Aleksandra Petrovski blog | Digitalni mediji, društvene mreže, lični i poslovni razvoj glavne su teme ovog bloga, uz poneku motivišuću priču.

Posle ovoga ćete bataliti svoj telefon na ulazu u bar

By November 8, 2016 Događaji, Ljudi & mesta

Oprostiće mi armija motivacionih govornika, ali u poslednjih godinu i po dana osoba koju najčešće citiram je Dušan Zarić, barmen i miksolog iz Beograda. On već 20 godina radi u Njujorku i jedan od onih sa liste Naši uspešni u svetu, STVARNO uspešni.

Gosti koji dolaze da potroše novac u današnje vreme mogu da ga potroše na 300 različitih mesta. I to što su odlučili da dođu kod vas i potroše novac sa vama je već jedna privilegija. Ja to ne uzimam zdravo za gotovo i želim da ti ljudi osete da ih poštujete. Morate da budete zadovoljni i srećni sami sa sobom, da biste to mogli da podelite sa drugima“, rekao mi je Dušan, kada smo jednom prilikom razgovarali.

Read More

Šta blogeri mogu da nauče od novinara, a šta novinari od blogera

By September 15, 2016 Društveni mediji, Novinarstvo

Svakim danom linija razgraničenja novinara i blogera sve je bleđa. Moglo bi se čak reći da razvoj i dostupnost tehnologije gotovo da je briše. Koliko god vam to zvučalo kao kliše fraza.

Bilo da su deo kolektiva od još 5.000 ljudi ili sede u sobičku studentskog doma svako od njih je danas medij za sebe.

Razlike gotovo da nema.

Razliku prave Kvalitet i Kredibilitet.

Read More

Da li sve uspešne žene liče jedna na drugu?

By June 2, 2016 Inspiracija, Persons

zene

Da li sve uspešne i ostvarene žene liče jedna na drugu i šta im je zajedničko?

Verovatno ste imali priliku da pročitate razne liste koje su varijacija na ovu temu i gde su upravo navedene zajedničke karakteristike, kao savet da i vi učinite isto. Ali, da ne generalizujemo.

Read More

6 životnih lekcija sa tech konferencije

By June 1, 2016 Digital, Događaji

TNW Conference 2016 Image by Bas Uterwijk

Bio je još februar kada sam videla listu potvrđenih govornika za The Next Web Europe konferenciju krajem maja. Na jednom mestu bili su ljudi koji su na vrhu liste predavača koje sam ikada želela da slušam uživo. Bukvalno sam razrogačila oči kada sam to spoznala. Kakav penal! Već tada sam tiho logistički pripremala svoj odlazak. Posle različitih peripetija – eto mene u Amsterdamu.

Read More

Neka ovo postanu vaše redovne internet destinacije | Izazovi radost #26

By May 22, 2016 Inspiracija

alex41 Znate već da je praksa koju smo Branislava i ja ustanovile u YouTube serijalu Izazovi radost da u svakom videu dajemo po 3 preporuke od kojih su dve izazov za ovu drugu i da ona od tih bira jedan na koji će da odgovori u narednom videu. Sada smo napravile mali presedan, pa je Brana odgovorila na oba moja izazova i samim tim ja u 26. epizodi treba da vam preporučim zanimljiv blog. Srećom, to nije bio težak zadatak za mene 🙂

Preostala dva predloga za kvalitetno provođenje slobodnog vremena takođe su vezana za internet, ali sam odlučila da izbor padne na domaći dokumentarni film i YouTube kanal.

Read More

U čast promena i uspomena | Izazovi radost #24

By May 2, 2016 Inspiracija

 

izazoviradost24

Kultni bend Ekatarina Velika, jedan od dva za koje najviše žalim što nikada nisam bila na njihovoj svirci, izdao je nekoliko nedelja pre mog rođenja svoj drugi album. Na njemu je bila numera “Modro i zeleno”. Napisao ju je i otpevao Milan Mladenović. Imao je tada nepunih 27 godina i pevao je:

Kako da ostanem isti, kako da sačuvam sebe od promene, samo putem promene.

 

Read More

Baku – grad koji će vas oduvati, bukvalno (II deo)

By April 25, 2016 Ljudi & mesta, Putovanja

baku8Elegantan, nepretenciozan i nepravedno izostavljen sa raznih lista gradova koje treba da obiđete. Baku. Više različitih lica i slojeva, od gradova koje sam obišla ima jedino Tbilisi.

Kroz prvih pet priča o Bakuu potrudila sam se da vam ga predstavim, a sada vas detaljnije upoznajem sa njim. U prvom delu sam propustila da napišem još i ovo… Ostalo mi je veoma upečatljivo da na javnim mestima gotovo da nisam videla osobe koje u rukama drže, ili ne daj bože gledaju, telefon. Ako je i bilo nekoliko ljudi koji su telefonirali, još manji procenat njih je koristio pametni telefon.

Read More

Diskretne heroine su među nama

By February 9, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

superhero-534120_1280

Kada je početkom sedamdesetih godina kao maturant gimnazije bila pred odlukom gde dalje da nastavi školovanje hrabro je odabrala da zakorači u svet nepoznatog. Vođena velikom znatiželjom Gordana Matić je bila rešena da upiše molekularnu biologiju na katedri Biološkog fakulteta u Beogradu koja je tek tada formirana. Bili su to pionirski koraci ove uzbudljive nauke u našoj zemlji. Njih je gazila i Gordana, a doveli su je do toga da bude naučni savetnik i rukovodilac Odeljenja za biohemiju na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu i rukovodilac doktorskog programa Molekularna biologija na Biološkom fakultetu.

Read More

Umni rad je ništa naspram fizičkog. Umni rad je fizički neizdrživ

By November 19, 2015 Inspiracija

MihajloPupin

Nedavno sam, u okviru promocije TV emisije Sjajni pronalasci, imala priliku da uz stručno vođenje obiđem izložbu “Pupin – od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije, a zatim i Mihajlov rodni Idvor, udaljen 50 km od Beograda. Za mnoge iz grupe bio je to prvi put. Za mene drugi na oba mesta. Pri svakom novom susretu sa Pupinovom zaostavštinom i ja saznam nešto novo, ali mi je bilo vrlo interesantno da gledam njih koji nisu skrivali oduševljenje i izraz lica kako-ovo-pre-nismo-znali.

Mora da je imao neku manu. Svaki genije je ima” – bio je komentar jednog poznanika.

Read More

Šta će tebi taj newsletter, Aleksandra?!

By November 24, 2016 Digital

mailbox

Danas čovek procesuira pet puta više informacija nego pre 30 godina. To je ekvivalentno količini informacija koje se nalaze u 175 novinskih izdanja.

Ako su ovi podaci tačni, onda ja svakog dana procesuiram makar 250 do 300 novina.

Otud se pre oko godinu dana i rodila ideja da bih sve to mogla pametno da upotrebim tako što ću kreirati besplatan newsletter u kome ću iz nedelje u nedelju preporučivati najzanimljivije priče na koje sam u Sunčevom sistemu informacija naišla.

Read More

Šta bih ponela na pusto ostrvo | Izazovi radost S2E4

By November 6, 2016 Inspiracija

Drugu sezonu serijala Izazovi radost počele smo Beogradskim specijalom, a sada se naš izazov zove ni manje ni više, nego – pusto ostrvo.

Svi smo se makar jednom zapitali šta bismo tamo poneli, pa kada sam predložila Branislavi da to bude tema našeg novog specijala ona je s oduševljenjem prihvatila.

Brana je već otkrila koju bi muziku slušala, koju knjigu ponela za čitanje i šta bi gledala na pustom ostrvu.

I sada je red na mene! 🙂

Saznajte u videu šta bih ja slušala i čitala na pustom ostrvu, bez mogućnosti ikakvog kontakta sa drugim živim bićima, pa čak i bez interneta.

TRANSKRIPT 4. epizode 2. sezone YouTube serijala Izazovi radost.

Koju knjigu bih ponela?

Na velikim sam mukama bila koju knjigu bih odabrala. Moram da vam priznam da su u najužem izboru bile Lean In, odnosno “Korak napred” Šeril Sandberg i Pupinova autobiografija “S pašnjaka do naučenjaka“. Obe skoro da znam napamet, ok i šta sad da odaberem

Razmislila sam.

Bila bi to knjiga koja se čita više puta i koja je na neki način moderni priručnik. “Obogatite se radeći 4 sata nedeljno“. Zvuči kao preveliko obećanje i šarlatanski, međutim Tim Feris na ličnom primeru objašnjava šta znači raditi pametnije, a ne više; kako je prava moć sposobnost izbora i da su sadašnje monete bogatstva vreme i mobilnost. Definitivno je knjiga koju treba studiozno izučiti.

Šta bih slušala?

Opet ću vam otkriti svoj uži izbor. Tu su bili EKV, Azra i Viva Vox. Međutim izgleda da su moji večiti favoriti Luka i Stjepan. Za 2 Cellos bih se odlučila jer čelo je instrument najbliži ljudskom glasu, a istovremeno nema vokala i sviraju najrazličitiju vrstu muzike, tako da verujem da mi s njima nikada ne bi bilo dosadno i prijalo bi svakom raspoloženju.

Šta bih obavezno ponela?

Pusto ostrvo zamišljam kao mesto gde bih mogla da čitam, pišem i promišljam, za šta inače nema vremena koliko bih želela.

Zato bih tamo ponela Kindl da mogu da stavim još mnooogo knjiga. Znam sigurno da bi tu bila dela Dragoslava Mihailovića, Antonija Isakovića i Moma Kapora. A šta bi mi vi još preporučili za čitanje?

Volela bih da vidim vaše predloge u komentarima ispod, kao i da saznam šta biste vi poneli na pusto ostrvo gde nema drugih bića i interneta.

Budite dobro do narednog gledanja i čitanja.

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

16 citata sa #wwvrsac koje treba da znate

By October 30, 2016 Događaji, Inspiracija

wwvrsac

“Kako mogu da ti pomognem?” prvo je pitanje koje se postavlja osobama koje se tek upoznaju u središtu najsavremenije industrije. Tako bar kaže Lazar.

Ne živim i ne radim u Silicijumskoj dolini, ali jedan moj blogpost pomogao je jednoj dami da dođe do osobe koja joj je dala najvredniji savet na početku nove karijere. Tako bar kaže Duška.*

Read More

Slava učenikova je slava učiteljeva

By October 19, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

sasaporubski2

“Kroz svoju sportsku karijeru izgradio sam mnoge pozitivne osobine koje su me dovele do određenog pogleda na svet i ubeđenja da je sve moguće.

Upravo iz tog ubeđenja sebi uvek postavljam pitanje “na koji način?”.

Na koji način doći do cilja, do rešenja? Na koji način mogu da izvučem najbolje iz situacije u kojoj se nalazim? Na koji način mogu najbolje da opravdam svrhu pozicije gde se nalazim?”

Kada čovek ovako sam sebe predstavi, onda pažljivo biram i odmeravam svaku reč koju bih dodala.

Pre nego što sam upoznala Sašu pročitala sam njegov autorski tekst u kome je upravo napisao citat s početka.

Čula sam još pre nekoliko godina da profesor fizičkog iz Zemunske gimnazije zajedno sa svojim učenicima istrčao Beogradski (polu)maraton. Te 2013. bilo ih je 34, a naredne godine tri puta više!

I uvek sam se pitala kako je to Saša Porubski uspeo da privoli klince da budu redovni članovi Maratonske sekcije, kad mnogim njegovim kolegama ne polazi za rukom da njihovi đaci savladaju obavezno gradivo makar za prelaznu ocenu.

Kada sam ga nedavno upoznala na 3. Coca-Cola Happy run trci već nakon nekoliko minuta bilo mi je jasno zašto.

Njegovo sportsko udruženje Maturanti maratonci (čija preteča je Maratonska sekcija) organizovalo je trku na beogradskom Ušću, a Saša je s neverovatnom posvećenošću vodio računa o svakom detalju i mirnoćom budističkog monaha koordinirao čitavim događajem. Na njemu je bilo skoro 1.000 ljudi.

Najpre su održani krosevi za školarce, a potom i trka na 5km.

Govorili su mu da ne gubi vreme i da đake to ne zanima. Dokazao im je da greše

Profesor mi je ispričao da na taj način želi da animira što više dece da im se priključe. Možda se baš među klincima koji su tog dana istrčali 800 metara krije neki novi maratonac.

Saša se nada da će ih za pet godina biti 10 puta više.

Otvoreno kaže da su mu u početku govorili: šta će ti to, ne gubi vreme, ne gubi energiju, ne isplati se, njih to ne zanima, nije to tvoj problem… Ostao je dosledan tome da je privilegija što ima priliku da od dece načini Ljude.

Kada kao Saša imaš snažno utemeljenu viziju i istinski dobre namere, onda se broj sledbenika i partnera sve više povećava.

“Kompanija Coca-Cola već dugi niz godina podržava brojne sportske manifestacije, jer želimo da doprinesemo da naša zajednica bude aktivna na svim poljima, a pogotovo kada se radi o fizičkoj aktivnosti i kretanju. Upravo zato smo ove godine pokrenuli program besplatnih javnih treninga u našim Coca-Cola teretanama na otvorenom u preko 20 gradova Srbije, gde su, pored treninga, održavana i brojna takmičenja, događaji, izazovi i akcije. Posebno smo ponosni što  nam se pridružilo više od 8.000 vežbača i što smo održali preko 500 treninga, šireći dobro raspoloženje i radost. Današnji zadatak svih nas je da na ovoj trci zajedno širimo pozitivnu energiju, razvijamo timski i sportski duh”, kaže Nada Filipović iz ove kompanije.

Voleo bih da je mene imao neko da uputi u to, da mi pokaže na pravilan način šta je aktivan život”, rekao mi je Saša Porubski kada sam ga pitala šta bi voleo da je znao kada je imao 15 godina, i osvrnuo se na svoje decenijsko bavljenje veslanjem:

“Ja sam dugo bio u vrhunskom sportu i onda nisam mogao da sagledam sve što pruža rekreativni, koji je osnova“.

Šta mi je još ispričao Saša, saznajte u videu.

Dakle, tri osnovna sastojka Sašinog uspeha su:
1. Lični primer
2. Beskrajna upornost
3. Verovanje da nešto može da se promeni

Nisam mogla da ga ne pitam kada će “okačiti patike o klin” i mirne duše moći da kaže da je uspeo.

Verovatno nikada. Kažu ljudi kada odeš u penziju, ali ne verujem ni tada. Meni je veliki cilj da pokrenem što više ljudi, pre svega decu, jer upravo to je moj poziv, zato se tu i nalazim kao profesor i moram da dam sve od sebe da bih to uspeo da uradim“.

Njegova disciplina je zapravo ultramaraton. Za njega ne postoje praznici, zimski ili letnji raspust dok priprema svoje učenike, mlađe da istrče polumaraton, a četvrtake da uspešno završe trku dugu 42 km. Ipak, to je na prvom mestu škola istrajnosti, odgovornosti, organizovanosti i odlučnosti.

Ovo je trebalo da bude vlog

By October 14, 2016 Događaji

Rizikovaću da već posle pročitanih prvih nekoliko redova panično kliknete na X i zatvorite ovaj blog post.

Read More

3 beogradske priče kojih nema u vodiču za turiste| Izazovi radost S2E2

By October 2, 2016 Inspiracija

Beograd u stvari nije grad. On je metafora, način života, ugao gledanja na stvari – zapisao je jednom Momo Kapor.

Šetate li kroz ovaj grad širom otvorenih očiju i srca videćete i doživeti neverovatne stvari.

Mnoge od njih priredili su samoinicijativno Beograđani. Njihov amanet očešaćete u prolazu, osetiti pod đonovima ili makar izdaleka nazreti siluetu. To će vam obojiti i najsivlji dan.

Ove priče nećete naći u klasičnim turističkim vodičima, ta mesta nisu ucrtana u velikim mapama. Ne znaju čak ni svi Beograđani za njih.

Read More

10 lekcija koje treba da znate ako želite da sami izdate knjigu

By August 18, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

jelenapantic

Da je ova knjiga pod “kapom” neke od najpoznatijih domaćih izdavačkih kuća stajala bi na njihovim lepim drvenim policama na istaknutom mestu i s oznakom “bestseler”.

Ali nije.

Nekoliko izdavača odbilo je Jelenu. Odbijala je i ona se se povinuje svojoj davnašnjoj želji da objavi knjigu verujući da je samostalno izdavanje prenaporan i finansijski prezahtevan poduhvat koji se zapravo ne isplati.

Pogrešila je. I shvatila je to sama.

Za 15 meseci njena knjiga “Putovanje u središte srca” je doživela i treće izdanje štampano u hiljadu primeraka. Više od toga: za oko godinu i po dana njen život se promenio iz korena.

“U decembru 2014. Brankica Damjanović me je pozvala da govorim na predstavljanju njene knjige i tu mi se ponovo probudila jaka želja da i ja objavim moju. Brankica je ujedno i osoba koja me je kao dobra vila* provela kroz proces pripreme i objavljivanja, s obzirom na to da je već imala takvo iskustvo. Sam proces od donošenja odluke do štampanja knjige trajao je nešto više od mesec dana”, priča mi.

Jelena Pantić je u maju 2015. objavila knjigu, a u septembru je dala otkaz na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Kao asistent radila je tamo sedam i po godina.

“Nedavno sam napisala da nemam siguran posao niti siguran izvor prihoda, a nikada se u životu nisam osećala sigurnije. I to je istina. Sigurnija sam u sebe, zadovoljnija, rasterećenija. Srećem mnoge zanimljive ljude*, pojavljuju se neke nove i lepe poslovne prilike. Zadovoljstvo poslom se odražava i na privatni život, i tu mi sve nekako lakše i bolje ide. Problema i prepreka* uvek ima, na svakodnevnom nivou, ali sada ih potpuno drugačije doživljavam. Ne kao nešto što me remeti nego kao nešto što je sastavni deo života. Šta mogu rešim, šta ne mogu… ne jedim se jer nema svrhe”, kaže kroz smeh.

Vratimo se nekoliko koraka unazad.

14080894_10209887393763180_911297709_n

Pred kraj studija psihologije Jelena je pročitala knjigu Danijela Golmana “Emocionalna inteligencija”. Prepoznala je da je to ono čime želi da se bavi. Želela je i da pisanom rečju uči, motiviše i podrži ljude.

Strpljivo gradite stil i publiku

Stidljivo je februara 2010. pokrenula Facebook stranicu Emocionalna inteligencija. Postavljala je najpre citate koji nju inspirišu, pa svoje misli, pa više rečenica, pa čitave autorske tekstove. Reakcije su bile pozitivne. Nekoliko meseci kasnije iz toga se izrodio istoimeni blog.

“Mislim da je ključni `korak` zapravo mnoštvo svakodnevnih malih koraka. U slučaju knjige, rečenica po rečenica, tekst po tekst. Građenje publike i odnosa sa ljudima je takođe izuzetno važno. Strpljenje mnogo pomaže*, zaista mislim da nešto kvalitetno i veliko ne može da se napravi na brzinu.

Ključ uspeha ove knjige je to što je dugo i temeljno pripremana. Kroz *redovno pisanje tekstova za blog sam `brusila` stil pisanja, učila kako da pišem da poruka dođe do srca čitalaca, prilagođavala se, oslobađala, naučila koje teme su `goruće`. Drugo, vremenom sam, redovnim pisanjem izgradila veliku i vernu zajednicu čitalaca”.

Kako i stoji na naslovnoj strani njene knjige “ovi tekstovi osvajaju šarmom, nesavršenosti, snagom istine i ljubavi”. Upravo je to bio Jelenin recept do središta srca mnogih čitalaca, koji se nakon što je sebi kupe, vrlo često odlučuju da primerke knjige poklone svojim dragim osobama.

“Pored tema koje većinu ljudi interesuju (živeti lepše, lakše, zadovoljnije, srećnije, uspešnije… ne znam ko to ne želi) za uspeh tekstova i knjige bitan je način na koji ih pišem. I to se vremenom menjalo.

U početku su tekstovi zvučali kao seminarski radovi iz psihologije, tačnije, to jesu bili delovi nekih seminarskih radova koje sam pisala. Reakcije su bile dosta mlake, za razliku od statusa koji su po mom mišljenju bili nedovoljno informativni i “stručni”. Baš te reakcije na kratke, lagane, živote pričice su me dovele do toga da shvatim kako se rečima dopire do ljudskog srca. Priče, primeri iz života, deljenje nesigurnosti, grešaka, neuspeha… su ono što me povezuje sa čitaocima. Humor takođe.

Naučila sam da neke važne i ozbiljne stvari mogu da se kažu i na duhovit i zabavan način. Tada nekako lakše “legnu” i jače se urežu. Ja jesam psiholog, i iza svakog slova koje napišem stoje struka i nauka, ali definitivno do čitalaca mnogo lakše dopirem kada pišem kao neko kome svakodnevni, ljudski problemi nisu strani.

Ni sebe ni svoj život ne predstavljam i savršenom svetlu, ne pravim se da sve znam, razumem i mogu. To čitaocima daje dozvolu da i sami krenu na putovanje u središte srca bez nerealnih ambicija – da će zauvek i stalno biti srećni i uspešni, da moraju da budu savršeni i da ne smeju da greše i budu zbunjeni”.

Upravo građenje odnosa putem društvenih medija pomoglo je Jeleni da proces samostalnog objavljivanja knjige ne bude komplikovan, a ni finansijski prezahtevan.

“Dok je knjiga bila u pripremi organizovala sam pretprodaju po nižoj ceni. Cilj mi je bio da ispipam puls čitalaca jer znamo da je lako lajkovati, a malo teže uraditi nešto konkretno. Na moje veliko iznenađenje i radost ispostavilo se da sam od pretprodaje imala dovoljno novca za štampu. Zanimljivo mi je da tada ljudi nisu znali ni kako će knjiga izgledati ni koji tekstovi će biti u njoj, a ipak su je kupovali”.

Zabluda u kojoj je bila umalo ju je odvratila od ostvarivanja njenog davnašnjeg sna.

cof

Jako je važno *raspitati se, jer neke zablude koje je lako proveriti mogu da nas zaustave u ostvarivanju cilja. Dugo sam odlagala objavljivanje knjige misleći da to podrazumeva ko zna koliko posla i aktivnosti i ulaganja, a zapravo je prilično jednostavno”, kaže Jelena.

Ispričala mi je da jedinu neprijatnost do sada imala sa štamparom. Drugi tiraž joj je poslao sa ne baš najčistijim unutrašnjim stranama korice. Pride, kada se žalila na to bio je veoma neprijatan. Rešila je to pronalaskom drugog štampara.

“Druga važna lekcija je da je izbor saradnika izuzetno bitan. Mogu da olakšaju proces, a mogu i da ga otežaju. *Saradnike sam birala po tome što ih ili lično poznajem i ulivaju mi poverenje ili po preporuci ljudi kojima verujem.

Možda najvažnije, shvatila sam da je *nemoguće unapred se pripremiti na sve i imati odgovore na sva pitanja, planove za sve situacije. Učenje i snalaženje u hodu su ok, često se iznenadim rešenjima koja smislim, a koja mi da me neko unapred pitao nikada ne bi pala na pamet”.

Uvek imaje rezervni plan

Priznala mi je da joj je najteže pitanje koje sam joj postavila bilo koje greške neće ponoviti kada bude izdavala novu knjigu. Zamislila se, pa mi rekla da ne bi da zvuči neskromno, ali da je zadovoljna kako je sve uradila i da to potkrepljuje rezultatima.

“Možda jedina veća *greška je to što sam se previše oslanjala na Facebook pa svaku promenu algoritma dosta bolno doživim. Više subjektivno, taj osećaj da neko drugi utiče na to da ne mogu da doprem do svih čitalaca bloga. U proteklom periodu sam već organizovala nekoliko offline susreta sa čitaocima (Novi Sad, Banjaluka, Niš). Od jeseni planiram da te susrete uvedem u neku mesečnu rutinu. Zaista su lepi i posebni i stvaraju jače veze nego isključivo online kontakti.

Trudim se da sve to o čemu pišem zaista primenjujem u svom životu pa i poslu. Mislim da tome mogu da zahvalim to što mi stres i nezadovoljstvo polako postaju čudne strane reči”.

Na moju konstataciju da imam utisak da kreira dosta sadržaja na dnevnom nivou Jelena mi je rekla da ima već veliku bazu tekstova i citata koje perdiodično ponavlja na stranici Emocionalna inteligencija, a da novi tekst piše u proseku jednom nedeljno. Kaže, statuse na svom Facebook profilu piše kada je inspirisana, bez obaveze i opterećivanja. Nekada ih je više u toku dana, a nekda više dana ne objavi ništa.

Gledano sa strane i kada slušate Jelenu kako tiho i smireno govori, izgleda kao da joj je sve ravno poput njene Vojvodine. Izgleda kao da ona nikada nije pritisnuta rokovima i da je kreirala savršenu rutinu da sve postiže.

14012051_10209887393803181_461538710_n

Pitam je, naravno, za recept. (ovaj deo obavezno kopirajte u svoj Folder za superkorisne savete!)

“Kada nemam motivaciju ne radim ništa, sačekam da dođe. S obzirom na to da zaista volim ovo što radim, povremene periode bez inspiracije i motivacije posmatram kao potrebu za odmorom i punjenjem baterija, kao period u kom se krčka nešto novo i lepo što ću napisati. Nisam pritisnuta rokovima zato što pažljivo planiram na šta ću se obavezati, ozbiljno sam preispitala i povremeno preispitujem prioritete. Naučila sam da “uračunam” nepredviđene događaje i neki luft. Tako smanjujem stres. Tesni rokovi i verovanje da se mnogo toga mora su zaista stresni, dovode do blokada koje prave dodatni stres i tako u krug. Vrlo neprijatno i neproduktivno.

Rad na smanjivanju perfekcionizma mi se mnogo isplatio. *`Dovoljno dobro` očekivanje od sebe paradoksalno daje sjajne rezultate sa mnogo uživanja. `Sve moram da uradim vrhunski i ništa ne sme da se propusti` je nemoguć cilj i standard, vodi ka stresu, smanjivanju produktivnosti, burn out sindromu. Sve mi je to poznato i, hvala lepo, ne bih više. Ljubav prema sebi primenjena u praksi je zapravo veoma isplativa i korisna. I meni i drugima koji su na neki način u kontaktu sa mnom”.

FUSNOTA LEKCIJE:

* uvek je korisno imati iskusnijeg mentora
* razgranata mreža kontakata je pravo bogatstvo
* gledajte na probleme i prepreke kao izazove
* strpljen – spasen
* redovnim pisanjem “brusite” stil i gradite zajednicu
* ne dozvolite da neznanje bude na putu ka vašem cilju
* za saradnike birajte osobe od poverenja
* ne možete unapred predvideti sve situacije
* uvek imajte više alternativnih načina komunijacije sa publikom
* perfekcionizam dovodi do stresa, “dovoljno dobro” očekivanje daje najbolje rezultate

______
Jelena je bila moja druga sagovornica u novoj rubrici Fusnota, u okviru koje ću razgovarati sa kreativnim i preduzimljivim ljudima, pre svega onima koji se bave pisanjem, u potrazi za odgovorima kako su postigli to što jesu i šta iz njihovog iskustva možemo da naučimo i primenimo.

Osoba s kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom osrtvu

______

Ako vam se dopao ovaj tekst, onda će vam se sigurno svideti i moj sedmični newsletter. Prijavite se što pre, jer već u nedelju stiže novi mejl sa najzanimljivijim preporukama za čitanje, slušanje i gledanje.

Osoba s kojom mi ne bi bilo dosadno ni na pustom osrtvu

By August 12, 2016 Inspiracija, Ljudi & mesta

tamarao

Upoznale smo se ekstremno hladnog zimskog dana 2012. Tamara je trebalo da za potrebe snimanja priloga pravi fokaču rustika i prezentuje deo onoga što će biti u okviru gastro radionice za zaljubljene u školi kuvanja. Pre nego što i izustite da kažete “kakav kliše”, da vas preduhitrim: rekonstruisala je recepte afrodizijaka iz prošlih vekova.

Read More

%d bloggers like this: