Aleksandra Petrovski - Dopisnica sa sunčane strane ulice | Onlajn novinarstvo, digitalni mediji i društvene mreže glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (II deo)

By April 25, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku8Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.

Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.

Read More

Diskretne heroine su među nama

By February 9, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

superhero-534120_1280

Kada je početkom sedamdesetih godina kao maturant gimnazije bila pred odlukom gde dalje da nastavi školovanje hrabro je odabrala da zakorači u svet nepoznatog. Vođena velikom znatiželjom Gordana Matić je bila rešena da upiše molekularnu biologiju na katedri Biološkog fakulteta u Beogradu koja je tek tada formirana. Bili su to pionirski koraci ove uzbudljive nauke u našoj zemlji. Njih je gazila i Gordana, a doveli su je do toga da bude naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i rukovodilac doktorskog programa Molekularna biologija na Biološkom fakultetu.

Read More

Umni rad je ništa naspram fizičkog. Umni rad je fizički neizdrživ

By November 19, 2015 Inspiracija

MihajloPupin

Nedavno sam, u okviru promocije TV emisije Sjajni pronalasci, imala priliku da uz stručno vođenje obiđem izložbu “Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije, a zatim i Mihajlov rodni Idvor, udaljen 50 km od Beograda. Za mnoge iz grupe bio je to prvi put. Za mene drugi na oba mesta. Pri svakom novom susretu sa Pupinovom zaostavštinom i ja saznam nešto novo, ali mi je bilo vrlo interesantno da gledam njih koji nisu skrivali oduševljenje i izraz lica kako-ovo-pre-nismo-znali.

Mora da je imao neku manu. Svaki genije je ima” – bio je komentar jednog poznanika.

Read More

Svi mi imamo moć da se teleportujemo, a za šta nam ona služi?

By May 24, 2016 Digitalno, Putovanja

vr-travel-apps
Nedavno mi je poznanica u poverenju ispričala da je obišla mnoga mesta širom sveta zahvaljujući Google Street View. Kaže mi da kada njeni ukućani odu na spavanje, satima hoda ulicama dalekih gradova. Da, pogađate. Ana je skromnijih materijalnih mogućnosti i putuje znatno manje nego što to njen radoznali duh ište. Međutim, poznaje neka mesta bolje od ljudi koji su na njima fizički bili.

I sama ponekad na ovaj način prošetam Galapagoskim ostrvima, Aljaskom, Nepalom, Čileom, Bolivijom, zaronim u okeane…

Jasno vam je onda šta sam najpre potražila kada su mi u ruke došli Samsung Gear VR i Galaxy S7. Isprva se nisam ni osvrnula na to koliko S7 izgleda seksi, već sam odmah telefon povezala sa kacigom i krenula da pretražujem kakav VR travel sadržaj je dostupan. Opa! Odmah pa Nomads. Dokumentarni film snimljen u 360 stepeni, 12-minutna trilogija koja prati živote nekoliko nomadskih naroda širom sveta.

Moja sledeća reakcija bila je:
MAAAAMAAAA! Vodim te na putovanje. Odmah!

samsungVRgearGalaxyS7

Delovala je prilično cool kada sam joj postavljala kacigu i objašnjavala šta treba da radi i ubrzo je znatiželjno počela da okreće glavu levo-desno, gore-dole. Zavaljene na kauč naizmenično smo se teleportovale s jednog na drugi kraj sveta. Sedele smo sa stočarima u mongolskim stepama, upoznale Masai pleme iz Kenije i osetile kako je živeti na vodi zajedno sa Bajau ljudima iz Bornea.

Ne znam da li ćemo ikada zaista posetiti ove predele, ali ovako sam na superautentičan način spoznala kako žive neki potpuno drugačiji ljudi sa kojima delim planetu.

vrgear

Ono o čemu je moja profesorka na fakultetu govorila pre 10 godina sada eto stoji predamnom, u mom domu. Telefon i kaciga i – cap! Eto me na drugom kontinentu. Nekada bejahu (crno-bele) fotografije, pa video snimci, pa StreetView, a sada virtuelna realnost.

Uz odgovarajuću opremu možete da putujete na mnoge destinacije širom sveta, da zavirite u najbolje svetske muzeje i vidite kako je u najpopularnijim kazinima u Vegasu ili Monte Karlu, bez potrebe da napustite svoj dom.

VR oprema i tehnologija rapidno napreduju i sve su bolji. Mnogi se zabrinuto pitaju: da li će ljudi zbog toga manje imati želju i potrebu da putuju u budućnosti? To pitanje je u rangu sa dilemom da li su TV putopisi uticali na smanjenje putovanja. Naprotiv!

Svi znamo kako izgleda Mona Liza, zar ne? Ali bez obzira na to, Luvr godišnje poseti devet miliona ljudi i taj broj je u porastu.

Saglasni smo da je virtuelna realnost neverovatna tehnologija, ali i dalje je bleda u poređenju sa stvarnosti, posebno kada su u pitanju stvaranje osećanja koja su inherentna. Ljudi putuju zbog iskustva. VR jednostavno ne može da zameni ono što osećamo fizički.

Ipak, već sada je praksa pokazala da ljudi koji su kroz VR ture obilazili određene destinacije nakon toga su bili još više zainteresovani za njih i to je iniciralo njihov naredni korak planiranja putovanja.

I tu dolazimo do još jedne dobrobiti: zar ne biste voleli da umesto da satima čitate komentare na TripAdvisoru i listate fotografije praveći spisak lokacija koje treba obići i kako provesti vreme na određenom mestu, jednostavno za desetak minuta pogledate 360° video i onda odlučite da li je to nešto čemu zaista želite da posvetite vreme? Uz VR ture stičemo mnogo bolji utisak o tome šta možemo da doživimo u određenoj oblasti. I uzbudljivo je, u krajnjem slučaju.

Zato se neizmerno radujem napretku ove tehnologije. A sada žurim da pregledam još neke VR travel aplikacije. Uostalom, oduvek sam želela da posedujem supermoć da se teleportujem :)

Neka ovo postanu vaše redovne internet destinacije | Izazovi radost #26

By May 22, 2016 Inspiracija

alex41 Znate već da je praksa koju smo Branislava i ja ustanovile u YouTube serijalu Izazovi radost da u svakom videu dajemo po 3 preporuke od kojih su dve izazov za ovu drugu i da ona od tih bira jedan na koji će da odgovori u narednom videu. Sada smo napravile mali presedan, pa je Brana odgovorila na oba moja izazova i samim tim ja u 26. epizodi treba da vam preporučim zanimljiv blog. Srećom, to nije bio težak zadatak za mene :)

Preostala dva predloga za kvalitetno provođenje slobodnog vremena takođe su vezana za internet, ali sam odlučila da izbor padne na domaći dokumentarni film i YouTube kanal.

Da ne dužim. Uživajte u novom videu i oprostite na mom zvonkom glasu, muči me prehlada.

Novo u novom videu je i moja frizura. (Hvala, Majo!)

TRANSKRIPT 26. epizode serijala Izazovi radost.

Zdravo, ljudi. Ja sam Aleksandra. Dobrodošli u 26. epizodu serijala Izazovi radost. Nadam se da ste dobro i da ćete uživati u narednim minutima. ALI pre nego što krenemo, jedno važno obaveštenje: nove epizode ovog serijala najpre objavljujem u okviru svog besplatnog nedeljnog newslettera, zato ako se još niste prijavili a želite da prvi da dobijete predloge kako da kvalitetno provedete svoje slobodno vreme – link za prijavu čeka vas u opisu.

A sada… ono zbog čega smo se i okupili ovde – nove tri preporuke.

Preporuka 1: blog

Branin izazov u prošloj epizodi, bio je da predložim blog. Nisam imala veliku dilemu, mada pretpostavljam da većina vas zna za Brain Pickings, koji se prvenstveno bavi kulturom i knjigama, ali dajući im poseban kontekst. Maria Popova je jedna neverovatna žena i moja velika inspiracija. Da bi priredila sadržaj koji vidite na njenom blogu, Twitteru ili newsletteru ona nedeljno pročita između 12 i 15 knjiga, o drugim tekstovima da i ne govorimo, a mesečno izdvoji ukupno 450 sati. Uz nju ćete se osećati kao da imate specijalno vođenu turu kroz MoMA na Menhetnu. Toliko ima zanimljivog svevremenskog sadržaja i tako je dobro predstavljen da možete satima da se zadržite čitajući, a tu su i odlične fotografije i ilustracije.

Ako do sada niste, onda je krajnje vreme da budete redovni na ovom blogu.

Preporuka 2: dokumentarni film

Ova preporuka došla je neplanirano, jer sam još pod utiskom Beldocsa. Bilo je sjajnih filmova, ali čini mi se da je za nas ipak od posebnog značaja Crnjanski. Sigurna sam da ste čitali dela Miloša Crnjanskog, a svako ko zna njegovu tragičnu biografiju misli da je u pitanju avanturistički roman. Ovaj čovek preke naravi je proživeo sve bitne momente 20. veka, počev od ratovanja, preko književnosti i diplomatije, pa do izgnanstva i vraćanja u otadžbinu. Zbog toga je reditelj Danilo Bećković najpre na umu imao igrani film, međutim napravio je dokumentarac u kome su mu sagovornici renomirani istoričari i teoretičari književnosti, a više njih je čak poznavalo lično Crnjanskog. Oni svedoče o dva piščeva lica, a posebno onom što se događalo posle II svetskog rata i tome daju širi društveni kontekst i političke prilike. Jer drugačije ne bi bilo jasno zašto Crnjanski 25 godina nije mogao da dođe u Jugoslaviju i kako je u Londonu radio poslove znatno ispod renomea ličnosti kakva je bio između dva svetska rata. Pripisuje mu se da je bio fašista, pa se tumače i njegovi društveno-politički stavovi.

Dva najemotivnija momenta su kada se prepričava njegov dvoboj na koga je izazvao pionira ratnog i civilnog svetskog vazduhoplovstva zbog nesuglasica oko toga koji avion je bolji, kada ćete se od srca nasmejati, pa do njegovih strahova po povratku u zemlju i praktično njegovoj odluci da prekrati sebi život.

I ja mogu ovako da pričam do prekosutra, ali Bećković reče da će biti još projekcija, pa obavezno pogledajte kada vam se ukaže prilika.

Preporuka 3: domaći YT kanal

Kozmetika, igrice, hrana i tutorijali su najzastupljenije teme čak i među domaćim jutjuberima, kada kažem domaći mislim na ex-YU. Međutim, ja ne bih bila ja kada vam ne bih preporučila nešto drugačije. Hana Kazazović poznatija kao CyberBosanka je pokrenula serijal Čitaj sa mnom u okviru koga na vrlo pitak način govori o zanimljivim knjigama koje je pročitala. S obzirom na to da Hana mnogo čita i to najrazličitija štiva garantujem da ćete pronaći inspiraciju za nove knjige. Da nije tako ne bih joj pružala podršku od samog početka ove avanture.

Ukoliko imate neki super predlog na teme o kojima sam ja pričala obavezno ostavite komentar dole, da svi zajedno možemo da uživamo u dobrim stvarima. Budite dobro do narednog gledanja i čitanja!

10 saveta kako da izvučete najbolje moguće od konferencije

By May 12, 2016 Događaji

laptop

Samo u narednih mesec dana trebalo bi da budem učesnica na tri poslovne konferencije i to u tri različite države. Jedna od njih je Spark.me, a koje su preostale dve saznaćete već uskoro, ukoliko me pratite na društvenim mrežama. Kako je Spark interaktivna konferencija iz oblasti marketinga i tehnologije dizajnirana da podstakne kreativnost učesnika, da im omogući da unaprede svoje znanje zahvaljujući međunarodno priznatim govornicima, da im pomogne da unaprede svoje poslovanje, kao i da osmisle i započnu nove poslovne poduhvate, to me je inspirisalo da izdvojim savete kako da ovakve događaje iskoristite na najbolji mogući način.

Read More

Realnost nije briga na koju se oni obaziru

By May 5, 2016 Događaji

sparkme

Jeste. Ovo je moj blog. Međutim, danas ću njima da prepustim šou. Ionako je sva prilika da će oni biti moji heroji meseca maja.

A i ko mi je kriv kada sam im postavila inspirativna pitanja, pa njih još dodatno udario adrenalin jer do početka konferencije broje još sitno.

Ok. Sada da se uozbiljim i napišem dostojan uvod. Trebalo je da glasi nekako ovako…

Ako čitate ovaj blogpost onda je velika verovatnoća da živite u regionu. Ako ste zaposleni li naginjete ka IKT sektoru onda je velika verovatnoća da znate za Spark.me konferenciju, koja okuplja lidere iz poslovnog sveta, sveta tehnologije, inovacija i marketinga, startapove i ljude željne znanja.

Kažu – jedna od najvećih marketing konferencija u Jugoistočnoj Evropi. Nastavite li da čitate naredne redove shvatićete i zašto. No, bez brige jer još nije kasno da uhvatite poslednji voz za Budvu.

Da, održava se u Budvi. Evo već četvrta godina. Nisam bila do sada, ali mnogi ljudi čije mišljenje uvažavam imali su samo reči hvale. Prethodne dve godine izjalovili su se planovi da prisustvujem konferenciji, pa sam je na kraju pratila samo putem strima i žalila što nisam u sali sa njima, jer zaista rade odličan posao. Ove – eto mene krajem maja na pjenu od mora! I nadam se da Desanka Maksimović nije bila u pravu kada je napisala da je sreća lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da.

U svakom slučaju, prenosiću vam utiske sa Sparka, a kako sam stari štreber već sam počela da se pripremam.

Deo ekipe koja je u organizaciji ove konferencije upoznala sam na različite načine, neke uživo, neke samo virtuelno. Shvatih da nikada ranije nismo vodili neke filozofske razgovore na temu Spark.me. Tu ne računam one koji su počinjali i završavali se sa “zamisli koooliko dooobro bi bilo da dođe Gary Vee“. Mojim pitanjima sada sam verovatno inicirala Itanu Prljević, Sanju Gardašević, Jovanu Bigu i Vladimira Vulića da bace novo svetlo na svoj minuli rad.

Uvod se previše odužio, a zapravo je poenta u odgovorima sparkovaca. Obavezno ih pročitajte, zanimljivi su.

Kako izgledaju poslednjih 24 sata pred konferenciju?

Itana: Euforija. Jedina reč koja odgovara sveopštem stanju. Euforija zbog poslednjih priprema, euforija zbog “last minute” prepravki, i euforija zbog dolaska učesnika. Ovo poslednje naročito, jer to za mene znači gooomilu zagrljaja. :)

Sanja: Ja sam poznati tremaroš tako da za mene poslednja 24 sata izgledaju pomalo haotično, ali je suštinski sve spremno. Prolaze se još neki poslednji detalji, dočekuju se govornici, pozdravljaju učesnici, ali je glavni zadatak da se dobro naspavamo za sutrašnji dan. 😀

Kako birate govornike?

Vanja: Planiranje programa Spark.me konferencije je postao posao koji radimo tokom čitave godine. Pratimo aktivnosti preko 150 predavača. Da bi obezbedili 10-15 vrhunskih predavača na konferenciji, neophodno je da kontaktiramo preko 60 predavača. Od nekih nikada ne dobijemo odgovor, sa nekima dogovorimo sve detalje nakon svega par mejlova, sa nekima pregovaramo mesecima (i ponekad, na kraju, ne bude ništa), neke uspemo da dovedemo poslije par godina stalnog kontakta, a neki su nam poslije četiri godine konferencije, još uvek, neostvarena želja.

Nekoliko je kriterijuma koje koristimo za izbor predavača:

1. Da li je osoba svjetski poznata i priznata u svojoj oblasti?;

2. Da li je osoba vrhunski predavač? (prethodna stavka, sama po sebi, nije garancija da će ostaviti sjajan utisak na sceni);

3. Da li osoba doprinosi misiji Sparka? (Da li pomaže u pomeranju granica?);

4. Da li je osoba spremna na saradnju (ne želimo da radimo sa “teškim” osobama i “primadonama”);

5. Da li je osoba spremna da “pro bono” održi predavanje? (nijedan predavač na konferenciji ne dobija honorar);

6. Da li je osoba (relativno) nova za region? (uvek se trudimo da imamo ekskluzivu).

sparkme1

Ko i šta su vam do sada neostvarena želja?

Jovana: Definitivno Gary Vaynerchuk. To je osoba koju “maltretiramo” da dođe još od prvog Sparka. Dakle, Gary, ako čitaš ovo, samo da ti poručimo da nećemo prestati sa smaranjem dok ne dođeš.

Vanja: Da, Gary je ujedno i osoba koju naša publika ubedljivo najviše traži za govornika. Moji favoriti su Mitch Joel, Nilofer Merchant, Jane McGonigal, Željko Obradović i Ana Ivanović.

giphy (1)

Šta smatrate dosadašnjim najvećim uspehom Spark.me konferencije?

Jovana: Ekipu i energiju koju smo stvorili oko konferencije! Tvrdim da su to najbolja dva dana u godini, jer se ne osećaš kao vanzemaljac, nego si među ljudima koji te razumeju i koji dele slične ili iste vrednosti i strasti kao mi. To je gomila super pametnih ljudi koji se, zbog previše obaveza, okupe, najčešće, samo jednom godišnje (i to baš na Sparku) da bi se družili, naučili nešto novo i napunili baterije do sledeće godine i novog Sparka.

Kako je Spark uticao na lokalnu zajednicu i možete li, kada se osvrnete, da izdvojite jednu ili više osoba na čiji poslovni uspeh je najviše uticala?

Itana: Inspiracija i podstrek lokalne zajednice su zapravo glavni razlog organizacije konferencije. A kada kažem lokalna, ne mislim samo na Crnu Goru, već na čitav region. Svaki učesnik je imao priliku da upozna svetski poznate i priznate stručnjake u svom domenu posla, i na taj način stvori sebi konekcije koje ostaju za ceo život. Što se tiče pojedinaca, najveći uspeh su imali startupovi, pobednici takmičenja koji su kao nagradu dobijali prisustvo u TechCrunch Disrupt “Aleji preduzetnika”, gde su imali priliku da se povežu sa najvažnijim imenima Silicijumske doline.

Vanja: Spark.me je otvorio novi mogućnosti za mnoge ljude i mnoge kompanije, prvenstveno promjenom načina razmišljanja. Uspjeh je stvar individualne percepcije, pa ga je nezahvalno rangirati, tj. identikovati i kvantifikovati na čiji uspjeh je konferencija najviše uticala. Ako je potrebno da istaknem na što smo mi u Crnoj Gori najviše ponosni, onda su to dva startapa i jedna osoba. TourVia.me i Budo Finder su prva dva crnogorska startapa koja su dobila finansiranje od nekog stranog fonda (u oba slučaja je u pitanju bio bugarski Eleven), a oba su se, po prvi put, predstavila javnosti na Spark.me startap takmičenju. Andrija Vučinić, iz Podgorice, je jedina osoba iz regiona koja radi za Automattic, a inicijalni kontakt je ostvaren upravo na Spark.me. Automattic je kompanija čija vrednost je procenjena na više od 1,6 milijardi dolara i koja je kreirala WordPress.com, najpopularniji onlajn servis za hosting veb sajtova koji koriste WordPress platformu.

Koji je nezaboravan kompliment koji ste dobili kao organizator konferencije?

Vanja: Svi komentari, čak i oni negativni, nam mnogo znače, jer nam pomažu u nastojanju da Spark.me svake godine učinimo još boljim! Lično, najdraže su mi dve pohvale.

Alf Rehn, jedan od najboljih profesora menadžmenta, preduzetništva i inovacija u Evropi, je rekao: “Spark.me nije samo vrhunska crnogorska konferencija, niti samo vrhunska evropska konferencija. Spark.me je, bez sumnje, događaj svetskih razmera sa neverovatno angažovanom publikom i nekim od najboljih predavača koje sam imao priliku da čujem.”

David Armano, direktor za globalnu strategiju u Edelmanu, najvećoj nezavisnoj PR agenciji na svetu, je istakao: “Kada bi konferencije bile oaze, Spark.me bi savršeno odgovarao tom opisu – reč je o nesvakidašnjem okupljanju blistavih i umova željnih znanja u živopisnom okruženju koje Crna Gora predstavlja.

Šta je najvrednije što ste vi naučili tokom proteklih godina pripremanja Sparka?

Jovana: Da pošalješ nekog 5 minuta pre početka pauze za ručak da ti zauzme mesto. :) Šalim se, naravno, naučili smo da verujemo Vanji, jer ako kaže da će da dovede Obamu na Spark, on će ga dovesti.

Sanja: Ja sam najmlađi član tima kada se radi o godinama rada na Spark.me konferenciji i mogu da kažem da je spremanje jedne ovakve konferencije iskustvo koje sve ono što znate i ne znate istera na površinu. Potrebno je da istovremeno ispratite svaki detalj, da predvidite svaki momenat iskustva koju ljudi imaju na konferenciji, a da istovremenu na umu imate veću sliku – misiju same konferencije. Spark me je naučio koliko je zajednica bitna i da je potrebno da uvek verujemo u sebe jer možemo da naučimo i postignemo sve što naumimo.

Vanja: Važno je postaviti ciljeve što više! Koliko god vam se nešto na početku učini nemogućim, uz pravi tim, mnogo rada i ogromnu energiju, prevazići ćete to. Da li je bilo realno da u Budvi organizujemo konferenciju koja će privući 450 ljudi iz 20 država širom sveta? Nije. Da li je bilo realno da organizujemo konferenciju sa svetski poznatim predavačima, a da pri tome raspolažemo za nultim budžetom za honorare predavača? Nije. Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Pankaj Ghemawat) koja je među Top 15 menadžment mislioca na svetu? Da li je bilo realno da predavač bude osoba (Christopher Fabian) koja je među 100 najuticajnijih ljudi na svetu prema časopisu Time? Nije. Da li je bilo realno da osoba (David Armano) u istoj godini odbije da bude predavač na LeWebu u Parizu, a prihvati da bude predavač na Spark.me? Nije. Ali, kao što kaže legendarni košarkaški trener, Dule Vujošević – “Realnost nije briga na koju se mi obaziremo!“.

giphy (2)

S kakvom emocijom želite da učesnici odu sa konferencije?

Itana: Ja se kao community manager potrudim da odu sa što više zagrljaja. Ekipa odradi sve ostalo. 😉

Sanja: Sa osećajem da imaju moć da menjaju stvari, odnosno sa motivacijom, ali i znanjem koje im je potrebno da bi ostvarili svoje ciljeve.

Šta je to što Spark.me izdvaja od drugih sličnih konferencija?

Jovana: Energija koja se stvori zbog ljudi koji dolaze, i slobode koju imaju i učesnici i govornici. Na Sparku se svi druže, razmenjuju iskustva i znanja, imali oni tri uspešna startapa iza sebe i nekoliko stotina miliona dolara na bankovnom računu, ili bili to klinici od 20 godina koji tek kreću u potragu za svojim pozivom.

Sanja: U prvom redu je to atmosfera koja je rezultat i velike posvećenosti kompanije doMEn kao organizatora konferencije, ali i entuzijasta koji se vraćaju iz godine u godinu i koji su značajno doprineli njenom rastu. I naravno, predavači koji su među najboljima u svojim oblastima, koji predaju na najvećim konferencijama na svetu, a koji su prepoznali značaj i potencijal Spark.me konferencije dovoljno da ulože svoje vreme pro bono.

Kada se budete penzionisali, šta biste voleli da svojim unucima pričate o Sparku i dometima koje ste postigli?

Jovana: Definitivno ću svojim unucima pričati o tome kakva smo mi ekipa bili, kakve sam ljude upoznala, i koje smo ljude doveli u Crnu Goru. Takođe, objasniću im i čuvenu tradiciju da se na Spark.me ne dolazi bez slatkiša – u prvom redu, Orea i čokolokuma. :)

giphy (25)

Sanja: Volela bih da Spark.me još uvek postoji, u nekom obliku koji će da pomera granice i tada, kako bi i sami mogli da osete deo te atmosfere. :)

U čast promena i uspomena | Izazovi radost #24

By May 2, 2016 Inspiracija

 

izazoviradost24

Kultni bend Ekatarina Velika, jedan od dva za koje najviše žalim što nikada nisam bila na njihovoj svirci, izdao je nekoliko nedelja pre mog rođenja svoj drugi album. Na njemu je bila numera “Modro i zeleno”. Napisao ju je i otpevao Milan Mladenović. Imao je tada nepunih 27 godina i pevao je:

Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene.

Upravo ti stihovi motaju mi se po glavi dok zaključujem 24. epizodu serijala Izazovi radost, a koja je posvećena njihovim visočanstvima Promenama i Uspomenama. Zašto… saznaćete kada kliknete na play i pogledate novi video koji sam pripremila :)

 

 

TRANSKRIPT 24. epizode serijala Izazovi radost.

Zdravo, ja sam Aleksandra. Dobrodošli u 24. epizodu serijala Izazovi radost. Nadam se da ste super, ako i kojim slučajem niste, onda da ćete biti nakon što pogledate ovaj video.

Svakako pogledajte i Branislavin prethodni video u kome je imala 3 odlične preporuke za sve nas, a ja sam odlučila da odgovorim na njen izazov preporukom za mobilnu aplikaciju i to neće biti Tetris za Android.

Preporuka 1: Mobilna aplikacija

TED govor “Moć slobodnog vremena” gde je Štefan Zegmajster ispričao kako svakih sedam godina uzima slobodnih godinu dana da se bavi svojim kreativnim projektima inspirisao je umetnika iz Njujorka Sizara Kurijamu da razmisli o načinu kako da on pokrene svoje kreativne ideje. Odlučio je da snima jedan sekund svakog dana svog života do kraja života i hronološki ređa isečke u jedan video snimak.

Svrha ovoga je da se seća stvari koje je ranije uradio, ali i da svakog dana uradi nešto vredno sećanja. I odmah da ovo odvojim od ljudi koji na primer odu na koncert i svu pažnju fokusiraju na snimanje celog nastupa, umesto da uživaju u trenutku.

Kurijama je o svom projektu “1 sekund svakog dana” govorio na TED-u, to mu je pomoglo da pokrene Kickstarter kampanju, a kada je prikupio novac vrlo brzo je objavio aplikaciju.

Bespotrebno je da vam sada objašnjavam kako radi sama aplikacija, jer ću svakako ostaviti link ispod videa, pa ćete saznati detalje. Prevashodno je ideja interesantna, a da li ćete koristiti ovu aplikaciju ili neku drugu, nije mnogo bitno. Važno je da radite na tome da stvarate uspomene.

Preporuka 2: Knjiga – priručnik

Čitav ovaj serijal je nastao iz želje da inspirišemo što više ljudi da se pokrenu i daju na značaju ličnom razvoju, pa mi je uvek drago kada upoznam istomišljenike. U čast njenog visočanstva promene nastao je i interaktivni priručnik za lični i profesionalni razvoj Tip od the week.

Autori su genijalni Makedonci Petar Lazarov i Kalin Babušku, koji su 2010. iz entuzijazma počeli da šalju savete i u početku su imali svega 200 e-mail adresa. Priznaju da su im se i njihovi najbliži smejali, a slična situacija je bila i 4 godine kasnije kada su rešili da izdaju knjigu. Predviđali su im da će prodati maksimum 500 primeraka, a oni su prodali više od 10.000 i to je najtraženije izdanje iz oblasti poslovne psihologije u njihovoj zemlji.
Zašto sam vam sve ovo ispričala? Zato što mislim da je veoma važno da sopstvenim primerom pokažeš da je nešto moguće i da je to najbolja preporuka tvog rada.

Tip od the week koncept se sada širi i na Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Kada sam čula njihovu priču čestitala sam ljudima iz Finesa edukativnog centra što su prepoznali i podržali entuzijazam tima koji stoji iza Tip of the week. Od nedavno ova knjiga je dostupna i na srpskom jeziku, ovde možete da saznate detalje.

Oduševljena sam modernim i kreatvinim načinom na koji je urađena, a autori vole da kažu da ovaj lični interaktivni priručnik sa vama razgovara o motivaciji, buđenju kreativnosti, šta je krana za supermena, tajnama i pravilima uspeha, šta da izbegavate u komunikaciji, kako da razlikujete hitno i važno, veštinama nerverbalne komunikacije, navikama uspešnih ljudi i pre svega važnosti promena. Suštinski, priručnik vas podstiče da radite na sebi o ono što naučite primenite i u praksi.

Preporuka 3: Pozorišna predstava

Obećavam neću više o pozorištu, makar do jeseni. Ali bliži se kraj sezone, a ja sam nedavno bila na predpremijeri jedne feeenomenalne predstave, što se mogli da vidite ako me pratite na društvenim mrežama. U pitanju je “Slučajna smrt jednog anarhiste” sa lucidnim Nikolom Đuričkom u glavnoj ulozi.

Komedija je po tekstu Italijana Darija Foa i temeljena je na istinitom događaju iz 1969. i “ispadanju” kroz prozor policijske stanice Đuzepea uhapšenog zbog eksplozije bombe. Pukom igrom slučajeva očevici su bili novinari i tu je klupko počelo da se odmotava. Godinu dana nakon nemilog događaja Fo je raskrinkao nelogičnosti u vezi sa smrću jednog anarhiste i komad zajedno sa svojom trupom izvodio na stadionima, u fabrikama, halama… Jesu u centralnim ulogama policija i sudstvo, ali se pre svega tiče našeg odnos prema skandalima. To što opisuje događaje iz Italije od pre 45 godina ne predstavlja ni prostornu ni vremensku distancu.

Teška tema, ali urnebesno ćete se smejati. Sigurna sam. Zato navijam da ova predstava što više gostuje širom Srbije, a za sada je na redovnom repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Hvala na izdvojenom vremenu da pogledate moje preporuke za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Znate već – želela bih da čujem i ja vaše, a ako vam se dopao ovaj video lajkujte, šerujte i komentarišite.
Vidimo se uskoro ponovo! Pozdrav.

______

Ukoliko želite da redovno pratite moje preporuke  upišite svoj omiljeni e-mail i nedeljna doza kvalitetnog sadržaja sa interneta uskoro stiže u vaš Inbox (za svaki slučaj proverite i Junk ili Promotions).

I bez brige, nema spamovanja, jer i mene iritira.

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (I deo)

By April 22, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku1 Znate šta, ovaj tekst je predugo stajao u draftu, dok je čekao finalni glanc. Uvek ima šta da se prepravi, ispravi, ali prošlo je već nekoliko meseci od moje posete Bakuu i red je da konačno ugleda svetlost dana, inače će utisci izbledeti.

Pripremila sam ukupno 10 kratkih priča (umesto jedne duuuge) o prestonici Azerbejdžana. I da to ne bi bio ćilim bez kraja odlučih da ga podelim u dva dela. Kada bih opisivala sve detalje verovatno bi ih bilo još makar toliko. No, treba i vi nešto da doživite kada posetite Baku, zar ne?

Uživajte u ovim pričama. Čitajte ih kojim redom vam drago i budite slobodni da me priupitate ukoliko želite još nešto da saznate o šarmantnom gradu na obali Kaspijskog jezera.

1. Evropa u Aziji, Azija u Evropi

Azerbejdžanski sportisti se nadmeću na evropskim takmičenjima. I to je super, jer moraju nekoga i fudbaleri Srbije da pobede. Šalu na stranu, nije da nemaju dobre sportiste, ali pre svega rvače i gimnastičare. Geografski i metaforično teško u Bakuu može da se razazna granica. Činjenica je da političari i imućni ljudi žarko žele da se približe Evropi, ali je i u glavnom gradu primetan mentalitet i uticaj na gradnju Orijenta u kombinaciji sa sovjetskim nasleđem. Očito je 70 godina ostavilo traga na novije generacije.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih prošlog veka došlo je do masovnog raseljavanja stanovništva (videti pod Nagorno-Karabah) zbog obostranog etničkog čišćenja i sukoba između Azerbejdžana i Jermenije, koji je nedavno “podgrejan” i zbog koga već godinama kopnenim putem ne možete iz jedne u drugu zemlju. Nema zvaničnih podataka, međutim osnovano se tvrdi da je oko 700.000 starosedelaca napustilo Baku i iselilo se u svud po regionu i svetu. Na njihovo mesto pristiglo je oko milion građana iz duboke provincije Azerbejdžana, donoseći sa sobom svoje navike i način života.

2. Nafta je prošlost, sadašnjost i budućnost

Baku je prvi grad na svetu u kome je eksploatisana, primenjena i prerađena nafta. Bilo je to 1847. kada je na Bibi-Ejbatu prvi put izbila nafta. Tada je i počela njena eksploatacija na industrijski način. Godine 1872. braća Nobel su u Bakuu osnovala prvu naftnu kompaniju. Nakon toga su u zemlju počeli da neprestano dolaze preduzetnici sa svih strana sveta, nastojeći da ugrabe svoje naftno polje, a bogatstva su stvarana preko noći.

Otkad je ova država na južnom Kavkazu postala nezavisna od Sovjetskog Saveza 1991. u taj deo sveta ušle su i zapadne naftne kompanije koje profitiraju od enormnih resursa. Azerbajdžanske naftne rezerve se procjenjuju na 14 milijardi barela.

Ni danas ne morate mnogo da zalazite na periferiju da biste videli ekspoataciju nafte ili gasa. Oni su sinonim za bogatstvo i sigurnu budućnost. Još bolje dane najavljuje ambiciozan dogovor sa Gruzijom i Turskom o izgradnji Transanadolskog gasovoda TANAP, koji bi trebalo da bude alternativa ruskom Južnom toku.

Mladi imaju perspektivu ukoliko se bave naftom, država stipendira najbolje da studiraju na svetskim koledžima i potom se vrate. Otprilike tako je glasio odgovor našeg lokalnog vodiča na moje pitanje koliko Vlada brine za budućnost mladih i kakva im je perspektiva u zemlji.

Poređenja radi, prosečna plata u Azerbejdžanu iznosi oko 500 američkih dolara, dok je prosečna penzija svega 200. Mesečne zarade srećnika zaposlenih u naftnom sektoru kreću se od 1.200 do 2.400 dolara.

baku7

 

3. Slabo divane engleski

Želeći što više da se približi Zapadnom svetu glavni grad Azerbejdžana je bio domaćin Eurosonga maja 2012, zbog čega su odnosi sa susednim Iranom bili prilično napeti, kao i prvih Evropskih igara juna 2015. Mnogo novca su uložili u organizaciju oba događaja i sve je izgledalo spektakularno (a meni nije lako izmamiti tu reč!).

Posetila sam Baku dva meseca nakon Evropskih igara i kao zaostavštinu istih imala priliku da se vozim ljubičastim taksijem – pandan londonskom žutom, koji je kako su mi objasnili upravo uveden kao atrakcija turistima. Em je cena niža od regularnog (koji je u rangu sa beogradskim), em je zabavno iskustvo. Da, to sam pomislila, ali nije bilo zabavno što sam se dva puta jedva sporazumela sa taksistima dokle idem, iako sam držala karticu sa adresom hotela. Ok, možda su neki drugi prevozili tih 6.000 učesnika Evropskih igara. Čitah da do pre neku godinu nisu imali taksimetre, kao i da generalno nisu baš najsigurniji vozači.

Izuzimajući gostoljubivog menadžera hotela u kome smo odseli i koji nas je čak i ispratio, nisam imala sreće da naletim na ugostitelje koji govore engleski jezik ni u nacionalnim restoranima u samom centru grada. Nažalost, turski ne znam, ruski natucam, pa smo se malo pripomogli rukama i slikama.

Što se same kuhinje tiče – ako vam se dopada turska uživaćete u azerbejdžanskoj hrani.

baku3

4. Liberalan i moderan grad

Kada putujete u muslimansku zemlju mogu vas upozoriti da strogo vodite računa da ne duvate nos na javnom mestu, ne pokazujete prstom na druge osobe ili stvari, da ne čačkate zube u restoranu, da se ne grlite i razmenjujete nežnosti sa partnerom na javnom mestu, da ne žvaćete žvaku, da (ako ste devojka) nosite što dužu suknju i pokrivena ramena. Suštinski, ako ste pristojni većinu ovih stvari nećete raditi gde god da ste na planeti, a ako vam se nešto od toga i omakne u Bakuu – niko vas neće popreko pogledati.

Baku je liberalan i moderan grad, jer takav nam je predsednik. Sve što hoćete možete da obučete” – rekao mi je jedan mladi i obrazovani Azer.

Mada su sve liberalniji, kada se spusti mrak teško ćete zateći devojku “iz poštene kuće” koja šeta ulicom. Zabavljanje je dozvoljeno pre braka, ali neudate dame izlaze jedino tokom dana i to neretko upadljivo obučene i doterane.

Nasuprot tome, uveče ćete u centru grada u restoranima brze hrane ili nekom od mnogo prelepih parkova zateći priličan broj majki (ili oba roditelja) sa sitnom decom, možda čak i u vreme kada se podrazumeva da bi trebalo da spavaju.

baku2

5. Duh Pariza i Venecije

Jedan od mojih saputnika u Bakuu konstatovao je da je tu video više mercedesa nego u Nemačkoj. I ja sam tu videla više prodavnica luksuznih brendova nego u Parizu, a poznato je da tamo žive “ajkule”. Gucci, Dior, Tiffany, Dolce i Gabana za velike i male (postoje specijalizovane radnje za decu sa potpisom ovih brendova)… mame vas duž grandiozne Nizami ulice, smeštene tako da vam je i Kaspijsko jezero na dohvat ruke. Istočno od Austrougarske tako skoncentrisan luksuz nisam videla čak ni u Moskvi i Istanbulu, a zapadno – samo u Parizu. Uz ogradu da nisam bila u Rimu.

Ima Baku nešto i od preporznatljivog duha Venecije. U jednom delu predivno uređenog šetališta uz Kaspijsko jezero, tik uz Muzej tepiha (u obliku tepiha!) je popularni lounge klub koji ima kanal kroz koji možete da se provozate gondolom. Ali izgleda da je to tek početak nove Venecije, jer je planirano je da se izgradi i 41 veštačko ostrvo u Kaspijskom moru, koje će biti povezano sa 150 mostova i gde bi trebalo da živi veliki broj ljudi.

 

Ovaj šum koji čujete u pozadini nije moja loša kamera, već vetar koji gotovo neprestano duva u Bakuu. O tome sam pisala u nastavku priče, kada sam vas povela u malo detaljniji “obilazak” uz nekoliko autentičnih video snimaka.

Preporuka prste da poližeš | Izazovi radost 22

By April 17, 2016 Inspiracija

ytir1site

Ukoliko ste gledali Branislavin prethodni video onda znate da smo odlučile da promenimo termin kada objavljujemo nove webizode serijala Izazovi radost, a to je nedelja. Sve ostalo je po starom – tu su nova tri predloga kako da kvalitetno provedete svoje slobodno vreme.

Jedan od njih dugo sam čuvala i čekala pravi trenutak da vam ga preporučim. Ukoliko tek sada otkrivate taj sajt uverena sam da će biti oduševljeni kao dete u prodavnici slatkiša. Drugi predlog se zaista i tiče slatkiša i jedno je od mojih omiljenih mesta u Beogradu, za koje sa sigurnošću znam da je šarmiralo sve koji su makar jednom zavirili tamo.

Uostalom, govorila sam o tome u 22. webizodi Izazovi radost, tako da ne bih da se ponavljam.

Kliknite play i uživajte :) Ako vam se video svidi – lajkujte ga i podelite sa prijateljima.

Read More

Nema smicalica, samo dobre preporuke | Izazovi radost 20

By April 1, 2016 Inspiracija

ap1ir Splet okolnosti je tako hteo da 20. webizodu YouTube serijala Izazovi radost objavim na Svetski dan šale. Nisam pripremila nikakvu smicalicu, ali verujem da smo vam Brana i ja kroz sve ove video klipove dale razlog da se iskreno smejete.
Meni je interesantno i predstavlja mi zadovoljstvo da sa vama delim ovakve preporuke, kao što nadam se i vama bude zanimljivo da čujete i vidite o različitim pojavama vrednim pažnje.
Uživajte u jubilarnoj webizodi. Javite mi utiske i ako su vam se dopali predlozi – podelite video sa prijateljima, ulepšajte dan i njima i meni.

TRANSKRIPT
Zdravo, ljudi! Verovali ili ne ovo je 20. webizoda serijala Izazovi radost. Verujem da ste već navikli da vam iz nedelje u nedelju Branislava ili ja preporučujemo kako da pametno provedete svoje slobodno vreme, a evo šta sam vam ja pripremila za ovu jubilarnu webizodu.

Preporuka 1: Mesečni magazin

Super mi je došao Branin izazov, jer ovo je nešto o čemu sam želela da pričam još od početka serijala i na taj način pružim podršku. Osim što smo startovali negde u isto vreme – imamo zajedničku misiju, da motivišemo ljude da oplemene svoj život. U pitanju je Original magazin, namenjen pre svega proaktivnim mladim ljudima, kojima je važno da rade na svom duhovnom razvoju.
Tu su i reportaže, ozbiljne polemike o budućnosti ove zemlje i uloge mladih, nacionalna istorija i nacionalna geografija, razgovori sa najpoznatijim i najvažnijim umetnicima u Srbiji.
Saradnici magazina su uvaženi i popularni profesori srpskih fakulteta, najveći stručnjaci u svojim poljima, istoričari, umetnici, najpopularniji srpski pisci, dramaturzi, režiseri… Oni govore o svojim inspiracijama, o svojoj viziji, o mladosti, o značaju edukacije.
Za studente na fakultetima je besplatan, možete ga čitati i u elektronskoj formi na sajtu Nedeljnika, čiji novinari takođe pišu za Original, a njima se pridružuju i studenti, koji su uvek posebno predstavljeni. Verujem da već znate da je osnivač Fondacija Novak Đoković. Pokrivaju teme iz oblasti kulture, obrazovanja, umetnosti, sporta i nauke. Poslednji broj pročitala sam bukvalno od korice do korice, uživala sam i saznala nešto novo.

Preporuka 2: Film

Preporučujem vam film koji će vas potpuno relaksirati, ali i napuniti pozitivnom energijom. U pitanju je film “Edi zvani Orao”, inspirisan istinitom pričom o Majklu Ediju Edvardsu netipičnom ali hrabrom ski-skakaču koji nikada nije prestao da veruje u sebe uprkos tome što cela nacija jeste.
Uz pomoć harizmatičnog i buntovnog trenera, Edi uspeva da postane nacionalni heroj koji je predstavljao Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama u Kalgariju 1988. godine.
Edi “Orao” Edvards je postao poznat po tome što je bio 10 kilograma teži u odnosu na svoje rivale i izuzetno kratkovid, ali to ga nije sprečilo da nastupa sa naočarima. Njegovi loši rezultati su ga činili sve popularnijim – što je gore skakao i postizao slabije rezultate, postajao je traženiji.
Film je upravo stigao u domaće bioskope, a pogledajte i detaljnije o životu Edija Edvardsa.

Preporuka 3: Dešavanje u Beogradu

Toliko verujem da će ovo biti valjano da vam a pri ori preporučujem. Počev od 12. aprila, pa svakog drugog utorka u mesecu u Mikser House-u biće upriličen događaj “Na kafi sa naučnikom”.
Ideja je da se na nesvakidašnji, neformalni i interesantan način publici približe naučne novosti, savremena dostignuća u nauci, tehnološka otkrića i novine tehnološkog razvoja, a sve pod okriljem Istraživačke stanice Petnica.
Čast da otvori ovaj, nadam se, dug niz događaja imaće dr Biljana Stojković, priznati evolucioni biolog, koja će vas podstaći da se zapitate da li je Darvin bio u pravu. Vodiće razgovor na temu “Kako je nastao život na Zemlji”.
Ulaz je besplatan, samo prethodno u Mikseru treba da preuzmete pozivnicu. I ako dođete, obavezno mi se javite!
Javite mi takođe i ukoliko imate dobar predlog kako da kvalitetno provedemo svoje slobodno vreme, a znate već – ako su vam se ove preporuke svidele podelite video sa svojim prijateljima.
Radujem se nekom narednom videu, a nadam se i vi. Do tada – budite dobro! Pozdrav.

_______

Ako ne želite da propustite naredne webizode serijala Izazovi radost ili moje nedeljne preporuke za čitanje i gledanje, prijavite se na besplatan Ne propusti… newsletter. (napomena: Obratite pažnju na Spam ili Promotions, jer vrlo često mejl završi tamo )

Novi izazov za vas! | Izazovi radost 18

By March 18, 2016 Inspiracija

izazov Tokom proteklih 17 webizoda serijala Izazovi radost Branislava i ja smo vas izazivale da pronađete način i vreme da kvalitetno provedete svoje slobodno vreme.
Ovoga puta imam i jedan baš poseban izazov za sve vas. Drugačiji je od svih prethodnih, ali VEOMA važan. Razmislite koje su to vaše svakodnevne navike koje možete da korigujete, a koje mogu da doprinesu boljem životu na planeti Zemlji. Makar time što nećete “odvrnuti” slavinu i pustiti da voda teče sve vreme dok perete zube. Znači mnogo i iznenadiće vas koliko to može da bude lančana reakcija.

Read More

%d bloggers like this: