice.

4. Da slušaju i pitaju

Jedno od osnovnih pravila novinarskog zanata je: novinar ne mora da zna, ali mora da zna onoga koji zna. Zvuči neverovatno, ali pre interneta ljudi su se informisali i tako što su pitali kompetentne osobe iz određene oblasti. A u razgovoru uživo nema povezanih linkova, koji te usmeravaju na opširnije objašnjenje određene teme, nego moraš pažljivo da slušaš sagovornika i da istovremeno “obrađuješ” informacije koje je s tobom podelio, tako da bi znao kako da postaviš naredno pitanje.

I znate šta? Upravo zato, vešti novinari nikada nemaju doslovce spremna pitanja, već samo teme o kojima planiraju da razgovaraju i znaju dobar tajming kada treba da izgovore “recite mi nešto više o tome”. Više o malim trikovima za dobar intervju biće reči na treningu o blogovanju.

novinariiblogeri

 

1. Da bolje predstave kontekst

Čuvena je priča kao je vrhuška New York Timesa na bolan način shvatila da je potrebno da imaju ozbiljnu digitalnu strategiju. Bilo je to u noći dodele Oskara, kada je nagrađen film “12 godina ropstva“. NYT je samo tvitnuo svoj skenirani tekst star 161 godinu koji govori o istinitom događaju na čijem temelju je nastao film.

Za to vreme popularni američki blog (koji više ne posluje) Gawker je priredio taj tekst i njime zapalio društvene  mreže. Bio je to jedan od njihovih najčitanijih tekstova te godine, a New York Times je dobio samo mrvice.

Naravoučenije: trebalo je da pojasne konkretnu situaciju.

Bombardovani smo najrazličitijim informacijama sa svih strana. Vrlo često jednostavno ne povežemo na  prvu.

kartee

2. Da promovišu svoj rad

Svi blogeri znaju ovo zlatno pravilo. Oni najuspešniji ga i primenjuju: 20% vremena ulažu u pisanje i kreiranje sadržaja, a 80% u promovisanje svog rada. Istina je da u redakciji situacija izgleda malo drugačije i raspoređeni su poslovi. Isto tako je činjenica da mali broj novinara ima svest o tome da kada stavi poslednju tačku na tekst, tek tada počinje igranka.

Blogeri su aktivniji na društvenim mrežama, svesni da dobar deo uspeha teksta zavisi i od toga kako su ga prezentovali publici i koliko učestvuju u komunikaciji sa njima.

3. Da bude multimedijalni umetnik

U periodu tranzicije, kada su online mediji još mladi imamo situaciju da na portalima rade novinari koji su prethodno bili u nekim tradicionalnim medijima, da na fakultetima predaju mahom profesori koji nemaju praktično iskustvo, a kada taze diplomirani novinari dođu u redakciju, oni opet nemaju baš ni od koga da “kradu” zanat.

Kao posledica nekadašnje striktne podele posla u redakcijama, kod dobrog dela novinara tek sada počinje da se razvija impuls da uz pomoć svog mobilnog telefona mogu da dokumentuju određeni događaj. Ne zaboravite: kada je čovek prvi put sleteo na Mesec učinio je to uz pomoć znaaatno slabije mašine nego što svako od nas danas ima u svom džepu, pod uslovom da tu drži mobilni telefon.

Pisala sam detaljnije o tome u tekstu Uticaj mobilnog telefona na obavljanje novinarskog posla.

4. Da optimizuju i struktuiraju tekst

Nastavljam se praktično na ovo prethodno i čini mi se da je objašnjenje slično kao i u prethodnom: blogerima je internet najčešće prirodno i primarno okruženje, učili su i uče prateći druge blogove. Trude se više da prodru i SEO tajne, da poslože pasuse tako da ljudskom oku bude što prijemčivije za čitanje…. S mnogo više razumevanja prihvataju i činjenicu da su za uspeh njihovog teksta veoma bitne i ove dve stavke.

No, možda će vam neke stvari biti jasnije ako se prisetite mog teksta Kakva je sličnost između web novinara i tenisera.

Ono što je zajedničko i jednima i drugima – i novinari i blogeri umeju da kreiraju kvalitetan sadržaj, bez koga je današnji marketing gotovo pa nezamisliv. Kreativne ideje i zanimljiv sadržaj centralno su ognjište oko koga će 3. i 4. oktobra u Beogradu biti okupljeni ljudi koji se bave marketingom i komunikacijama. Preciznije, konferencija se zove Content Experience i prva je u Srbiji koja će se striktno baviti kontent i digitalnim marketingom.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.


______

fotografije: Unsplash

10 lekcija koje treba da znate ako želite da sami izdate knjigu

By August 18, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

jelenapantic

Da je ova knjiga pod “kapom” neke od najpoznatijih domaćih izdavačkih kuća stajala bi na njihovim lepim drvenim policama na istaknutom mestu i s oznakom “bestseler”.

Ali nije.

Nekoliko izdavača odbilo je Jelenu. Odbijala je i ona se se povinuje svojoj davnašnjoj želji da objavi knjigu verujući da je samostalno izdavanje prenaporan i finansijski prezahtevan poduhvat koji se zapravo ne isplati.

Pogrešila je. I shvatila je to sama.

Za 15 meseci njena knjiga “Putovanje u središte srca” je doživela i treće izdanje štampano u hiljadu primeraka. Više od toga: za oko godinu i po dana njen život se promenio iz korena.

“U decembru 2014. Brankica Damjanović me je pozvala da govorim na predstavljanju njene knjige i tu mi se ponovo probudila jaka želja da i ja objavim moju. Brankica je ujedno i osoba koja me je kao dobra vila* provela kroz proces pripreme i objavljivanja, s obzirom na to da je već imala takvo iskustvo. Sam proces od donošenja odluke do štampanja knjige trajao je nešto više od mesec dana”, priča mi.

Jelena Pantić je u maju 2015. objavila knjigu, a u septembru je dala otkaz na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Kao asistent radila je tamo sedam i po godina.

“Nedavno sam napisala da nemam siguran posao niti siguran izvor prihoda, a nikada se u životu nisam osećala sigurnije. I to je istina. Sigurnija sam u sebe, zadovoljnija, rasterećenija. Srećem mnoge zanimljive ljude*, pojavljuju se neke nove i lepe poslovne prilike. Zadovoljstvo poslom se odražava i na privatni život, i tu mi sve nekako lakše i bolje ide. Problema i prepreka* uvek ima, na svakodnevnom nivou, ali sada ih potpuno drugačije doživljavam. Ne kao nešto što me remeti nego kao nešto što je sastavni deo života. Šta mogu rešim, šta ne mogu… ne jedim se jer nema svrhe”, kaže kroz smeh.

Vratimo se nekoliko koraka unazad.

14080894_10209887393763180_911297709_n

Pred kraj studija psihologije Jelena je pročitala knjigu Danijela Golmana “Emocionalna inteligencija”. Prepoznala je da je to ono čime želi da se bavi. Želela je i da pisanom rečju uči, motiviše i podrži ljude.

Strpljivo gradite stil i publiku

Stidljivo je februara 2010. pokrenula Facebook stranicu Emocionalna inteligencija. Postavljala je najpre citate koji nju inspirišu, pa svoje misli, pa više rečenica, pa čitave autorske tekstove. Reakcije su bile pozitivne. Nekoliko meseci kasnije iz toga se izrodio istoimeni blog.

“Mislim da je ključni `korak` zapravo mnoštvo svakodnevnih malih koraka. U slučaju knjige, rečenica po rečenica, tekst po tekst. Građenje publike i odnosa sa ljudima je takođe izuzetno važno. Strpljenje mnogo pomaže*, zaista mislim da nešto kvalitetno i veliko ne može da se napravi na brzinu.

Ključ uspeha ove knjige je to što je dugo i temeljno pripremana. Kroz *redovno pisanje tekstova za blog sam `brusila` stil pisanja, učila kako da pišem da poruka dođe do srca čitalaca, prilagođavala se, oslobađala, naučila koje teme su `goruće`. Drugo, vremenom sam, redovnim pisanjem izgradila veliku i vernu zajednicu čitalaca”.

Kako i stoji na naslovnoj strani njene knjige “ovi tekstovi osvajaju šarmom, nesavršenosti, snagom istine i ljubavi”. Upravo je to bio Jelenin recept do središta srca mnogih čitalaca, koji se nakon što je sebi kupe, vrlo često odlučuju da primerke knjige poklone svojim dragim osobama.

“Pored tema koje većinu ljudi interesuju (živeti lepše, lakše, zadovoljnije, srećnije, uspešnije… ne znam ko to ne želi) za uspeh tekstova i knjige bitan je način na koji ih pišem. I to se vremenom menjalo.

U početku su tekstovi zvučali kao seminarski radovi iz psihologije, tačnije, to jesu bili delovi nekih seminarskih radova koje sam pisala. Reakcije su bile dosta mlake, za razliku od statusa koji su po mom mišljenju bili nedovoljno informativni i “stručni”. Baš te reakcije na kratke, lagane, živote pričice su me dovele do toga da shvatim kako se rečima dopire do ljudskog srca. Priče, primeri iz života, deljenje nesigurnosti, grešaka, neuspeha… su ono što me povezuje sa čitaocima. Humor takođe.

Naučila sam da neke važne i ozbiljne stvari mogu da se kažu i na duhovit i zabavan način. Tada nekako lakše “legnu” i jače se urežu. Ja jesam psiholog, i iza svakog slova koje napišem stoje struka i nauka, ali definitivno do čitalaca mnogo lakše dopirem kada pišem kao neko kome svakodnevni, ljudski problemi nisu strani.

Ni sebe ni svoj život ne predstavljam i savršenom svetlu, ne pravim se da sve znam, razumem i mogu. To čitaocima daje dozvolu da i sami krenu na putovanje u središte srca bez nerealnih ambicija – da će zauvek i stalno biti srećni i uspešni, da moraju da budu savršeni i da ne smeju da greše i budu zbunjeni”.

Upravo građenje odnosa putem društvenih medija pomoglo je Jeleni da proces samostalnog objavljivanja knjige ne bude komplikovan, a ni finansijski prezahtevan.

“Dok je knjiga bila u pripremi organizovala sam pretprodaju po nižoj ceni. Cilj mi je bio da ispipam puls čitalaca jer znamo da je lako lajkovati, a malo teže uraditi nešto konkretno. Na moje veliko iznenađenje i radost ispostavilo se da sam od pretprodaje imala dovoljno novca za štampu. Zanimljivo mi je da tada ljudi nisu znali ni kako će knjiga izgledati ni koji tekstovi će biti u njoj, a ipak su je kupovali”.

Zabluda u kojoj je bila umalo ju je odvratila od ostvarivanja njenog davnašnjeg sna.

cof

Jako je važno *raspitati se, jer neke zablude koje je lako proveriti mogu da nas zaustave u ostvarivanju cilja. Dugo sam odlagala objavljivanje knjige misleći da to podrazumeva ko zna koliko posla i aktivnosti i ulaganja, a zapravo je prilično jednostavno”, kaže Jelena.

Ispričala mi je da jedinu neprijatnost do sada imala sa štamparom. Drugi tiraž joj je poslao sa ne baš najčistijim unutrašnjim stranama korice. Pride, kada se žalila na to bio je veoma neprijatan. Rešila je to pronalaskom drugog štampara.

“Druga važna lekcija je da je izbor saradnika izuzetno bitan. Mogu da olakšaju proces, a mogu i da ga otežaju. *Saradnike sam birala po tome što ih ili lično poznajem i ulivaju mi poverenje ili po preporuci ljudi kojima verujem.

Možda najvažnije, shvatila sam da je *nemoguće unapred se pripremiti na sve i imati odgovore na sva pitanja, planove za sve situacije. Učenje i snalaženje u hodu su ok, često se iznenadim rešenjima koja smislim, a koja mi da me neko unapred pitao nikada ne bi pala na pamet”.

Uvek imaje rezervni plan

Priznala mi je da joj je najteže pitanje koje sam joj postavila bilo koje greške neće ponoviti kada bude izdavala novu knjigu. Zamislila se, pa mi rekla da ne bi da zvuči neskromno, ali da je zadovoljna kako je sve uradila i da to potkrepljuje rezultatima.

“Možda jedina veća *greška je to što sam se previše oslanjala na Facebook pa svaku promenu algoritma dosta bolno doživim. Više subjektivno, taj osećaj da neko drugi utiče na to da ne mogu da doprem do svih čitalaca bloga. U proteklom periodu sam već organizovala nekoliko offline susreta sa čitaocima (Novi Sad, Banjaluka, Niš). Od jeseni planiram da te susrete uvedem u neku mesečnu rutinu. Zaista su lepi i posebni i stvaraju jače veze nego isključivo online kontakti.

Trudim se da sve to o čemu pišem zaista primenjujem u svom životu pa i poslu. Mislim da tome mogu da zahvalim to što mi stres i nezadovoljstvo polako postaju čudne strane reči”.

Na moju konstataciju da imam utisak da kreira dosta sadržaja na dnevnom nivou Jelena mi je rekla da ima već veliku bazu tekstova i citata koje perdiodično ponavlja na stranici Emocionalna inteligencija, a da novi tekst piše u proseku jednom nedeljno. Kaže, statuse na svom Facebook profilu piše kada je inspirisana, bez obaveze i opterećivanja. Nekada ih je više u toku dana, a nekda više dana ne objavi ništa.

Gledano sa strane i kada slušate Jelenu kako tiho i smireno govori, izgleda kao da joj je sve ravno poput njene Vojvodine. Izgleda kao da ona nikada nije pritisnuta rokovima i da je kreirala savršenu rutinu da sve postiže.

14012051_10209887393803181_461538710_n

Pitam je, naravno, za recept. (ovaj deo obavezno kopirajte u svoj Folder za superkorisne savete!)

“Kada nemam motivaciju ne radim ništa, sačekam da dođe. S obzirom na to da zaista volim ovo što radim, povremene periode bez inspiracije i motivacije posmatram kao potrebu za odmorom i punjenjem baterija, kao period u kom se krčka nešto novo i lepo što ću napisati. Nisam pritisnuta rokovima zato što pažljivo planiram na šta ću se obavezati, ozbiljno sam preispitala i povremeno preispitujem prioritete. Naučila sam da “uračunam” nepredviđene događaje i neki luft. Tako smanjujem stres. Tesni rokovi i verovanje da se mnogo toga mora su zaista stresni, dovode do blokada koje prave dodatni stres i tako u krug. Vrlo neprijatno i neproduktivno.

Rad na smanjivanju perfekcionizma mi se mnogo isplatio. *`Dovoljno dobro` očekivanje od sebe paradoksalno daje sjajne rezultate sa mnogo uživanja. `Sve moram da uradim vrhunski i ništa ne sme da se propusti` je nemoguć cilj i standard, vodi ka stresu, smanjivanju produktivnosti, burn out sindromu. Sve mi je to poznato i, hvala lepo, ne bih više. Ljubav prema sebi primenjena u praksi je zapravo veoma isplativa i korisna. I meni i drugima koji su na neki način u kontaktu sa mnom”.

FUSNOTA LEKCIJE:

* uvek je korisno imati iskusnijeg mentora
* razgranata mreža kontakata je pravo bogatstvo
* gledajte na probleme i prepreke kao izazove
* strpljen – spasen
* redovnim pisanjem “brusite” stil i gradite zajednicu
* ne dozvolite da neznanje bude na putu ka vašem cilju
* za saradnike birajte osobe od poverenja
* ne možete unapred predvideti sve situacije
* uvek imajte više alternativnih načina komunijacije sa publikom
* perfekcionizam dovodi do stresa, “dovoljno dobro” očekivanje daje najbolje rezultate

______
Jelena je bila moja druga sagovornica u novoj rubrici Fusnota, u okviru koje ću razgovarati sa kreativnim i preduzimljivim ljudima, pre svega onima koji se bave pisanjem, u potrazi za odgovorima kako su postigli to što jesu i šta iz njihovog iskustva možemo da naučimo i primenimo.

Podsetite se priče o pričama sa Tamarom Ognjević – osobom sa kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom ostrvu.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

Osoba s kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom osrtvu

By August 12, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

tamarao

Upoznale smo se ekstremno hladnog zimskog dana 2012. Tamara je trebalo da za potrebe snimanja priloga pravi fokaču rustika i prezentuje deo onoga što će biti u okviru gastro radionice za zaljubljene u školi kuvanja. Pre nego što i izustite da kažete “kakav kliše”, da vas preduhitrim: rekonstruisala je recepte afrodizijaka iz prošlih vekova.

Fokača je bila toliko fenomenalna da i danas mogu da jasno prizovem taj ukus na nepcima. Suštinski, taj hlepčić nije master rad kulinarstva, ali i pored mnogih ukusa verovatno da taj još uvek pamtim jer je Tamara imala sjajnu priču uz njega. To nije obično testo, to je vatreni hleb sa začinskim biljem za stare Rimljane!

Ubrzo potom ponovo nas je spojila još jedna priča o hrani i istoriji – rekonstrukcija poslednje večere na Titaniku. Nazdravile smo punčem Rumein početku jednog divnog poznanstva.

Da danas treba da odaberem jednu osobu da sa njom provedem 3 meseca na pustom ostrvu, a da izbor isključuje moje najvoljenije, verovatno bi Tamara bila u najužem krugu od 3.

Dva su razloga: u svakoj situaciji bi se ne samo snašla nego je okrenula u svoju korist i to bi bili dani ispunjeni najzanimljivijim pričama o hrani, istoriji i umetnosti.

My cup of tea, definitivno.

Istoričar umetnosti, gastroheritolog i književnik, art addict i PR guru, VIP vodič kroz misteriozne hodnike kulturne istorije, chief undercover specijalizovana za gozbe iz epoha u kojima su ljudi hranili duh i telo, Tamara Ognjević se rodila na vreme da isprati 20. i dočeka 21. vek. U novinarstvu je provela onoliko koliko je bilo potrebno da nauči sve tajne zanata, ali ne i dovoljno da se izleči od zarazne ljubopitljivosti koju je sa sobom ponela u čudesni lavirint nauke.

U nameri da zadrži poziciju nezavisnog stručnjaka koji uživa neograničenu slobodu mišljenja i kreativnog delanja 2009. godine osnovala Artis Centar za istoriju, teoriju i menadžment umetnosti. Autor je brojnih eseja, studija, članaka, likovnih kritika, teoretskih tekstova i knjiga iz oblasti umetnosti, ali i pripovedne i romanske proze.

Kao kustos, predavač, menadžer u kulturnoj industriji-ekspert za PR i marketing heritologije, likovne i primenjene umetnosti potpisuje najrazličitije istraživačke i kreativne projekte – od autorskih izložbi preko multimedijalnih programa do autentičnog art & study koncepta unutar kulturnog turizma.

Utemeljivač je nove naučne discipline gastronomske heritologije (skraćeno gastroheritologija) koja ima za cilj da sintetizuje znanja vezana za za hranu i obedovanje iz oblasti istoriju umetnosti, kulturnu istorije, arheologije, antropologije, etnologije, gastronomije i drugih nauka koje se bave ishranom, njenim kulturnim obrascima i simboličkim značenjima.

Tako sebe opisuje.

tamaraognjevic

Sada vam je verovatno jasno zašto je smatram jednog od najboljih storytellera koje poznajem. Svojim pričama i naizgled obične događaje načini interesantnim, a predmetima daje uzvišenu vrednost.

Upravo zato odlučila sam da predstavljanjem Tamare Ognjević započnem novu rubriku na mom blogu – FUSNOTA. Verujem da svi znate šta je fusnota – napomena stavljena na dno stranice teksta, kojim se dodatno objašnjava ili upućuje na dodatno objašnjenje.

Dakle, otkrivaću vam priče koje stoje iza priča. Razgovaraću sa kreativnim i preduzimljivim ljudima. Pre svega onima koji se bave pisanjem, u potrazi za odgovorima kako su ostvarili to što jesu i šta iz njihovog iskustva možemo da naučimo i primenimo.

Ima još nešto simbolično u tome što novu rubriku započinjem baš sa Tamarom. Ona se više od dve decenije bavila novinarstvom. Čak je pre ravno 20 godina dobila Specijalnu povelju za novinarstvo Udruženja novinara Srbije.

Imajte svest ko vas čita

Više od priznanja danas o tome kako je izbrusila novinarski zanat govori lakoća kojom ume da donese priču. Nju s pažnjom sluša i onaj koji je bežao sa časova istorije.

Pre svega novinarstvo me je naučilo da *posmatram sadržaj iz ugla publike i to različite. Ljudi su često hermetični i često jednosmerno posmatraju određene narative i to je veliki problem onih koji pišu udžbenike – ne vide svog čitaoca. Nije to jedini slučaj, već i mnogi drugi nemaju svest o tome kako neko drugi čita njihov tekst“, ispričala mi je Tamara nakon jedne istorijske šetnje koju je priredila po Košutnjaku.

Govorila je o Milošu i Mihailu Obrenoviću. Govorila je tako da sam imala žive slike pred očima. Nije bio prvi put i nisam jedina.

Kako jedna moja drugarica lepo kaže: zna 1001 priču i mogla bi da priča 1001 noć. Zavodljivo.

tamaraognjevicsetnja

Ja sam odavno shvatila da ljude ne treba zasuti godinama, oni to ne pamte. Za njih je mnogo važnije da im se da opšti vremenski okvir. Poznato je, a i istraživanja su tako pokazala da ljudi najteže apstrahuju vreme. Ono što je najvažnije kada se priča o nekom događaju ili prostoru, i hoćete nekoga da upoznate sa sadržajem koji je vezan za određenu lokaciju, je da izaberete ličnosti sa kojima će se vaša publika lako identifikovati.

Ljudi *najlepše i najlakše anticipiraju i razumeju istoriju i događaje tako što se pronađe neka osoba sa kojom oni mogu lako da se identifikuju. Da li je to neki vladar, glumica ili političar, umetnica… Sve zavisi od publike koja se nalazi preko puta vas”.

Tamara radi i kao turistički vodič u Beogradu, ostatku Srbije i inostranstvu. Ali njene ture su jedinstvene i inspirisane monografijom koju je izdala 2013. “Blago Srbije, kulturno-istorijska baština“. Ona je i druge inspirisala da napišu brojne istorijske priče. Čak je završila i kao glavna junakinja romana jednog poznatog domaćeg novinara.

Jedna knjiga drugu otvara

Ne stidim se da priznam da i ja kada želim da saznam više ili proverim neku istorijsku činjenicu – najpre pozovem Tamaru.

Neobično je važno, ako govorimo o našem prostoru, ispričati što više priča iz kulturne istorije, a sa ciljem da se određeni mitovi koji su duboko ukorenjeni u našoj publici osvetle iz pravog ugla. Jer i mitovi su svojevrsna priča o kulturi jednog naroda. Neobično je važno naći način kako da se komunicira sa najširom publikom. Upravo tako što ćemo kombinovati ne bih rekla samo kulturne, istorijske, političke narative, već od svega toga po malo. Kao jednu vrstu audio filma”, dodaje Tamara Ognjević.

Upitavši je koliko dnevno piše, a koliko čita moram da priznam da nisam očekivala ovakav početak odgovora:

Spadam u one ljude koje u tom pravcu ne treba slediti, jer ja imam tu impulsivnu, stihijnu prirodu. U trenutku kada me nešto interesuje imam želju da se maksimalno obavestim i pročitam raznorazne naslove. Vrlo često se dešava da pripremam sadržaj, kao što su npr bile Libade i krinolina, koje su se odvijale u etapama iz meseca u mesec. Tada se dešavalo da oko mene stoji otvoreno čak i 20-30 knjiga. Ljudi bi se zgranuli šta sada tražim u istorijatu pertli ili mašni, recimo, u času dok se bavim nekom ozbiljnom istorijskom temom. Ali pošto sam ja pre svega u bazi naučnik-istraživač… Jedna knjiga drugu otvara. Vrlo često se dešava da kada vi uđete u materiju, ono što čitate nametne vam neki novi “sloj”.

Pišem razmerno često. Često sam na Facebooku, nešto malo manje na ostalim društvenim mrežama. Jer Facebook je prozor kroz koji komuniciram publiku koja se sa mnom sreće i u mom privatnom i u poslovnom životu. onda su to neke crtice. U poslednje vreme sam ih navikla da pišem neke svoje poetske književne impresije. Dopada mi se način kako komuniciramo, kako se razmenjujemo. To je za mene određeni korektiv. Dosta se bavim i naučnim radom i naučnim tekstovima, tako da kada biste me pitali da li više pišem ili više govorim, bojim se da bi tu fotofiniš odlučivao“.

Sa sobom uvek nosi mali notes gde zapisuje ideje, a njen model ponašanja kada treba da uradi nešto za šta trenutno nema inspiraciju ne znam da li bi bio mogla da primeni većina ljudi.

Imam taj gadni kreativni mozak koji radi na principu asocijacije i principu izazova, a to volim. Ima časa kada mi se nešto ne radi, ima dana kada se pokrijem jorganom i gledam filmove za devojčice. Ali… ja sam Jarac u horoskopu i verovatno da i to ima veze. Kada se da domaći, to mora da bude urađeno“.

Jednostavnost i duhovitost se cene

Bilo mi je vrlo interesantno kada sam nju pitala ko je najbolji storyteller i čiji bi rad trebalo da pratimo. Navela je najpre osobu koja na prvi pogled nema apsolutno ništa zajedničko sa onim čime se Tamara bavi.

Prva ličnost koja me je potpuno fascinirala i uvek sam govorila: ovaka ću biti kad porastem. Meni je objasnio teme koje me najmanje interesuju. Mislim na Karla Segana i Kosmos. Teme koje meni nisu toliko interesantne i bliske, koje verovatno ljudi ne bi uspeli da me nagovore ni na najlepši mogući način ni uz kolače da njima počnem da se bavim. Uopšte nisam SF tip. Ne interesuju me udaljeni svetovi i daleka budućnost. Ja sam tip prošlosti. Taj fini, duhovit, autentičan, jednostavan jezik. To je bilo nešto potpuno očaravajuće.

Takođe čovek koga sam jako volela da slušam je Momo Kapor. Za njega sam bila u dilemi da li bolje piše ili bolje govori . Čovek koji je imao pitak, originalan i vrlo duhovit stil. Vrlo insistiram na tome i volim ljude koji su duhoviti i koji umeju da najsloženije teme iz politike, istorije, kulture, umetnosti… kažu sa dozom, pa ako hoćete i lake ironije i duhovitosti. Jer *smeh je uvek fina kopča koja čoveku omogući lakše da prihvati neku priču“.

Dakle, želite li da budete bolji u pričanju priča skenirajte kako su to radili Momo Kapor i Karl Segan. I naravno, Tamara Ognjević. Pratite je na Facebooku i saznaćete mnogo zanimljivih stvari o istoriji i kulturi, a čak i da vas to ne zanima, spoznaćete mnogo toga korisnog o narativu.

FUSNOTA LEKCIJE:
* posmatrajte sadržaj iz ugla različite publike
* predstavite ljudima događaje kroz ličnosti sa kojima se lako identifikuju
* neka vaš narativ bude jednostavan i duhovit

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

10 razloga zašto ne treba da posetite Borsko jezero

By August 6, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

1. Ne volite da se kupate u čistoj, bistro prozirnoj planinskoj vodi.

Borsko jezero se nalazi u podnožju planine Crni vrh. U toku sezone, koja traje od početka maja do kraja septembra, temperatura vode dostiže i 26 stepeni, što je idealno za kupanje.

2. Zašto bi iko poželeo da vozi pedaline na jezeru površine 30 hektara?

3. Probudite se ujutru, izađete na terasu hotela Jezero i gledate ovakav prizor. Njaaaah…

borskojezero

4. Ostaćete gladni.

U restoranu Jezerce služe samo koziji, ovčiji, kravlji i dimljeni sir, pa kačamak koji se seče koncem, pa tepano meso, pa rolovane suve šljive prste da poližeš… Sve od namirnica nabavljenih iz okolnih mesta.

5. Ko će još i da šeta po prirodi?!

Borsko jezero je okruženo listopadnim i četinarskim šumama, prirodnim zelenim proplancima i livadama uz nadmorsku visinu od 438 metara. Bezveze.

borskojezerostaza

6. Kada pada kiša u hotelu Jezero nema šta da se radi.

… ako zanemarimo zatvoreni bazen, slanu sobu, saunu, teretanu, skvoš teren, sto za bilijar, stoni-tenis, džez bar, sobe za karaoke…

Nakon što je krajem sedamdesetih izgrađen ponajviše su ovde sindikati slali svoje zaposlene na odmor. Meni, rođenoj sredinom osamdesetih, potpuno je nepoznat taj sistem. I nećemo sada ulaziti u polemiku da li je bio bolji ili gori. "Kako li izgleda radničko odmaralište?" – radoznalo sam se pitala kada sam se pre 2 godine prvi put zaputila u hotel Jezero. Neposredno pre toga usnula lepotica sa Borskog jezera se probudila i obukla novu haljinu. Znala sam to, ali nisam imala nikakva očekivanja. Zapravo… Jesam. I srećna sam što ona nisu ispunjena i što ne prati estetiku vremena u kome je sagrađen. Dostojanstveno grleći svoju prošlost, hotel Jezero je ipak zagledan u budućnost. Potvrdila sam to još jednom kada sam ga minulog vikenda opet posetila. Izgledao je još bolje. Kao dama koja ponosno i samosvesno nosi svojih 38 godina. #Borovanje #borskojezero #upoznajsrbiju #serbia #mojasrbija #alex5neverstops

A photo posted by Aleksandra Petrovski (@alex5rovski) on

7. A i najveći površinski kop u Evropi uopšte nije spektakularan!

Površinski kop Bor nastao je eksploatacijom rude bakra tokom 20. veka. Veličina borskog kopa dovoljna je da se u nju smesti tri puta veća količina vode od one koja staje u Borsko jezero, a to je 36 miliona kubnih metara vode. Kop je dubok toliko da bi u njega mogla da stane Avala zajedno sa tornjem u punoj visini.

 

Još nekoliko fotografija Spomenke Avramov da vam to potvrde…

borrudnikpovrsinskikop

rudnikborpovrsinskikop

povrsinskikopbor

borkop

 

8. Ma kome je još zabavno da ide u kafić 400 metara ispod površine zemlje?

+ ODLIČAN tekst: Gorka kafa rudarska, s pola kilometra kamena nad glavom.

9. Imate i kod kuće ovakve dampere

Kamion popularno nazvan “Guliver” trenutno je najupečatljiviji eksponat u Park muzeju, koji se nalazi na otvorenom u centru Bora. Ovaj muzej, jedinstven u Srbiji, otvoren je 1997. godine radi očuvanja reprezentativnih predmeta tehničke kulture.
Na prostoru od 4,5 hektara postavljena su 23 eksponata, a od 2007. godine u Park muzeju nalazi se najveći i najreprezentativniji eksponat – američki kamion Euklid.

Bordamper

10. Koga briga za lekovitu banjsku vodu i stoletnu šumu?

U Brestovačkoj bаnji uspešno se leče oboljenjа kičmenog stubа, kostiju, zglobovа, mišićа, kože. Bаnjske vode pomаžu u lečenju opšte iscrpljenosti orgаnizmа, posledicа povredа, reume, bolesti nervnog sistemа, oboljenjа perifernih krvnih sudovа, zаpаljenjа ženskih polnih orgаnа.

Brestovacka-banja

 

Mogla bih da nastavim sa nabrajanjem: obilazak Lazareve pećine, poseta Muzeju rudarstva i metalurgije, uranak na planini Stol, jahanje, obuka i karavaning, safari na konjima, ribolov, proučavanje kanjona i pećina, planinarenje i sportsko penjanje, pešačenje, planinski biciklizam, karting, paraglajding, džip safari, obuka letenja motornim zmajem, lake letilice, padobranstvo, sportski i teniski kampovi za pripreme sportista, orijentiring poligoni… a ni Zaječar i istorijski dragulj Felix Romuliana nisu daleko. Drugi put  u poslednja tri leta me put navodi ovde i još nisam sve videla.

*** Pročitajte i moje prethodne tekstove iz kategorije Putovanja.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

Ovde je trebalo da stoji “ukraden” naslov

By July 14, 2016 Događaji, Inspiracija, Persons

veronicaNa prvi pogled sa smeđom dugom kosom i  izrezanim šiškama, šterberskim okvirima za naočare i širokim nevinim osmehom ona deluje kao da je nastavnica muzičkog na čijoj se fakultetskoj diplomi pečat još nije sasvim osušio.

Međutim, već više od 10 godina ima svoju zasluženu poziciju u svetu u kome vladaju muškarci i ne izgleda kao da je odstupila od sebe. Veronika je 2004. hrabro preselila u San Francisko, na izvorište inovacija industrije informacione tehnologije. I ne samo to. Dokazala se. Vodila je centralne emisije o tehnologiji na CNET Networks i Discovery Digital.

Njena ljubav prema inovacijama, posvećenost poslu, razgranata mreža kontakata i činjenica da je uvek na izvoru informacija su joj omogućili da postane savetnica brojnim startapovima, među kojima su Goodreads, about.me (gde je i član odbora direktora), Soundtracking, WeGame, Forge, ChicCEO…

Veronica Belmont #girlpower na internetu pre nego što je to bilo kul.

Upravo to je jedan sjajan momak napisao za nju i svom blog postu nadenuo baš takav naslov kakav bi priličio i mom tekstu, te je bilo bezveze da ga ja sada ukradem.

Drugi, isto tako sjajan momak, je poštujući njen rad optimistično pozvao da dođe u Crnu Goru da bude govornica na konferenciji koju organizuje tek četvrti put. I znate šta? Ona je pristala.

Ovakva je bila njegova reakcija, doslovno.

Pre dolaska na Spark.me nisam mnogo toga znala o ovoj devojci. Priznajem. Mada je gore pomenuti Aca i Vanja baš “gotive”, a ja verujem njihovom sudu, nisam znala ni šta da očekujem. Verovatno nije ni ostalih nekoliko stotina ljudi, koji je u nedelju popodne uprkos divnom danu i moru koji je udaljeno samo 100 metara od nas, sedelo u konferencijskoj sali i više od pola sata omađijano slušalo Veronicu.

Dobro, šarmantan je bio i Vladimir Vulić, zvanično poznat kao programski direktor Spark.me, među prijateljima poznat kao veliki car, što ste mogli i ranije da shvatite ako redovno čitate moj blog i newsletter. Pre nego što je intervju počeo, svima je objavio da je u opkladi pobedio svog mlađeg brata.

Da, dobro ste videli – i Veronica je bila potpuno relaksirana i neposredna, iako na nepoznatom tlu. A kako sam po završetku Spark.me konferencije imala priliku da zajedno sa predavačima, organizatorima i ostalim zvaničnim blogerima gotovo ceo dan provedem krstareći Bokom, mogu da posvedočim da nije takva samo na sceni, kada su reflektori i sve oči uprte u nju.

Žena koja je na crvenom tepihu intervjuisala glumce svetski popularnih TV serija The Walking Dead i Game of Thrones, koja je vodila emisiju Dear Veronica na poznati tehnološki portal Engadget i koju na Twitteru prati više od 1,7 miliona ljudi ipak je rekla da sebe ne doživljava kao internet zvezdu, niti da to voli da čuje.

I ne samo to! U 34. godini želi da promeni profesiju i radi u kancelariji.

Na pitanje zbog čega je odlučila da ide iz profesije u kojoj je mnogo dobra, odgovorila je da bi za nju najlakše bilo da ostane, a to nije ono što želi. Cilj je da uči nove stvari i da se oproba u njima, spremna je da preuzme rizik i upusti se u nepoznato, što savetuje svima. Priznala je da ima veliki strah od neizvesnosti koja je čeka, ali da to ni u jednom trenutku ne tretira kao razlog da odustane.

Ne treba da se plašite, ili već taj strah iskoristite da motivišete sebe. Jer, ukoliko ne osećate strah, ako se suviše prijatno osećate, ako vam je suviše lako, onda ne presirate sebe dovoljno. pokušavam da održim tu iskru u sebi i da iskoristim tu energiju da se poguram napred“, rekla je draga Veronica.

Sjajni momak br 1 iz pređašnje priče, Aca, ju je nazvao Emma Watson IT-ja i neko na koga bi devojčice trebalo da se ugledaju. Baš kao i Emma, umiljate i blage spoljašnjosti, Veronica takođe nosi srce zmaja. Kada je potrebno itekako ume da “digne glas” i argumentima se izbori za svoja prava, pa čak i da bez pardona kaže: Fuck You, Pay Me. Savetuje da nikada svoje usluge ne dajemo besplatno, ali i da se nikada ne precenjujemo.

 

Priču o još jednoj zmaj-ženi, ovoga puta iz Beograda, pripremam vam i za avgustovski tekst u okviru rubrike Moji heroji. Biće to uvod u nešto još interesantnije što “kuvam” za septembar. Da biste sve to imali priliku da premijerno vidite – prijavite se na moj besplatan nedeljni curated-newsletter.

HEJ! I pre nego što nastavite da surfujete čarobnim svetom interneta, vašoj pažnji preporučujem moj prethodni tekst: Da li sve uspešne žene liče jedna na drugu?

____

foto: Igor Milić

Pozdrav iz budućnosti | Izazovi radost #30

By July 10, 2016 Inspiracija

a1 Kada sam postavljala ovu naslovnu fotografiju setih se da je gotovo uvek tu stajao isečak iz videa. Ova mi se učinila prikladnijom i to ne samo zato što je nastala na predpremijeri izložbe koju vam preporučujem u novom Izazovi radost videu.

Saznaćete već u nastavku, ali želim i sada da spomenem: ovo je poslednja epizoda prvog YouTube serijala Izazovi radost. Ipak, ja ovog leta neću odmarati, a ako sve bude kako sam planirala – već s početkom jeseni ću vas iznenaditi raznim novotarijama. Do tada, govorim tiho i nosim beležnicu za ideje sa sobom 😉

Do tada… VELIKO HVALA za svaki izdvojeni minut koji se proveli u gledanju protekla 29 videa i verujem da ćete jednako uživati i u ovom jubilarnom.

 

TRANSKRIPT 30. epizode serijala Izazovi radost.

Zdravo, ljudi! I dobrodošli u jubilarnu 30. epizodu serijala Izazovi radost.
Prošlo je malo više vremena od našeg prethodnog viđenja u ovoj formi, pa ću se zato novim predlozima kako da provedete kvalitetno svoje slobodno vreme potruditi da to nadoknadim. I molim vas da dobro načuljite uši, jer Aleksandra preporučuje seriju. Što je praaava retkost.

Preporuka 1: serija

Hvatili ste već, hrabro sam odlučila da odgovorim na Branin izazov iz prethodne epizode i preporučim vam seriju. Inače, ovu seriju sam pogledala na preporuku jedne čitateljke mog bloga. Nju je oduševio video o Bocvani koji sam uvrstila u svoj newsletter, pa mi je onda skrenula pažnju na knjigu Aleksandra Mekol Smita koja je prevedena na 27 jezika i prodata u više od 3 miliona primeraka, a ima i nastavke. Prva damska detektivska agencija je duhovita i nepretenciozna priča o prvoj ženi detektivu u Bocvani. Roman je adaptiran u seriju, u kojoj glavnu ulogu tumači R&B pevačica Džil Skot. Ona više zahvaljujući svojoj intuiciji pomaže lokalnom stanovništvu u rešavanju najrazličitijih ličnih problema, a usput se i zaljubljuje.
Da vam ne prepričavam detalje. Biće vam interesantno i opuštajuće da gledate, posebno ako vas zanima život u Africi.

Preporuka 2: izložba

Čak i da se nije pogodilo da ovaj video objavljujem baš na 160 godina od rođenja Nikole Tesle sigurno bih preporučila ovu izložbu. Muzej Nikole Tesle u Beogradu konačno je dobio izložbu kojom može da se podiči u svetu i koja je danas u 2016. dostojna briljantnog naučnika i koristi potencijal modernih tehnologija. Nažalost, proteklih godina sam bila svedok da ne mogu da pokrenu jedan od najbitnijih eksponata jer nemaju baterije, pa čak i da me sa malom sestrom hladno vrate iz muzeja jer ne vode ture na srpskom. No, nadam se da će ti loši dani biti iza njih i da će inovativna izložbena postavka “Doživi Teslu” udahnuti novi život ovom muzeju.
Uz pomoć virtuelne stvarnosti stajaćete pored Tesle u njegovoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima, ili u Kolorado springsu ili na platfotmi tornja na Long Ajlednu ili će vas stariji Tesla dočekati u svojoj sobi u hotelu Njujorker. Meni je najzanimljiviji bio futuristički Tesla, koji predstavlja izume koje će tek darivati čovečanstvu.
Ako kojim slučajem ne budete u prilici da posetite ovu izložbu, najavljeno je da će biti dostupan i sajt sa 3D prikazom.

Preporuka 3: Muzika za kreativnost

Nedavno sam pročitala knjigu Mocartov efekat Dona Kembela, o čemu sam i pisala na blogu, te me je to podstaklo da kada su mi potrebni opuštanje, ali i da probudim kreativnost slušam klasiku. I to nije nikakav elitizam, već temeljeno na naučnim dokazima da muzika pospešuje aktivaciju viših moždanih funkcija. Tako kada želim da izolujem okolnu buku, da se relaksiram ili probudim kreativnost, redovna na repertoaru mi je Betovenova kompozicija Za Elizu, a kako bih podstakla razmišljanje u slikama najpre pustim Mocartovu Sonatu za dva klavira ili Vivaldijeva Četiri godišnja doba.
A šta vi slušate u tim prilikama? Volela bih da saznam u komentarima.
I ovim zvanično završavamo prvu sezonu serijala “Izazovi radost”. Hvala što ste nas pratili, podržavali, davali i vi zanimljive predloge i učinili da se neke dobre priče pročuju još dalje i snažnije.
Vidimo se ponovo od jeseni, a do tada budite dobro!

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.


_____
Foto: Stefan Stojanović

5 knjiga koje mi je žao što nisam ranije pročitala

By July 6, 2016 Inspiracija

aleksandrapetrovski

Taman kada sam nanišanila dugme Publish da objavim ovaj tekst koji je već dugo stajao u Draftu spazim na Facebooku status mog druga koji obelodanjuje da uskoro kreće novi projekat za koji obećava da će biti koristan i zabavan. “Pljušte” lajkovi. Lajkujem i ja u znak podrške i ohrabrenja, a i znam da neće biti “magla“.

Spazim tada komentar. Sam, kao siroče: “Dobro bi bilo da to budu praktični saveti. Samo nemoj motivacione stvari, previše ih je i smaraju”.

Vratim se ja onda na onaj moj tekst. Ponovo ga malo zagledam.

Oho, pa da li ja to imam nov uvod?

Read More

Nijedan čovek nije ostrvo | Izazovi radost #28

By June 12, 2016 Inspiracija

alex32

Nijedan čovek nije Ostrvo, samo po sebi celina;
svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje.

Ernest Hemingvej je u romanu “Za kim zvona zvone” oživeo ove stihove engleskog pesnika Džona Dona.

A zašto baš njih spominjem biće vam jasno kada vidite / čujete prvu preporuku u novoj epizodi YouTube serijala Izazovi radost.

Read More

%d bloggers like this: